ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:39

Otvorena najveća džamija u Turskoj

petak, 08.03.2019. u 11:07
Највећа новоизграђена џамија у модерној Турској (Фото Јутјуб)

ISTANBUL - Čamlidža, najveća novoizgrađena džamija u modernoj Turskoj, koja je prvim ezanom za jutarnju molitvu otvorena za vernike, smeštena je na brdu na azijskoj obali Bosfora, odakle se pogled širi na gotovo ceo Istanbul.

Verski kompleks će na dan svečanog otvorenja dobiti novi naziv, a očekuje se da ga otvori turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Džamija je izgrađena u osmansko-seldžučkom stilu sa elementima moderne gradnje i zbog izgleda i položaja već predstavlja upečatljiv simbol grada na Bosforu.

Džamija je otvorena jutros povodom noći Lejletu-r-regaib koja obeležava početak tri sveta meseca u hidžretskom kalendaru, javila je Anadolija, prenosi Tanjug.

Impozantni kompleks, pored džamije, sadrži i muzej, umetničku galeriju, knjižaru, konferencijsku dvoranu, umetnički atelje i veliki parking.

„Uporedo s džamijom, izgrađeni su i propratni objekti, kao i uređenje pejzaža i rekreacijskog parka na površini od 80-90 dunuma (dunum je 1.000 metara kvadratnih). Izgrađen je i tunel koji će olakšati pristup vozilima”, izjavio je čelnik Udruženja za izgradnju i očuvanje džamija i kulture u Istanbulu Ergin Kulunk.

On je istakao da je želja bila da džamija bude izgrađena u turskom stilu, ali je na konkursu izabran projekt dve arhitektice koji je dodatno dorađen tako da džamija predstavlja delo osmanske, seldžučke, ali i moderne gradnje.

Džamija je inspirirana delima Mimara Sinana, ali nije njihova kopija.

Dimenzije džamije pune su simbolike. Bogomolja ima šest munara, koje predstavljaju imanske šarte, odnosno šest stubova islama. Četiri (sa tri šerefa) su visoke po 107,1 metar, a dve (sa dva šerefa) su visoke po 90 metara.

Glavna kupola džamije visoka je 72 metra i predstavlja 72 nacije nastanjene u Istanbulu, dok druga kupola visoka 34 metra simbolizira registracijsku oznaku tog grada. U unutrašnjosti kupole napisano je 16 Alahovih imena, a na površini od 220 metara biće ispisana sura al-Feth.

Džamija može primiti više od 60.000 vjernika (oko 25.000 u unutrašnjosti, 12.500 u dvorištu i su spoljnom dvorištu oko 22.500).

U džamiji je moguće i istovremeno klanjati osam dženaza-namaza.


Komentari20
462c1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

VIKTOR
Konstantinopolj, Carigrad... 72 nacije žive u sadašnjem Istanbulu pravi kosmopolitski grad... red bi bilo da se to i dokaže povratkom Aja Sofije pravoslavnom stanovništvu Istambula i Turske.
Anđa Đkolić
Aja Sofija nije nikada pripadala pravolsavnom stanovništvu, bila je napravljena samo za careve i svestenstvo iskljućivo. Postoji pravolsavna crkva blizu Aja Sofije, Aja Irina još od 4 vijeka koja je pravljena za stanovništvo i nikad nije pretovren au džamiju.
Preporučujem 0
Боба
Босфор је био и остао географско и историјско размеђе различитих цивилизација и то треба отворено рећи. Ататурк је имао другачију визију Турске као секуларне државе која се креће у смеру грађанских слобода што је данас доведено у питање. Можда ће једнога дана Цариград постати нека врста места за сусретање наших различитих светова ако буде промена на боље. Враћање Аја Софије хришћанству би био корак у том смеру.
mr
Апсолутно сте у праву. Константинопољ тј Истамбул је као град на једном од 3-4 најбитнија стратешка места на свету. У данашњем времену а и увек се могао кретати у два смера, у смеру ширине и интеграције, и у смеру искоришћења зарад тренутних и углавном иских користи. И управо ова дилема показује ограниченост Ердогана. Човек је у међувремену успео да започне озбиљне сукобе са гомилом земаља, да направе лом унутар земље, на међународном плану да не уради буквално ништа осим да га сви препознају као некоперативног. И тако од стратешке тачке за развој постаде стратешка тачка за стоп. Уместо да их сви виде као проточну тачку и тачку спајања, он је направио да је то тачка где све престаје. Пре је та заглављеност била осигурана за ове јужније до њега, а он је сада то успео да прошири до изнад Турске. И последица свега је велики пад лире, унутрашња и регионалан неизвесност и огромне миграције становништва.
Preporučujem 1
SLOBODAN MIKAVICA
Inspiracija vizantiska Sveta Sofija, to je ocigledno kao i ostale turske djamije za koju Turci govore da su u osmanliskom stilu!
Vladislav Marjanovic
Erdogan je poceo politicki uspon kao gradonacelnik Istanbula. Sad je predsednik koji sanja da vlada poput osmanskih sultana koji su, ujedno, bili i kalifi vascelog muslimanskog dunjaluka. Otud i dzamija kao spomenik i sebi i kao simbol kontinuiteta sa prethodnom dinastijom, pogotovu ako ga na vlasti nasledi sin mu Bilal. Ali nije Erdogan jedini sef drzave koji sebi dize spomenik. U Francuskoj su to cinili Pompidu, sa svojim cuvenim kulturnim centrom usred klasicnog dela Pariza, pa Miteran sa svojom bibliotekom u pariskoj cetvrti Grenelle, o seicima iz Emirata vec i da se ne govori. Zamalo da se i u Putinovom Sankt Petersburgu podigne vise stotina metara visoki toranj Gasproma (zamenjen je sportskim centrom u Sociju). A Beograd ima Slaviju i "Beograd na vodi". Kuda sve to vodi? Ali kad su sultani mogli da grade Topkapi, carevi Zimski dvorac, kraljevi Versaj, sto ne bi mogli i predsednici da idu njihovim stopama? Jedna generacija ce placati, a ostale se diviti (ili hvatati za glavu).
Preporučujem 9
Vladislav Marjanovic
Koliko li je kostala izgradnja te dzamije i da li je bilo potrebno da se ulaze novac u jedan prestizni verski objekat umesto u resavanje socijalnih problema najsiromasnijih. Uzgred, isto pitanje vazi za sponzore Hrama Sv. Save u Beogradu. Secam se jednog oglasa iz glavnog glasila Patrijarsije SPC iz sredine osamdesetih: na levoj polovini zadnje stranice bio je poziv hijerarhijski rangiranim "dobrotvorima", a na drugoj fotografija izgladnelog etiopskog deteta sa porukom: "I ja sam prvoslavni hriscanin. Setite me se". I dok su na levoj polovini navedeni i podaci o visini dobrovoljnih priloga za hram Sv. Save, na desnoj nije stajao nikakav slican podatak. Ostaje (i dalje) otvoreno pitanje sta je vrednije: ulaganje u prestizne verske objekte u vreme kriza (u tadasnjoj Jugoslaviji je inflacija vec iznosila 100%) ili u poboljsavanje zivota gradjana? Osnivaci obeju verskih zajednica dali su pravilan odgovor, ali su potonje drzavne i verske elite skrenule s puta. Kako nekada, tako i sada.
michael
А сад вратите хришћанима,, АЈА СОФИЈУ".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja