četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:55
PORODIČNI LEKAR

Trudnoća uprkos kanceru

Svaka treća žena kojoj se bolest pre 30. godine otkrije u ranoj fazi kada je moguće očuvati plodnost ima mogućnost da postane majka, dok je ova verovatnoća kod onih starijih ̶ ispod pet odsto
Autor: Rajna Popovićsubota, 09.03.2019. u 09:00
(Фото Ансплеш)

I beba   ̶  posle izlečenja raka. Svaka treća žena kojoj se bolest pre 30. godine otkrije u ranoj fazi kada je moguće očuvati plodnost ima mogućnost da postane majka, dok je ova verovatnoća kod onih starijih   ̶  ispod pet odsto. Prirodno je da žena, posebno mlađa, među želje i planove za novi život van bolnice i operacione sale doda i ogromnu nadu da će se izboriti za dete. Problema ima i drugačijih, kada se nekim pacijentkinjama bolest i trudnoća dogode u isto vreme, pa se lekari nađu pred zadatkom da spasavaju oba života.

Prof. dr Vesna Kesić, ginekolog onkolog u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, pravi je i pouzdan sagovornik o toj temi. Pogotovo što se u savetovalištima za onkoginekologiju i psihološku podršku ženama obolelim od malignih tumora ginekoloških organa mnogo puta uverila da pacijentkinje tišti to što ih gledaju kao „otpisane” i što u odnosu sa bližnjima osećaju nelagodu i njihovo sažaljenje. A onda takve „prežaljene” žele da imaju dete...

Ispitivanjima reproduktivne funkcije žena lečenih od kancera u detinjstvu pokazano je da je, ukoliko se funkcija jajnika održi u ranim dvadesetim godinama, verovatno da će se ona održati i do sredine tridesetih, dajući veliku šansu za trudnoću. Verovatnoća za ostvarivanje trudnoće zavisi i od vrste tumora i najveća je posle lečenja horiokarcinoma (65 odsto), zatim limfoma (23 odsto) i melanoma (22 odsto), a potom svih drugih malignih bolesti.

Godine, proširenost oboljenja, lekovi

− Procenjuje se da će kod jedne od 47 žena biti dijagnostikovana neka maligna bolest pre nego što navrše 40 godina, dok mnoge od njih nisu rađale ili još žele da rode. Za ove pacijentkinje očuvanje plodnosti (fertilnosti) jednako je važno kao i uspešno lečenje maligne bolesti. Ove bolesti nisu retkost ni u detinjstvu, ni u adolescenciji, ali, na sreću, lečenje je sve uspešnije. Petogodišnje preživljavanje svih pacijenata kojima je dijagnoza postavljena pre 15. godine dostiže 78 procenata. Razumljivo je za mnoge od njih da se očekuje da će živeti veoma dugo po završetku lečenja, osnovati porodicu i želeti da postanu majke   ̶  objašnjava prof. dr Vesna Kesić.

̶  Verovatnoća za uspešnu trudnoću posle lečenja zavisi od vrste i proširenosti tumora, starosti u vreme postavljanja dijagnoze, primene lekova koji mogu oštetiti funkciju jajnika... Standardno lečenje maligne bolesti po pravilu podrazumeva hirurško odstranjenje organa i okolnih tkiva ili gubitak funkcije organa zbog delovanja zračenja ili hemioterapije. U slučaju tumora ginekoloških organa to najčešće znači da se trajno gubi mogućnost rađanja  ̶  upozorava naša sagovornica.

Poslednjih godina, međutim, lekari nastoje da koliko je god to moguće primene što manju intervenciju, kako bi se izbegle komplikacije i očuvao kvalitet života pacijentkinje, ali da pri tome ne bude ugrožen onkološki ishod. To je moguće onda kada je maligna bolest otkrivena na samom početku, kada je uspešno lečenje izvesno, napominje profesorka Kesić.

̶  U tim slučajevima kod mladih žena koje žele da zasnuju ili prošire svoju porodicu primenjuju se takozvane konzervativne tehnike lečenja sa ciljem da se očuva mogućnost rađanja. Naravno, ovakav pristup zahteva da budu ispunjeni veoma strogi uslovi, da ne bi bila ugrožena budućnost žene   ̶  dodaje.

Koliko je u toj oblasti napredovala nauka poslednjih godina, pitamo ginekologa onkologa.

̶  Veoma mnogo. Očuvanje plodnosti ili fertilnosti tokom lečenja maligne bolesti jeste polje koje se brzo razvija i obuhvata medicinske i hirurške metode čiji je cilj smanjenje nepovoljnog uticaja tretmana maligne bolesti na buduću plodnost. Tradicionalne tehnike očuvanja plodnosti za pacijentkinje koje se leče zračenjem podrazumevale su zaštitu male karlice olovnim pločama i hirurško izmeštanje jajnika izvan male karlice. Lekovi kojima se privremeno zaustavlja funkcionisanje jajnika tokom primanja hemioterapije takođe mogu smanjiti nepovoljan uticaj lekova na buduću plodnost. Danas postoje još novije tehnike za očuvanje tkiva jajnika, jajnih ćelija (oocita) ili embriona pre nego što počne lečenje kancera. One pružaju mogućnost začeća čak i u slučaju da lečenje kancera dovede do trajnog gubitka funkcije jajnika  ̶  opisuje doktorka različite postupke.

(Foto Piksabej)

Moguća i nemoguća misija

Koja vrsta tumora daje najviše nade da će ishod lečenja kasnije rezultirati trudnoćom, a kada se problem ne može prevazići?

̶  Ako je tumor otkriven u ranoj fazi može se razmatrati očuvanje fertiliteta. Naročito kada se radi o tumoru dojke, štitaste žlezde, hematološkom malignitetu, melanomu. Ginekološki tumori su specifičniji, jer njihovo lečenje na standardni način podrazumeva trajni gubitak mogućnost rađanja. Ipak, i u ovim slučajevima rano otkrivena bolest daje velike šanse za uspešno lečenje. I malignu bolest je u početku moguće otkloniti operacijama kojima se odstranjuje deo organa ili ceo organ, kao što je to slučaj sa tumorima grlića materice i jajnika. Kada je bolest proširena, bilo u samom organu, bilo u okolnom tkivu, veoma je opasno pokušavati očuvanje plodnosti. U tim slučajevima najvažnije je učiniti sve što je moguće da se očuva život žene.

Pod uslovom da je reč o početnim fazama bolesti, pitamo profesorku Kesić, da li je očuvanje ciklusa jedini uslov za trudnoću, odnosno da li je vantelesna oplodnja moguće rešenje za žene izlečene od kancera?

̶  Menstruacija nije pouzdan način da se potvrdi da je plodnost očuvana. Regularan menstrualni ciklus održava se u više od 90 odsto pacijentkinja koje su imale bolest ranog stadijuma. Za razliku od njih, kod pacijentkinja sa uznapredovalom bolešću, koje su primale više citotoksičnih lekova, povratak ciklusa veoma zavisi od godina života. Regularan ciklus se vraća u 82 odsto pacijentkinja mlađih od 30 godina, a samo kod 45 procenata žena starijih od 30 godina. Mogućnost za začeće može se proceniti samo na osnovu svake pojedinačne istorije bolesti pacijenta i karakteristika bolesti  ̶  upozorava specijalista.

Šta se dešava sa ženama kojima se tokom trudnoće otkrije rak?

̶  Učestalost kancera u trudnica je slična onoj u populaciji ostalih žena istog životnog doba. Rizik da će trudnoća biti udružena sa malignom bolešću iznosi oko 0,1 odsto ili konkretno jedan slučaj na 1.000 porođaja. U trudnoći se najčešće sreću karcinomi dojke i grlića materice, zatim melanom, limfomi i leukemije, karcinomi želuca i rektuma i sarkomi kostiju i mekih tkiva. Zbog malog broja slučajeva, ne postoje standardizovani protokoli lečenja. Odluke o tome šta će se uraditi donose se posebno u svakoj pojedinačnoj kliničkoj situaciji.  Pri tome na prvom mestu treba da bude zdravlje žene, a tek onda moraju biti uzete u obzir mogućnosti povoljnog ishoda trudnoće. Briga o trudnici sa ginekološkim kancerom je izuzetno kompleksna i neizostavno zahteva multidisciplinarni pristup u kome je potrebna bliska saradnja ginekologa-onkologa, perinatologa i neonatologa, patologa, specijaliste oblasti iz koje se dijagnostikuje kancer i obavezno psihologa/psihoterapeuta  ̶  opisuje profesorka postupak.

Ukoliko iskrsnu nove nepovoljne okolnosti...

− Odluku o lečenju donosi multidisciplinarni tim, ali u toj odluci učestvuje i žena. Plan postupka mora biti formulisan u medicinskim, moralnim, etičkim, pravnim i religioznim okvirima prihvatljivim za pacijentkinju. Pomoć pacijentkinji da napravi izbor zahteva apsolutnu iskrenost i najtačniju informaciju. Način na koji se saopšti informacija uticaće na odluku koju će ona doneti. Zbog toga je od suštinske važnosti detaljan razgovor sa pacijentkinjom i njenim partnerom ili porodicom, tokom koga oni moraju biti upoznati sa svim potencijalnim rizicima i za majku i za plod. 

Četiri mišljenja

Nažalost, sve je veći broj pacijentkinja u reproduktivnoj dobi kao i devojčica i adolescentkinja kod kojih je reprodukcija ugrožena zbog tumora jajnika, materice, grlića materice, bilo zbog potrebe za agresivnom hemoterapijom, zračnom terapijom, bilo zbog kombinovanog tretmana u lečenju malignih bolesti drugog porekla. Onkofertilitet je nova grana koja treba da im pomogne da donesu odluku o očuvanju fertilnosti. Izbor najpovoljnijeg metoda lečenja, kako bi se sačuvao život pacijentkinje, ali istovremeno omogućilo i buduće rađanje, donosi saradnja onkologa, ginekologa specijaliste reproduktivne medicine, perinatologa, patologa i psihoterapeuta. Plan očuvanja reproduktivne funkcije treba da bude prilagođen svakoj pacijentkinji posebno.

(Foto Piksabej)

Zamrzavanje embriona

Najpouzdanija do danas ustanovljena metoda očuvanja fertilne sposobnosti žene jeste zamrzavanje embriona, što međutim, nije uvek primenljivo. Kod tumora koji su veoma agresivni i brzo rastu, mora se brzo započeti i lečenje. Zbog toga se ne može sačekati standardni postupak stimulacije jajnika i kolekcije oocita koji može potrajati i nekoliko nedelja. Zamrzavanje embriona nije moguće ostvariti kod pacijentkinja kojima se bolest otkrije pre puberteta, u adolescentnom dobu ili kod žena bez muškog partnera.

Zamrzavanje oocita je metoda kojom se može očuvati plodnost žene, bez potrebe za spermatozoidima, ali je manje uspešna nego zamrzavanje embriona, jer jajne ćelije imaju osobine koje ih čine osetljivijim na zamrzavanje.

Krioprezervacija ovarijalnog tkiva i autotransplantacija je metod prikladan za devojčice pre puberteta, pacijentkinje sa hormonski zavisnim tumorima ili žene sa izrazito agresivnim oblicima maligniteta koji zahtevaju brzo započinjanje lečenja.

Dve godine oporavka pa trudnoća

Žene lečene od raka zračenjem male karlice i/ili hemioterapijom imaju povišen rizik za insuficijenciju (prestanak normalnog rada) jajnika i prevremenu menopauzu. Trudnoća mora da se odloži najmanje šest meseci nakon hemioterapije i 12 meseci nakon završetka radioterapije, kako bi se na minimum sveli rizici za potomstvo. Ipak, u prvim godinama posle lečenja maligne bolesti trudnoća nije poželjna. To je period u kome dođe do najvećeg broja recidiva i u kome se ispolje supkliničke metastaze. Period od završetka lečenja do trudnoće ne treba da bude manji od dve godine. Zato u postupak rehabilitacije treba da bude uključena i kontracepcija. Žene koje žele da rode generalno bi trebalo razuveriti u negativne efekte lečenja, ali bi one morale imati u vidu potencijalno skraćen fertilni vek ako odluče da naprave izbor između rađanja i karijere.


Komentari1
5b8b6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Majka troje dece
Kao lekar i kao majka, nisam za ovakve eksperimente.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja