U javnosti se često stvara pogrešna slika da EPS troši novac iz budžeta, a realnost je potpuno drugačija. Ta kompanija je prošle godine u budžet uplatila 108 milijardi dinara, rekla je atjana Pavlović, izvršna direktorka za poslove finansija na „Kopaonik biznis formu”. Poređenja radi ona je na panelu o restrukturiranju društvenih preduzeća navela da je taj iznos u 2016. bio 87 milijardi dinara.

Ona nije odgovorila na kritike Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, koji je na „Srpskom Davosu” rekao da je glavni faktor usporavanja u drugoj polovini 2018. pad proizvodnje električne energije sedam odsto i pad proizvodnje uglja 12 odsto, kao i da EPS koči rast koji može biti manji od 3,5 odsto ove godine.

Toplica Spasojević, moderator ovog panela, rekao je da treba priznati da se EPS-u ne dozvoljava da povećava cenu električne energije.  Pavlovićeva je potvrdila da Srbija ima najnižu cenu električne energije u regionu, ali su i pored toga ostvarili značajne rezultate i uspeli da investiraju. Kao jedno od značajnijih ulaganja navela je izgradnju trećeg bloka u Termoelektrani „Kostolac”.

Prema njenim rečima transformacija ovog preduzeća trebalo bi da bude okončana 2020. godine, budući da je reč o našem najvećem javnom preduzeću. Podsetila je da je dosta toga učinjeno u poslednje četiri godine od kada traje restrukturiranje. Smanjen je gubitak na mreži, a naplata je povećana sa 94,4 odsto koliko je iznosila 2015. na 100,36 odsto u 2018. godini.

U EPS i „Srbijagas” u jednom trenutku mogao bi da uđe privatni  kapital po principu javno-privatnog partnerstva, nadovezao se Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede. Prema njegovom mišljenju dobro bi bilo da postoji neki procenat privatnog kapitala, ali je važno napraviti razliku između potrebe za privatizacijom za ona preduzeća gde postoji javni, i za ona gde postoji samo ekonomski interes.

Šef kancelarije Svetske banke, Stiven Ndegve, ocenio je da je Srbija pokazala napredak u privatizaciji i korporatizaciji preduzeća, podsećajući da je pre nekoliko godina privatizaciju čekalo skoro 600 preduzeća, sada ih je ostalo daleko manje. Neka od tih preostalih poboljšala su poslovanje, ali je činjenica da država godišnje izdvaja 300 miliona evra za subvencije i taj novac bi mogao da bude upotrebljen za investicije.

Trivunac je precizirao da je 80 preduzeća ostalo za privatizaciju. On je naveo da država traži rešenje za „Petrohemiju”.

– Ona je prirodno vezana za NIS jer 100 odsto zavisi od sirovina iz NIS-a, a osim toga NIS ima 20 odsto udela. Ta privatizacija će biti izvozna – rekao je Trivunac.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede kao primere uspešnih privatizacija naveo je RTB „Bor” i „Železaru Smederevo”. Podsetio je da je železara državni budžet godišnje koštala stotine miliona evra i država to više nije mogla da izdrži. Pokazalo se da je privatni kapital nužan. Bila je potrebna nova krv i novo tržište. „Železara Smederevo” sada kada je u vlasništvu kineskog HBIS-a ostvaruje dobit.

Učesnici ovog panela pohvalno su se izrazili o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla”.

 – Ovo je najbolji posao države u poslednjih 30 godina – rekao je Saša Vlaisavljević, direktor Aerodroma „Nikola Tesla”.

– Nikada nisam pričao o koncesiji, držao sam se svog menadžerskog posla – rekao je Vlaisavljević.

On je objasnio da je u toku formiranje koncesionog tima koji će činiti najbolji stručnjaci, a čiji će zadatak biti da prati koncesiju u narednih 25 godina. Pre svega sa finansijskog, pravnog i tehničkog aspekta.

Podsetio je da je profit aerodroma u 2012. godini bio svega šest miliona evra, a od 2014. do 2018, više od 25 miliona evra godišnje.