utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:53
POGLEDI

Da li nam koriste preteške reči

Pravo na slobodnu reč je osnovno pravo koju ljudi moraju imati da bi se jedno društvo moglo smatrati društvom u kojem je politička kultura na nivou da se može reći da je demokratsko
Autor: Miroljub Jevtićnedelja, 10.03.2019. u 18:00

Osnovni preduslov demokratije nije dobar ustavni poredak, nego demokratska politička kultura. Zato što demokratska politička kultura prethodi ustavu. Tačnije rečeno, ona ga stvara. Jednom društvu se i sa strane može nametnuti kakav god hoćete ustav, ali ako građani ne žele da ga primenjuju, od njega nema ništa. Uzmimo npr. zemlje crne Afrike. U najvećem broju njih prihvaćen je formalni sekularni ustav. On podrazumeva ravnopravnost muškaraca i žena. Ali je, uprkos tome, tradicionalno utemeljena poligamija često prisutna. Što je posebno važno, ona se sreće kod katolika. Čak je katolička crkva morala da zatvori oči pred tom praksom, jer je uslov da katolicizam opstane.

Iz navedenog primera se vidi koliko je demokratska politička kultura važna. Gledajući našu situaciju, vidimo da je ona kod nas veoma slaba. Svi govore o pravu na različitost. Ali se u praksi svakodnevno suočavamo sa žestokim otporom da tolerišemo različitost i drugačije mišljenje. U takvim uslovima demokratija ne može da se sprovede u delo, koliko god je ustav i zakoni nametali kao vladajući politički oblik.

Pravo na slobodnu reč je osnovno pravo koje ljudi moraju imati da bi se jedno društvo moglo smatrati društvom u kome je politička kultura na nivou da se može reći da je demokratsko. To znači da ljudi mogu javno da iskažu mišljenje koje će se možda razlikovati od drugih. Možda će im protivrečiti, pa čak i biti odvratno. Ali ako nema takve slobode, onda nema demokratske političke kulture. Naom Čomski o tome kaže: „Ako nismo za slobodu reči ljudi čije su nam reči odvratne, onda to znači da nismo za slobodu reči uopšte”. Ako pogledamo prethodnu rečenicu i setimo se da smo u praskozorje sadašnjeg političkog trenutka, ranih devedesetih godina prošlog veka, često pominjali Volterove reči „Ne slažem se sa vama, ali ću sve učiniti da svoje mišljenje iskažete”, videćemo da se poruka Čomskog ipak donekle razlikuje od Volterove.

Iskaz jednog od nosilaca prosvetiteljstva, onako kako ga danas pretaču u zakone i društvenu normu baš njegova otadžbina i EU, ipak u sebi sadrži zrnce zabrane. Zato što u tamošnjim pravnim sistemima postoje stvari koje su i na nivou javne reči zabranjene. Za razliku od toga, Čomski je izričit. Čak i ono što nam je najodvratnije dok je na nivou reči, pa i poziv na nasilje, nije i ne sme biti zabranjeno. U tom smislu Čomski zvuči jeretički. Ali šta je društveno korisnije? Da li ono što nam poručuje Volter ili Čomski, koji je Volter našeg doba? Šta se dobija zabranama slobode govora? Rezultat je samo to da oni koji imaju mišljenje koje se razlikuje od mišljenja okoline, radije ćute nego što ga saopštavaju. Zato što znaju da mogu trpeti pravne posledice.

Zar nije korisnije za društvo da im se slobodno dozvoli da javno kažu šta misle. Tako bismo znali šta od njih očekujemo. To je utoliko važnije ako je reč o mišljenju znatne manjine. Ali koje nema snagu da se ispolji u ovom trenutku. Šta kada se stvore uslovi da slobodno urade ono što kriju? A onda se svi pitaju kako se to moglo desiti, ko je to od njih očekivao. Setimo se onih navijača Novog Pazara koji su na utakmici razvili transparent „Srce, bubreg, pluća – živela žuta kuća” ili „Nož, žica, Srebrenica”, ako ih procesuirate, to možete učiniti samo sa predvodnicima. Svi ostali se primire, ćute i čekaju priliku. Što je posebno važno, zabrana ih stimuliše da još više mrze.

Normalno je da su ovakve reči odvratne i da mogu da podstaknu na zločin. Ali korist od njih je znatna jer tako barem znamo ko to tako misli i ko bi, ne daj bože, možda to i učinio. Važan zadatak policije je sada da juri i otkriva ovakve ideje. I na to se troši ogroman novac i vreme. Ali kada bi onima koji ih izgovaraju bilo dozvoljeno da ih izgovaraju, oni bi se javno predstavili i policija bi znala o kome je reč i oni bi bili svesni da su zbog takvih stavova pod pojačanom pažnjom. Pa nek izvole da se i dalje tako ponašaju. U isto vreme trebalo bi razvijati model ponašanja koji takve postupke proglašava neprihvatljivim i usađivati, naročito u mlade, ideju da se takve reči osuđuju, ali na verbalnom nivou. A ako neko hoće da na svoju štetu, ali bez zakonskih posledica, trpi društvene sankcije i izopštenost, neka izvoli i neka se tako ponaša.

A društvu, kao mera svega, trebalo bi da budu reči Džona Stjuarta Mila, koji je kazao: „Nikada ne možemo biti sigurni da je mišljenje koje želimo da ugušimo pogrešno. Pa čak kada smo u to potpuni uvereni, ugušiti ga, bilo bi zlo”.

Profesor Univerziteta, osnivač naučne discipline Politikologija religije

***

Kolumnista „Politike” profesor Miroljub Jevtić primljen je pre tri dana u odeljenje društvenih nauka Evropske akademije nauka i umetnosti. U ovom trenutku 32 dobitnika Nobelove nagrade su članovi ove akademije, osnovane u austrijskom gradu Salcburgu 1990, s ciljem interdisciplinarne razmene i podsticanja evropske saradnje. Predlog za Jevtićev prijem potekao je, kako nam je rekao, od kolega iz Austrije.

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari3
a9b2b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мома
Одличан текст. У мору оних полупромашених делује још убедљивије.
Raca Milosavljevic
... cestitke profesoru Jevticu ... hvala za jos jedan lep tekst ... neka ga sluzi zdravlje ...
dragoslav kočović
Čestitam prof. Jevtiću na ovom zaista velikom uspehu i priznanju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja