subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 04.03.2019. u 22:00 Ana Vuković

Od „Balkanskih istočnika” do zaborava

Knjiga Milana Budimira, našeg najznačajnijeg klasičnog filologa, izdata je 1969. godine. – Dao je doprinos filologiji, arheologiji, balkanologiji… a danas nema ni ulicu sa svojim imenom
Кућа у којој је живео Милан Будимир (Фо­то­гра­фи­је Ана Ву­ко­вић)

Više puta zbog buntovničkog stava robovao je po kojekakvim kazamatima, Gavrila Principa je podučavao latinskom jeziku, a uprkos tome što je oslepeo pre tridesete godine, u zaveštanje nam je ostavio najznačajnija dela klasične filologije i veliki doprinos arheologiji, balkanologiji, etnologiji, istoriji religije… Ove godine obeležava se pola veka od kako je izašlo delo „Balkanski istočnici” Milana Budimira, velikana koga je šira javnost gotovo zaboravila. Reč je o knjizi koja je sinteza celog njegovog naučnog rada dugog četiri decenije, a bavi se značajem starog i novog Balkana za nas, ali i za ceo svet.

– Bavio se klasičnim jezicima, istraživanjima iz antičke lingvistike i književnosti, i starobalkanskim jezicima. Studije je završio u Beču i posle toga je radio kao profesor na Univerzitetu u Beogradu. Biblioteka Saveza slepih nosi njegovo ime, što je nama velika čast. Drago nam je što je jedan tako značajan čovek povezan sa našom ustanovom. Ujedno, mislimo da njegovo ime na pravi način reprezentuje ovu instituciju budući da je i sam Budimir pripadao populaciji kojoj je ona namenjena – kaže Boris Dončić, zaposlen u ovoj biblioteci.

Portret u Biblioteci Saveza slepih  

Osim ovde, Budimira se sećaju u naučnim krugovima, i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je dopisni član bio od 1948. godine, a redovni od 1955. Iako postoji takva inicijativa, po njemu još nije imenovan ni najmanji sokak u Beogradu, čija bi tabla, možda, navela neke mlađe ljude da se zapitaju ko je Budimir i zainteresuju za njegov izuzetno plodan rad.

Rođen je 2. novembra 1891. godine u Mrkonjić Gradu, a kako je svojevremeno govorio, bio je primoran da se bavi filologijom jer mu je majka govorila ikavskim, a otac ijekavskim narečjem. Međutim, kako nam otkriva Budimirov unuk po ćerki, Zoran Plavšić, nekadašnji novinar našeg lista, on je ipak više naginjao matematici. Slučaj je međutim hteo da mu bude odobrena stipendija za jezike, pa se upravo toj oblasti i posvetio.

Još kao student pokazao je nemiran duh, a bio je blizak organizaciji „Mlada Bosna”. Kada je Princip želeo da pređe iz trgovačke škole u gimnaziju, baš Budimir mu je bio tutor za latinski jezik.

– U jednom tekstu još 1938. godine pisao je da opasnost preti od Nemačke. Bavio se revolucionarnim radom i kao student, pa je zbog toga izgubio austrougarsku stipendiju. Zato što je više puta bio u zatvorima, izgubio je i vid – priča Plavšić.

Budimirov unuk stanuje u kući u koju se njegov deda doselio 1931. godine iz Profesorske kolonije.

– Nekada je postojao jedan pokret koji se zvao Radnička demokratska napredna omladina. Tako je i moja majka Radena dobila ime. Ona se udala za mog oca, Nikolu Plavšića koji je bio komunista pa se nije slagao sa dedom. Tako da jedno vreme u detinjstvu nisam živeo sa njim. Ali, pričali su mi da je, kada sam se rodio, u Tiršovoj ulici, kao treće dete u oslobođenom Beogradu, deda izvadio jednu fotelju, stavio je na špediterska kola i tako su me dovezli kući – priča Zoran.

Pošto je njegov deka bio slep, najviše se o njemu starala žena Cvijeta, a kroz kuću su stalno prolazili studenti. Budimir im je diktirao tekstove, pa je tako sebe u šali nazivao „diktatorom”.

– Tačno je znao gde mu se koja knjiga nalazi na polici. Ustao bi iz fotelje, pružio mi je i tražio da mu pronađem deo koji mu je potreban. Radio je od 9 ujutru do podneva, pa onda od 16 do 19 sati. Često je tražio da mu čitam, a ja sam imao problem jer sam znao samo francuski i engleski. On je govorio četiri jezika, a služio se sa njih 12, 13 – priseća se Plavšić vremena koje je provodio sa dedom.

Radni sto koji je njegov unuk sačuvao

Milan Budimir je, kaže, bio pasionirani slušalac radija. Tako je jednom čuo da je u Zagrebu izašao novi generator i svom unuku predložio da mu to bude tema za maturski rad. Naručili su naučni časopis iz Hrvatske, a onda je Zoran oduševio profesore pričajući o ovoj, potpuno novoj temi o kojoj oni tad nisu ništa znali.

– Učio je svoje studente da razmišljaju i tvrdio da nije dovoljno izučavati samo latinski i grčki, već istraživati mnogo dublje. Smatrao je da smo mi, Srbi, bili na „izvoru” jer smo bili blizu antičke Grčke, a da su svi ostali jezici i kulture „čorbine čorbe čorba”. Kultura se odatle, govorio je, proširila prvo na Rim, a tek onda na čitavu Evropu – kazuje Plavšić dodajući da je njegov deda izdavao nekoliko časopisa o balkanskim narodima i poreklu Srba.

Bio je to čovek koji je sa Ivom Andrićem po smederevskom kraju birao vina, a ujedno drugovao i sa berberinom Bogoljubom koji mu je dolazio na svaka dva dana da ga brije. Poznavao je tajne jezika i kulture, ali je, uprkos tome što je bio slep, znao da čisti grašak i sprema večere po receptima koje je naučio dok je bio kuvar u austrougarskoj vojsci. I dok se svakodnevno bavio mentalnom „atletikom” pišući knjige, studije, rasprave i članke, svakog jutra radio je i „fiskulturu”. I to tako, objašnjava Plavšić, što je nameštao krevete sebi i ženi. Ujutru je, znalo se, imao običaj i da iz ormarića uzme flašu rakije, i povuče samo jedan gutljaj, da propere grlo. 

Komentari3
a3e18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Лазић
Академик Милан Будимир свакако заслужује улицу у Београду, али многима је промакло да је по њему названа библиотека Савеза слепих Србије, она при дну Јеврејске улице, једна од највећих и најбоље опремљених на Балкану.
Зорица Аврамовић
Прича занимљива, лепа, топла, по мало тужна... Зар улица, у којој се налази кућа са слике, у којој је живео академик Будимир, не може, или може да понесе име Милана Будимира?Зар нека улица у близини Економског факултета, и Улице Гаврила Принципа, не може да понесе име његовог саборца? Највише ми се допадају оне реченице, у којима аутор "Балканских источника" говори о култури античке Грчке, којој смо ми били близу, а која се "прво проширила на Рим". Реч је, наиме, о држави Грка, која се у то време звала Мегали Елада, и која се протезала до Рима. Отуда знак цара Константина (признао хришћанство), грчка слова: Ро, Хи, Алфа! А на прослави јубилеја пре неколико година, колико се сећам, позван је само амбасадор Италије...
Зорица Аврамовић
@З. А. Моја брзоплетост! Поред грчких слова Ро, Хи, на Константиновом знаку је уписано и слово омега (велико слово о), а не алфа. Грци за Александра Великог кажу О Мегас (О означава мушки род). Велико извињење свима!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja