nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:14

Negovala prave vrednosti, čuvala zgrade i mostove

Grad na Begeju se s oduševljenjem seća entuzijazma i upornosti istoričarke umetnosti Vukice Popović koja se pre pola veka zalagala za zaštitu kulturnog nasleđa
Autor: Đuro Đukićsreda, 06.03.2019. u 20:00
Вукица Поповић у друштву Тодора Манојловића на предавању професора Лазара Трифуновића (Фото: Архив Народног Музеја у Зрењанину)

Zrenjanin – Ostavila je za sobom na stotine izložbenih postavki, nekoliko desetina bibliografskih jedinica u vidu samostalnih publikacija, kataloga i priloga  u eminentnim stručnim časopisima i glasilima. Iza nje ostala su „brda” prateće stručne dokumentacije čije detaljno pregledanje predstavlja Sizifov posao iz koga se opet ne bi mogao u celosti obuhvatiti njezin opus, a ni  proniknuti u suštinu jedne blistave karijere.

Zrenjanin obeležava vek od rođenja Vukice Popović (1919– 1998), istoričarke umetnosti, izložbom u Narodnom muzeju čiji autori, istoričari Dejan Vorgić i Filip Krčmar, tvrde da je reč o najmarkantnijoj ličnosti ovdašnje kulturne scene iz druge polovine prošlog veka. Izložba će biti otvorena večeras u 19 sati.

 – Da je živela u ovo vreme, umesto u vreme olovke, papira i pisaće mašine, bila bi sigurno poznata medijska ličnost – kaže Mileva Šijaković koja je u ovdašnjem Narodnom muzeju bila Vukičin blizak saradnik. Kao što ističu autori izložbe Vukica je uspela da za života stvori za kulturu grandiozno delo, ali će ostati zapamćena po stalnom zalaganju za spas kulturnih vrednosti, mada u toj oblasti  zahvaljujući nerazumevanju kojim je bila okružena i nije imala velikog uspeha.

Kad je reč o kreativnom radu nakon što se zaposlila u muzeju i upornog rada, Vukica je pre pedeset godina priredila do tada neviđenu izložbu pod nazivom „Velikobečkerečki slikarski ateljei 1740–1940: dvesta godina slikarstva u Zrenjaninu”. Tada se prvi put potvrdila kao strastven kulturni radnik o čemu govori podatak da su slike na njen zahtev pozajmljivane od ustanova i pojedinaca iz  Beograda, Zagreba, Novog Sada, Kikinde... Večerašnjom izložbom se ujedno obeležava i pet decenija od tog događaja, ocenjenog najvišim ocenama kritičara koji su zaključili da je u izložbu uložen ogroman trud. Da joj pomognu angažovala su se i najveća imena naše kulture, među njima i Dejan Medaković. O posećenosti svedoči podatak da se na izložbi našlo 8220 znatiželjnika.

Interesantno je da je ona više puta odlagana, a kao najvažniji razlog danas se navodi nerazumevanje za angažovanje Vukice Popović na nekim drugim poslovima. Ona se tada našla u prvim redovima borbe za očuvanje zrenjaninskog graditeljstva koje se našlo na udaru „arhitekata” koji su provodili zahteve političara sa malo sluha i razumevanja za te vrednosti. Među starim, ali lepim zgradama, na udaru se našao i most preko Begeja  – čuvena i opevana bečkerečka ćuprija od gvožđa  salivena 1904. u čeličani u rumunskim Rešicama.

Sudbina mosta na pomenutoj izložbi ima posebno mesto jer je grad na Begeju za njega posebno vezan. Autori postavke ističu da je on po svojim konstruktivnim i dekorativnim osobinama predstavljao  jedinstven primerak umetničkog pravca istoricizma sa elementima secesije u mostogradnji. Njegova konstrukcija je mogla da se podiže za slučaj plovidbe većih brodova po Begeju. Na području tadašnje Vojvodine on je bio najreprezentativniji i u likovnom pogledu najinventivniji, navode oni pozivajući se na Svetlanu Bakić koja piše o arhitektonskom i urbanističkom nasleđu Zrenjanina.

  Početkom šezdesetih godina prošlog veka prenaglašavane su tvrdnje da je most u prilično trošnom stanju i da mu je potrebna hitna rekonstrukcija. Ne samo da je neutemeljeno tvrđeno da most mora hitno da se popravi nego je kod političara preovladalo mišljenje da ćuprija, preko koje su u zbilji i u pesmi jurila „četir’ konja debela” ne  može da se opravi već da mora da se ukloni. Vođene su široke rasprave u kojima je Vukica Popović u odbrani mosta bila najglasnija i najupornija. Nije vredelo, most je srušen, mada je mogao da ostane, jer onaj koji je došao na njegovo mesto je pešački  što znači da je i „bečkerečka ćuprija” mogla da podnese šetače koji i danas ovuda prolaze.

Vukica se, naravno, bavila i drugim poslovima. Štitila je i stare zgrade iz užeg gradskog jezgra. Sa retkom upornošću i entuzijazmom kakvi danas ne postoje na javnoj sceni.

Mnogo je putovala, a zrenjaninski novinar Milorad Savić kaže da je evidentirala neprocenjivo kulturno blago Srba u Rumuniji.

Bila je svojevrsni ambasador Zrenjanina, a svi poznati gosti iz zemlje i sveta prilikom dolaska u ovaj grad najpre su svraćali kod Vukice. Ona je, kažu, o zrenjaninskoj kulturi znala baš sve.


Komentari1
cb9b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar.Stanimirovic
Ta Buldožer filosofija donela nam je i novo ime Grada. Mapa grada,lenjir,olovka i na kraju buldožer.A da vi znate kakvi su to temelji starog Muzeja grada bili ?A kako je lep bio taj,bez srca,likvidirani most ?Lepa naša čipkasta ćuprija ,ukras našeg rodjenog grada ! Na sastancima u našem " Klubu ljubitelja umetnosti " u OŠ "Sonja Mariković " Vukica je bila uvek počasni gost.Toplim rečima i enciklopedijskim znanjem pomagala nam je da naše večeri budu još prijatnije . "Prijatelji Petrovgrada " ne spavajte, da vam neki namćori / preživeli još iz doba buldožera /opet ne zloupotrebe demokratiju. Tako,iz inata. Zvonite na uzbunu. Da nam se jednom i nešto lepo desi !Da nam se vrati naš Petrovgrad !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja