subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 05.03.2019. u 20:00 R. M.
PRONALASCI

Liđani prvi kovači novca

Narod iz Male Azije u 7. veku p. n. e. počeo da pravi metalne novčiće iste težine i oblika
(Фотодокументација „Политике”)

U moderno doba ljudi širom sveta kao sredstvo plaćanja koriste novac. U različitim zemljama koriste se različite valute, u upotrebi je papirni i metalni novac, a od pre nekoliko godina evro koristi više zemalja najstarijeg kontinenta.

U osvit civilizacije, ljudi nisu znali za novac kao sredstvo plaćanja, ali je svojevrsna nadoknada za dobijenu robu oduvek postojala. U početku to je bila razmena – da bi nešto dobili, ljudi su morali da određeni predmet daju u zamenu za traženi. Kasnije su kao novac služili odeća ili hrana, ali još u staroj eri metal je zamenio sve ostale vrste plaćanja.

Posle otkrića zlata i srebra, ovi dragoceni metali su često korišćeni za plaćanje određenih vrednosti, ali nisu kovani u novčiće, već su bili u obliku šipki koje su lomljene u komade, a zatim su komadi mereni.

Prvi kovani novac izrađivali su Liđani, koji su živeli u Maloj Aziji. Oni su u sedmom veku pre nove ere počeli da kuju metalne novčiće iste težine i oblika i njima su trgovali.

Liđani su se prvi setili da na neki način obeleže novčiće i da označe njihov kvalitet i težinu, a kasnije su drugi narodi ovo otkriće preuzeli, pa je novac počeo da se koristi u više zemalja sveta.

U srednjem veku, osim metalnog novca, u opticaj su ušle i priznanice – pismena obećanja da će se donosiocu isplatiti gotov novac. Veoma brzo postale su popularne, pa su banke, a kasnije i vlade država, počele da izdaju ovakva papirna „obećanja” da će onome ko ih donese biti isplaćena određena suma novca. Iz ovih priznanica kasnije su nastale i prve papirne novčanice.

U 19. i 20. veku gotovo sve države u svetu stvorile su svoj novac koji se po obliku, boji i veličini razlikovao od drugih. U nekim zemljama jedno vreme kao sredstvo plaćanja korišćene su velike papirne novčanice, ali pokazalo se da one nisu dovoljno izdržljive, pa su s vremenom promenjene u manje, rađene na izdržljivijem papiru.

Komеntari8
dbb74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

islam hajrudin
Kako su Lidjani dobili preimucstvo nad Lidijcima?
Бранислав Станојловић
Неколико векова касније наш свети Никола је био епископ у Лидији.
Zivadin Rogic
Није био у Лидији, већ Ликији... Даље на југозапад у оквиру исте Мале Азије
petar
da li neko moze da objasni ko su Lidjani i u kom kraju su ziveli trazim, trazim ...hvala u napred
Dragan K
Lidija, Likija, Frigija i još par su bile države u kojima je živeo Slovenski (srpski) živalj. Imali su jezik i pismo kao i Ertrurci (Raseni) i Veneti iz Italije. Nadjite knjigu od Svetislava Bilbije.
Дејан.Р.Тошић
Danasnja Antalija u Turskoj, po Herodotu u njegovoj istoriji, preselio se jedan deo naroda na Balkan drugi deo ostao i sa njima su upravljali Satrapi Persiski od 5 veka stare ere.U sustini egipcani su koristili i pisane potvrde u trgovini i zlatne narukvice i to od 2000 godina pre nove ere i za postoji dokaz.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja