petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

O Vinaveru u Francuskom institutu

Autor: K. R.sreda, 06.03.2019. u 10:50
Станислав Винавер (Фото ФИ)

U okviru Meseca frankofonije u Srbiji, večeras u Francuskom institutu s početkom u 18 sati, govoriće se o spomeniku koji je srpski pisac i prevodilac Stanislav Vinaver odano podigao Francuskoj, svojim mnogobrojnim tekstovima o francuskoj književnosti, filozofiji, likovnim umetnostima, muzici i političkim idejama. Biće pre svega reči o zbirci „Videlo sveta” – Knjiga o Francuskoj (Dela Stanislava Vinavera, „Službeni glasnik”, 2012, priredio Gojko Tešić), o naučnom zborniku sa skupa „Stanislav Vinaver i francuska kultura” održanom u okviru „Vinaverovih dana evropske kulture u Šapcu” (Vinaverovo ogledalo, Šabac, 2018, priredio Gojko Tešić), te o Vinaverovom prevodilaštvu. Učestvuju prof. dr Radivoje Konstantinović, prof. dr Gojko Tešić, dr Žarka Svirčev i doc. dr Milica Vinaver Ković.


Komentari5
4abb7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боба
O Винаверу можете наћи најбољи опис у књизи Ребеке Вест - Црно јагње и сиви соко, - путопис о предратној Југославији, где је описан под именом Константин. "Jedna Engleskinja, koja je Jugoslaviju posećivala uoči Drugog svetskog rata, opisala ga je pod imenom Konstantin kao oduševljenog Srbina-Evropljanina koji je njoj i njenom mužu na Kosovu polju zaneseno pričao o Lazaru i Muratu, o Obiliću i Vuku Brankoviću. Glasom potpuno uverenog čoveka, pred Gračanicom im je rekao: „Zastaćemo u Gračanici, crkvi koja se nalazi na ivici Kosova polja, ali ne verujem da ćete je razumeti, jer je ona za nas Srbe nešto posebno, a vi stranci to nikako ne možete shvatiti. Za vas je sve to isuviše teško, mi smo pregrubi i preduboki za vašu prefinjenost i plitkoću. Zato su mnoge knjige napisane o nama u inostranstvu uvredljivo neistinite.“ Tu im je recitovao kosovsku epiku, od „Musića Stevana“ do „Propasti carstva srpskoga“."
n ercegovac
Vinaver nam je ostavio i jedan izuzetan prevod Hašekovog "Dobrog vojnika Švejka"
Nebojša Joveljić
Interesantno je da se u brojnim biografijama Stanislava Vinavera objavljenim na internetu vrlo malo informacija može naći o njegovoj porodici. Obično se to svodi samo na pominjanje da je bio oženjen Njemicom Elizabetom, sa kojom je imao dva sina: Vuka i Konstantina. Nigdje ni pomena čime su se oni bavili i da li su iza sebe ostavili neke potomke. Na porodičnom spomeniku u Beogradu se Elizabeta naziva Jelisavetom i vidi se da je umrla 1979. u 82. godini života. Tu je i Konstantin sahranjen 2000. godine, u 70. godini života. On je bio ugledan istoričar sa bogatom bibliografijom iz koje se ne vidi da li se uopšte bavio ocem. Drugi Stanislavov sin Vuk nije sahranjen sa roditeljima. Umro je 1986. u 59. godini života. Gdje je umro i čime se on bavio nigdje ne piše.
istorijska biblioteka 2
Konstantin Vinaver, pijanista, muzikolog i operski dramaturg (preminuo 8.7.2000) - pomesali ste imena
Preporučujem 2
istorijska biblioteka
Вук Винавер (13. јули 1927. године, Берн, Швајцарска — 24. август 1986, Београд, СФРЈ) је био српски историчар. Вук је био син познатог српског књижевника јеврејске народности Станислава Винавера. Школовао се у Београду где је студирао на Групи за историју Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1949. године. Асистент на Историјском институту САН постао је 1951. и ту је започео своја историографска истраживања. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду са дисертацијом Дубровник и Турска у XVIII веку која је објављена као књига 1960. године у издању Српске академије наука. Као научни сарадник радио је у Историјском институту до 1962. године. Од 1962. до 1969. радио је на Институту друштвених наука, а затим на Институту за савремену историју где је стекао звање научног саветника.
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja