subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 16.05.2008. u 22:00 Mile Radenković

Zatišje oko razgraničenja

Граничне табле: Албанци из пограничних села на македонској и косовској страни траже поништење граничне линије из марта 2001.

Skoplje – Ako je suditi po zatišju koje prati rad državnih komisija za razgraničenje između Makedonije i Kosova, vlasti u Skoplju i Prištini su prihvatile „sugestiju” američke administracije da se posao okonča „bez talasanja”. Otuda i odsustvo informacija o toku pregovora, koji se, prema vestima iz Prištine, odvijaju prema dogovorenoj dinamici.

Šta je sve dogovoreno na dosadašnjim sastancima u Prištini i Skoplju, nije poznato, ali je izvesno da polemike i trvenja na terenu postoje, te da će od njih zavisiti i dužina trajanja i kvalitet razgraničenja. Albanci iz pograničnih sela i na makedonskoj i na kosovskoj strani insistiraju da se poništi granična linija koju su marta 2001. godine overili Vojislav Koštunica i pokojni Boris Trajkovski, tadašnji predsednici SR Jugoslavije i Republike Makedonije.

Meštani makedonskih pograničnih sela Tanuševca i Jažinca i njihovi sunarodnici iz kosovskog sela Debalde (opština Vitina), već su formirali mesne štabove za odbranu svojih njiva i pašnjaka. I jedni i drugi vlastima u Skoplju i Prištini poručuju da ni po koju cenu neće pristati da im, posle utvrđivanja granice, njive i pašnjaci ostanu u inostranstvu.

Predstavnici pomenutih sela navode da će sporno biti „državljanstvo” za 2.500 hektara obradivog zemljišta, pašnjaka i šuma. Zimri Iljazi, koji zastupa interese meštana kosovskog Debaldea je nedavno izjavio da bi se oni saglasili da granična linija makedonsko selo Tanuševac podeli na dva dela, jer bi tako, pošto je ono naseljeno isključivo Albancima, mogli nesmetano da obrađuju svoja imanja i na makedonskoj strani.

Meštani makedonskog sela Jažinca, ni po koju cenu ne pristaju da granica ostane na staroj međi jer će tako više od 400 hektara obradivog zemljišta ostati na kosovskoj strani. Oni se pozivaju na međunarodne propise i preporuku iz Ahtisarijevog plana, da je odstupanje u razgraničenju između dve zemlje moguće za 150 metara.

Kosovski Albanci inače taktiziraju sa utvrđivanjem granice i radove na terenu uslovljavaju priznavanjem nezavisnosti Kosova od strane makedonske vlade. Ulogu lobista nametnuli su svojim sunarodnicima u Makedoniji, koji , razgraničenje koriste i kao adut u predizbornoj kampanji.

Zvanično Skoplje je stav, da neće žuriti sa priznavanjem Kosova, nadopunilo napomenom, da će to uslediti tek posle demarkacije granične linije, što tvrde i predsednik Branko Crvenkovski i premijer Nikola Gruevski.

U međuvremenu, pitanje priznavanja Kosova i razgraničenja, tema su javnih polemika, koje su dijametralno oprečne, kakve su i makedonsko albanske političke relacije u samoj Makedoniji. Makedonski eksperti argumentovano upozoravaju da činu priznavanja nezavisnosti Kosova, treba da prethodi demarkacija granične linije. Svaka promena redosleda ovih postupaka će biti nauštrb Makedonije, jer će, podsećaju eksperti, nova uslovljavanja Albanca otvoriti „novo pitanje”.

U jeku tih polemika pojavila se i izjava predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je na nedavnom samitu u Ohridu rekao da „Srbija neće priznati nikakvu granicu između Kosova i Makedonije, ako u tom poslu ne sudeluju i predstavnici Srbije”.

Komentari3
fa1e4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Igor VELES MKD
Бранко,тадашња СРЈ (Србија)признала је Македоније под именом МАКЕДОНИЈА,а не БЈРМ.МКД је тражила до 1999 разграничење са Србијом,али Србија је избегавала то питање.Проблем је ваш ,зато што кад сте могли и када смо "молили" ви нисте хтели.Касно стиже Крале Марко на Косово поле!!!!!!!!! Надам се да ќе барем ова порука бити објављена.Унапред ХВАЛА.
Бранко Пешић
Јасно је да су глави креатори политике на Балкану (мада им то баш свуда не успева) САД.И у овом случају разграничења такозване границе између Р.Македоније и Косова и Метохије, њихова улога је пресудна.Председник Србије Тадић је својом изјавом, јасно и једноставно утро пут будућем односу Србије и Р. Македоније, те би надлежни органи у Р. Македонији морали да о томе надаље добро размисле.Садашњи статус Македоније у УН по питању имена је врло јасан, она се назива Бивша Југословенска Република Македонија (FYROM).Недефинисан међународни статус око будућег имена садашње Републике Македоније (под овим именом је Србија признала бившу југословенску републику Македонију), на коме инсистирају искључиво Грци, а вероватно потихо и са стране посматрајући подржавају Бугарска и Албанија, као и иницијатива са Косова око разграничења и аспирација албанског живља са обе стране границе о непризнавању границе (што се у пракси реално спроводи), ствара стварне елементе дестабилизације овог дела Балкана. Свако решење које је наметнуто и спроведено принудно, па и силом, а у супротности је са у свету важећР
Dejan iz Pariza
Nadam se da ce jednog dana Srbija ponovo biti vojna sila, i kad tad da se seti degutantno ponasanje Slavo-Makedonaca, jel pregovarati sa Albancima, pardon, sa Hasim Tacija i islamo-teroristi, to je cist absurd, jel ce i oni kad tad izgubiti jedan deo svoje teritorije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja