ponedeljak, 19.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:07
RAZGOVOR NEDELjE: KOSTA GAVRAS, grčki reditelj

Totalitarizam ekonomske vrste

Autor: Dubravka Lakićnedelja, 03.03.2019. u 23:30
(Фото EPA/Emilio Naranjo)

Slavni grčki reditelj i naturalizovani Francuz Konstantin Kosta Gavras (rođen u Atini 1933. od majke Grkinje i oca Rusa), autor filmova kakvi su „Zed”, „Opsadno stanje”, „Hana K.”, „Nestali”, „Muzička kutija”, „Amen”, „Kapital”, nedavno je u Sevilji, na 31. ceremoniji dodele „evropskih oskara” iz ruku, Vima Vendersa primio nagradu EFA Evropske akademije za film za sveukupno stvaralaštvo.

Ovaj neumorni autor angažovanih filmova o ugnjetavanju, političkom militantizmu i istorijskim stranputicama, nezaobilazni je deo filmske istorije, ali i istorije beogradskog Festa, na kojem je 1974. godine bio više domaćin nego samo gost. I upravo se taj Fest pamti po tome što je konferencija za novinare Koste Gavrasa bila najposećenija ikada na našem festivalu.

I Grčka i Francuska su njegove domovine, filmska planeta njegov svet okružen i dobijenim Oskarima, „Palmama”, „Zlatnim medvedima” i nagradama za životno delo, ali priznanjima dobijenim za operske i muzičke projekte i za velike doprinose radu Asocijacije filmskih reditelja i Francuske kinoteke, čiji je predsednik dugo bio.

U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, upriličenom po prijemu evropskog priznanja, Kosta Gavras govori i o svom odnosu prema Evropi, podseća na teška iskustva iz prošlosti u upozorava da se veliki bum „Netfliksa” možda neće okrenuti u korist slobode filmskih autora i prava filmskog dela da bude prikazivano na velikom filmskom platnu.

Kao reditelj ste i životom i radom uvek bili nekako predani Evropi, kako danas, usred ovog porasta populizma i ekstremne desnice, na nju gledate?

Verujem da je to odgovornost Evropske unije, koja nije ispunila obećanja svojih tvoraca, kao i lidera koji su došli nakon toga. Evropa je postala supermarket u kojem vlada veliki problem s novcem i ekonomijom. Zbog tih političara imamo sve više siromašnih ljudi, a kultura i obrazovanje zauzimaju veoma mali deo evropske politike. Jasan je primer toga „Erazmus” program, koji je sasvim smanjen i sada ima istu zaduženost kao i pre pet ili deset godina. Govorimo o osnovnom alatu za mlade Evropljane, tako da se upoznaju i razumeju, da znaju kako da rade u drugim zemljama.

Prioritet u finansiranju imaju sve druge politike osim kulturne?

Ali, jedina stvar koja je bitna je granice deficita od tri posto. Ljudi to ne razumeju, a onda krajnja desnica dolazi da predloži rešenja i ljudi im veruju bez razmišljanja.

Uprkos teškim iskustvima iz prošlosti?

Ako pogledamo unazad i zadržimo pogled na desnim režimima, svi odmah znamo rezultate. Musolini, Franko i svi drugi evropski diktatori, uključujući i grčke, njihovi rezultati su bili katastrofalni po ljude.

Vidite li neko rešenje?

Ima li ga? Pokušali smo da predložimo mnoge stvari, ali vi vidite šta se desilo u vreme Barosa, pa i s Junkerom, koji uvek kaže da će oni sve uraditi, ali onda to što kažu ne čine. To je takođe i problem za lidere partnerskih zemalja, koji se ne nameću.

Da li je tačno da pripremate film o Grčkoj?

Ne, pripremam film o Evropi i njenom odnosu prema Grčkoj, što je isti ludi odnos kao i s Portugalijom i drugim evropskim partnerima. Grčka kriza me je pogodila na poseban način. Naravno odgovornost leži na vladama desnice i levice koje su ostavile dug da raste više od 30 godina bez zaustavljanja. Međutim, i to je krivica lidera Evropske unije koji su to sve znali , ali nikada nisu rekli: „Stop!” Možda i zato što je za Nemačku bilo dobro da zadrži tamo „Mercedes” ili slično. Kada je lopta postala prenaduvana, tek onda su rekli „Stop”, ali je tada bilo kasno. Kada je stigla i ova nova grčka stranka i nova vlada da promeni stvari, Evropa je uzela naše vođe za vrat i nametnula Grčkoj ono što već znamo. I danas imaju taj okovratnik, a ko zbog toga pati? Većina Grka. Više od pola miliona mladih ljudi je bilo prisiljeno da ode.

Znači, u tom vašem filmu postojaće i uloga Angele Merkel, verovatno i momaka iz MMF-a, znate li već sada ko će te likove tumačiti?

Ha-ha, pa možda ću ih pozvati da igraju sami sebe. Ako ništa drugo, pronaći ću adekvatnu glumicu.

Kroz svoje brojne filmove osudili ste različite totalitarizme iz prošlosti, protiv kakvog totalitarizma se danas boriti?

Danas imamo drugačiji totalitarizam – ekonomski. Na neki način velike kompanije upravljaju zemljama, zato što su toliko moćni da im se političari mnogo ne opiru. Pogledajte šta se danas događa s filmom. Stigao je „Netfliks” i radi sve. I što je najvažnije, „Netfliks” vam dozvoljava da kao autor radite sve što želite i svaki reditelj želi danas da radi s njima. Ali, ako se ovako nastavi ta kablovska kompanija će uskoro kontrolisati svu filmsku proizvodnju i doći će vreme kada će početi da vam nameću ono što oni žele da vi učinite. To je zaista samo pitanje vremena.

Počeće da nameće i način razmišljanja?

Da, i zato je važno da se Evropa bori protiv toga. Zato što je „Netfliks” trenutno stvarnost s pozitivnim aspektima. Svako može da gleda filmove kod kuće kad god poželi. Ali, od vitalne važnosti je da se osigura trajnost našeg sadašnjeg evropskog filmskog sistema da se film može proizvesti slobodno i da je moguće gledati i proučavati filmove u bioskopima, filmskim bibliotekama i univerzitetskim dvoranama, a ne samo u „kutijama” – telefonima, tabletima, kompjuterskim ekranima. Ako ga stavite tamo, stavljate ga na groblje zauvek.

I ne biste se složili s ponudom da napravite film za „Netfliks”?

Ako provedete deset–dvanaest meseci u neuspešnoj potrazi za finansiranjem i realizacijom proizvodnje filma, onda završite na „Netfliksu”. Filmski stvaraoci moraju da se bore za to da „Netfliks” promeni svoju politiku, tako da ti filmovi nastave da se prikazuju i u bioskopima, kao što su to uvek činili u Francuskoj, Španiji i drugim zemljama.

Stalno pominjemo i Francusku, u koju ste prebegli još u svojoj 20. godini, u kojoj ste živeli i stalno joj se vraćate?

O Francuskoj mogu da govorim s nežnošću, ona me je primila i nikada nije insistirala na mojoj potpunoj asimilaciji. Doduše, druga su vremena tada bila. I za migrante i za umetnike. Ono što ovde umetnici rade još uvek je magija. Rade poeziju i od drveta i od reči i od filmske slike. Ja sam zaista došao u Francusku da učim, moji zemljaci Grci su se uglavnom doseljavali kako bi zaradili pare ili našli neki bolji posao. Moja strast je bila da produbim svoje studije i Francuska je bila jedina zemlja koju sam za to razmatrao i mislim da sam bio potpuno u pravu što se tiče ovde stečenog znanja i napretka.

Često ste govorili kako je vaša majka bila seljanka s Peloponeza, koja vam je ostavila i malo raja u vašem umu?

Da. Zato što je verovala u budućnost i zato što je volela muziku i mislila da treba da izađete iz kuće i da potražite i neke druge istine negde drugde. I nije pogrešila. Čitao sam francuske pisce, istorije umetnosti i izgovarao reč „Luvr” kao da je magična. Iako nisam znao šta ona znači, to je za mene predstavljalo sve što je bilo veoma lepo. Nakon toga sam saznao da je „Luvr” muzej u Parizu.

Da li zato kažete i da u sebi imate dve kulture, dve nacionalnosti i dve ličnosti?

Da, imam onu kulturu i onu nacionalnost u kojima sam rođen, ali i onu gde sam naučio o životu i umetnosti i o svemu što sam znao posle toga i sve to zajedno čini ovo što sam postao.

Snimali ste svoje filmove s istom preciznošću i pažnjom na detalje s kojom se pravi violina?

To je negde istina jer, poput majstora izrade violine, ni ja ne znam kako će sve na kraju ispasti. Ne znam kakav će zvuk biti. Ponekad ne uspemo, a kada zeznemo film, to je strašno i mnogo skuplje od izrade violine. Ali, to je ista muka, ista želja da se čuje vrhunski zvuk. A još gore, mi kada završimo film, više ne čujemo zvuk. Moramo da odemo u bioskop da čujemo javnost kako reaguje i voli li to što smo uradili ili ne.

Vi ste uvek bili i ostali vezani za stvarnost i svojim filmovima reagovali na nju najčešće u formi političkog trilera, ali nikada niste voleli da vaše filmove nazivaju političkim?

Moji filmovi, i uopšte svi filmovi, nisu i ne mogu biti politički ili akademski diskurs, već samo predstava. E sad, svi oni govore o društvu i njegovim problemima pa ih to na kraju načini i malo političkim. Najvažniji su predanost i spektakl, vezanost za stvarnost i sposobnost da se sanja. To su neke koordinate koje su obeležile moj rad.


Komentari3
95251
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

n ercegovac
Kosta Gavras je i predsednik Francuske kinoteke - živog hrama filmske umetnosti.
Jovan Masic
Jos jedan lep intervju Vase novinarke ,doajena filmske kritike,u kome smo saznali nekoliko intimnih razmisljanja velikog umetnika o svetu u kome se danas snalazimo a sve zahvaljujuci sugestivnim i blagoprovokativnim promisljenim pitanjima.
Misa
Bilo je lepo da su ga pozvali na Fest. Svaka cast Fajnsu, ali smatram da je ovaj covek zasluzniji da dobije Beogradskog pobednika.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja