sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:07

Matematičarka svetskog glasa strahuje za posao

Naučnica Vesna Todorčević bi zbog korišćenja porodiljskog odsustva i „manjka pedagoškog iskustva” za izbor u status redovnog profesora mogla da dobije otkaz na FON-u
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićponedeljak, 04.03.2019. u 18:00
Ве­сна То­дор­че­вић (Фо­то Зо­ран Па­вло­вић)

Rođenje trećeg deteta jednu od najuspešnijih matematičarki mlađe generacije u Srbiji prof. dr Vesnu Todorčević (44) vrlo lako može koštati gubitka posla, bez obzira na činjenicu da je pre koju godinu u zemlju dovela i akademika Sedrika Vilanija, čuvenog matematičara, inače miljenika francuskog predsednika Emanuela Makrona i poslanika njegove stranke. Tadašnji francuski ambasador u Srbiji priznao joj je da je njoj pošlo za rukom ono što ni njemu nije. O njenoj naučnoj i univerzitetskoj karijeri „Politika” je pisala i proteklog juna, jer onim što je postigla do sada razbija sve predrasude o ženama naučnicama.

Već 17 godina znanje prenosi studentima Fakulteta organizacionih nauka (FON), na kojem predaje tri predmeta, a brojke ume da uplete sa muzikom i uči akademce kako da prepoznaju slične melodije uz pomoć matematike. Istovremeno je viši naučni saradnik na Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti (MI SANU), a predavala je i na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i u čuvenoj Matematičkoj gimnaziji, iz koje je i potekla. Uz to je rodila Luku (22), Janu (10) i Marka (2), što smatra svojim nemerljivim uspehom, ali je ova poslednja radost u njenoj porodici dovela u pitanje njenu zavidnu univerzitetsku karijeru.

Senat Univerziteta u Beogradu u martu će odlučivati o njenom izboru u zvanje redovnog profesora, a zbog uticaja dela kolega sa Katedre za matematiku FON-a, koji se ne slažu sa tim da Vesna Todorčević postane redovni profesor, ona se pribojava da neće dobiti sva pozitivna mišljenja i da će reći zbogom Univerzitetu u Beogradu (UB). Pre toga, kako naglašava za „Politiku”, obratiće se poznatim svetskim naučnicima koji, poput pomenutog Vilanija, poznaju njenu stručnost i sa kojima je godinama sarađivala.

– Plašim se samo da to ne osujeti odlazak mnogih naših studenata na međunarodne univerzitete. Volela bih da im se vratim, nismo se pozdravili, sarađivala sam kao mentor sa mnogima sve vreme bolovanja. Ali moram da branim svoju pogaženu čast, jer umesto da provedem najsrećnije dve godine u životu baveći se svojim detetom, ja već godinu dana dokazujem nešto što se podrazumeva, a to je pravo da na osnovu rezultata u radu napredujem, kao što je do sada bila dobra praksa na našoj katedri – naglašava Todorčevićeva.

Profesorka objašnjava da je problem nastao kad je prošlog aprila matična katedra u nepotpunom sastavu, tesnom većinom, u poslednjem trenutku predložila njen reizbor u vanrednog profesora sa punim radnim vremenom, pod pravdanjem da nema dovoljno „pedagoškog iskustva” zbog „trudničkog, porodiljskog i drugih odsustava”.

– Zamereno mi je i što sam na fakultetu bila angažovana samo 70 odsto radnog vremena, a da nigde nije napomenuto da sam se onih 30 odsto bavila naučnim radom na Matematičkom institutu u SANU. Statistika pokazuje da sam u tri školske godine radila sa 1.910 studenata, što je više od 70 odsto prosečnog angažovanja mojih kolega. Predlog o vanrednoj profesuri, srećom, uz burno reagovanje je odbačen na Nastavno-naučnom veću fakulteta – ističe naučnica poznata po spajanju beogradske sa finskom školom matematike, koja voli da povezuje „mušku” sa „ženskom” stranom ove nauke, odnosno analizu sa geometrijom.

Posle petomesečnog pokušavanja da nađe kompromis među matematičarima i ne naruši nepovredivost katedre, dekan FON-a ipak je raspisao konkurs za izbor Todorčevićeve u redovnog profesora i imenovao komisiju za pisanje neophodnog referata. Praksa je da predlog prođe još tri instance, ali najpoznatija mlada matematičarka na prve dve nije dobila pozitivno mišljenje zbog onog inicijalnog i odbačenog sa njene katedre, pa sada će za njen ostanak na univerzitetu presudna biti odluka Senata 20. marta.

– Pribojavam se da se članovi tog tela ne oslone na činjenicu da sam dobila dva nepovoljna mišljenja, a ne znaju kako je do njih došlo. Prvo mišljenje davalo je Nastavno-naučno veće matičnog Matematičkog fakulteta i ono nije pozitivno zbog prigovora troje redovnih profesora sa Katedre za matematiku na FON-u, koji nije bio legitiman, jer prethodno nije dostavljen fakultetu na kojem radim. Kasnije, na sledećem veću našeg fakulteta, on je odbijen. Druga instanca bilo je Veće naučnih oblasti prirodno-matematičkih nauka – kaže naša sagovornica.

U njemu je predstavnik FON-a bila upravo koleginica neprijateljski raspoložena prema Todorčevićevoj, prvopotpisnica pomenutog prigovora, koja je iskoristila priliku da opet iznese već odbačene primedbe.

– Nisam sigurna da je veće znalo da je taj prigovor već oštro odbijen na FON-u, ljudi su bili anestezirani i u čudu, poslušali je i dali mi opet negativno mišljenje – kaže Todorčevićeva i pita se da li će članovi Senata posle toga imati snage da se udube u njen bezrazložno „zakulisno napravljen” slučaj.

Pokušavala je da pronađe u istoriji srpskih univerziteta sličan primer i nije uspela, pa će ako Senat UB-a odbije predlog FON-a biti napravljen presedan i ona postati prva profesorka koja je, uprkos ostvarenim uslovima za najviše zvanje, zbog rođenja trećeg deteta dobila otkaz.

Rektorka Popović: Izbor profesora treba da unapredi rad fakulteta

Razmatrajući ovaj slučaj prof. dr Ivanka Popović, rektorka UB-a, naglašava da je postupak izbora u nastavnička zvanja kompleksan i obuhvata sve aspekte akademskog delovanja kandidata.

– Pored kriterijuma definisanih odgovarajućim propisima, analizira se i doprinos kandidata boljitku fakulteta, naročito kod izbora u zvanje redovnog profesora. Ponekad se u izborni postupak umešaju i subjektivni faktori. U tom slučaju je neophodno da matični fakultet kandidata pažljivo razmotri sve relevantne okolnosti i donese odluku koja je u interesu unapređenja rada kolektiva – naglašava rektorka.


Komentari65
bdbd0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

@Беше мажена
Nije mogla da doktorira pre udaje, jer je prvo dete rodila sa 22 godine, tako da je mogla samo da diplomira, ako i to, da i to razjasnimo.
La Vie en Rose
U Vesninom slucaju, ne zna se koji je njen udio u njenim papirima, a mozda se i zna ?
tamo neko
Znaci dosli smo do toga da rulja (umesto struke) na osnovu "polu-informacija" od jedne strane odlucuje o tome da li neko zasluzuje odredjenu poziciju. U tom slucaju iznecu par cinjenica: 1. Studirao sam otprilike u isto vreme kao i Vesna koja je bila osrednji student. Sumnjam da je bila u top 20% u svojoj generaciji. 2. Neki su vec napisali. Njen h-index je smesan. Samim time izjave tipa "matematicarka svetskog glasa", "zlata vredna" ne da su preterane vec neumesne. 3. U matematici se autori navode abecednim redom. U mnogim drugim naukama, red je baziran u odnosu na doprinos papiru. Samim time se zna ko zasluzuje najvece zasluge. U Vesninom slucaju, ne zna se koji je njen udio u njenim papirima. 4. Koliko shvatio iz nekih komentara, Vesni je receno da odradi jos jedan termin kao vandredni profesor sto je Vesna odbila. 5. Za kraj, procena je da cak trecina "tenure-a" u Americi ne odobri. Pritom, obrazlozenje se skoro nikad ne daje. 6. Pored svega mislim da je Vesna za FON premija :).
Драгана Ратковић, виши научни сарадник
Да ли је Весна била просечан или натпросеча студент, то уопште није важно. Битно је шта је направила касније у животу и науци са троје деце. Мислим да је постигла натпросечан успех. Није заслужила овакав третман.
Preporučujem 16
La Vie en Rose
Konacno prava i tacna slika!
Preporučujem 8
Prikaži još odgovora
Estudiante
Vesna je odličan predavač koja ume da zaintrigira studente da misle matematički, a ne samo da uče napamet za ispite slajdove, formule i dokaze kao kod ostalih. Sve reči hvale za profesorku i želim joj da zadrži posao!
Беше мажена
Колико мене, маторог, сећање служи, она је знала (и докторирала) ту "математику" и пре него што се удала за садашњег чувеног мужа. И не, није докторирала на Мегасегатренду, већ је озбиљан ментор дошао из Финске и "уживао" у нашем врелом лету. Не верујем да су је примили да предаје у математичкој гимназији зато што су били видовити, те су знали за кога ће се удати неколико година касније. Јесу математичари, ал' нису видовити. Ако нема довољно "лајкова" у "нашем систему", можда лајковима није склона? И на крају - ко зна зашто је то добро? Да је мени, Весно, 10% твог знања... позлатио бих, од вишка новаца, трамвајске шине у Немањиној, чисто форе ради - да ми бљесну кад их прелазим бициклом :) а ти како хоћеш...
Budi Bog sa nama,...
Sta ste hteli reci?
Preporučujem 10

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja