sreda, 20.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 07:50

Ultimatum zvani „platforma”

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 10.03.2019. u 09:00

Praktično na 20. godišnjicu agresije NATO-a na SR Jugoslaviju iz Prištine nam stiže albanska „platforma” za rešenje kosovskog pitanja. Zapravo, ne „platforma”, već ultimatum, kao da su ga izdiktirali vlasnici najmanje 300 atomskih bombi. I šta sada da radimo oko te „platforme”, da se smejemo ili da plačemo? Južna srpska pokrajina, zemlja sa fusnoticom, šalje nama „platformu”.

Ali iza fusnotice ne stoji samo Priština, već i mentori koji imaju bombe. Koji kao da su čekali 20. godišnjicu agresije da bi nas opet podsetili da oni nemaju nameru da promene mišljenje. Dobro je da nam svojevremeno iz Haga savetodavno mišljenje o kosovskoj samoproglašenoj nezavisnosti nije odaslato na Vidovdan, pamtilo bi se. Hoćemo li i ovu „platformu” pamtiti po 20. godišnjici rata za Kosovo?

Hoćemo li, dakle, i kako uspeti da izbegnemo direktan izbor između sile i prava, hoće li to, ipak, na kraju biti puko pitanje između moći i slabosti? Hoće li to, ipak, biti i političko rešenje koje se zasniva na interesima, a manje na lekcijama iz istorije, hoće li nas to definitivno uveriti da živimo u hobsovskom svetu hegemonije i sile u militarističkom političkom diskursu geoekonomskih motiva?

No, kako god da bude to mišljenje, evropska istorija je pokazala da se sukobi ne mogu rešavati bez analize njihovih uzroka i da se mir i bezbednost ne mogu nametati silom. A zalaganje za pravni poredak zahteva, pored priznavanja svega toga, i politički kompromis za njegovu zaštitu. Jer, nije dovoljno samo izabrati mišljenje.

Američki i NATO rat protiv SR Jugoslavije 1999. godine bio je nezakonit i prema američkim i prema međunarodnim zakonima. Američki Kongres nikada nije glasao za takvu odluku, UN nikada nisu usvojile takvu odluku, Jugoslavija nije posedovala nikakvo oružje za masovno uništavanje, nijedan jugoslovenski vojnik, avion ili brod nije prešao granice zemlje da bi napao neku NATO državu.

„Pregovori” u Rambujeu nisu bili pregovori, aneks B tražio je potpunu NATO okupaciju celokupne jugoslovenske teritorije. Pravi cilj rata bilo je rasparčavanje SR Jugoslavije na što manje delove i potpuna vojna, politička i ekonomska dominacija SAD na Balkanu, kao i rušenje koncepcije nacionalnog suvereniteta malih država. Priče o ljudskim pravima i univerzalnoj pravdi za sve u vizuri takve demokratije priče su za malu decu. Ono što je Priština jednostrano proglasila doletelo je na krilima NATO aviona. Poklonjeno.

No, kako sada posle svega izaći iz tog pravno-političko-strateškog američko-albansko-srpskog ćorsokaka? Ili, jednostavnije, zašto Amerikanci više vole Albance nego Srbe? Je li istina zaista u tome da su Albanci rekli i pokazali Amerikancima da bi mogli da sa njima, Albancima, u regionu, pa i šire, imaju velikih problema, dok su Srbi bili konstruktivni, miroljubivi i uzdržani? Drugim rečima, da su Albanci pokazali „veći remetilački kapacitet” od Srba? Kuda sve to može da odvede?

Amerikanci su propustili da oko Kosova osvoje srca i duše većine Srba, propustili su da otvoreno pokažu kako cene dostojanstvo srpske države. Pribežište od etičkog stava moralnosti našli su u krutom stavu amputacije dela srpske državne teritorije. Očekivali su da će biti dovoljno ako Srbima daju dovoljno farmerki, dovoljno rok muzike i dovoljno „Mekdonaldsa”. Pogrešno. Srbi nisu učestvovali u „hladnom ratu” da bi zavredeli takav grub postupak.

„Novi albanski prostor”, termin koji se u Tirani i Prištini koristi od 1999. godine, ekonomsko, političko, kulturno, saobraćajno povezivanje Kosova i Albanije, potpuna integracija, o kojoj sada, naravno, niko neće otvoreno da govori, postaviće vrlo brzo i pitanje teritorijalnog povezivanja s Albancima u Crnoj Gori i u Makedoniji. A to je potencijalno novo „bure baruta” na Balkanu. Da li o tome neko razmišlja u Vašingtonu?

Dijalog između Srba i Albanaca nije ni započeo. Dve nacije, dve kulture, dve religije, dva jezika, isti životni prostor. I nasleđe nepoverenja i krvavih sukoba. Kako to sve prevladati? Da bi se krenulo napred prvo je potrebna zajednička vizija tog prostora, zajednički stav o krajnjem ishodu. Sa Zapada se Beogradu i Prištini sugeriše da se krene od običnih svakodnevnih pitanja i problema, od struje, vode i saobraćaja. Istorija „zamrznutih” sukoba pokazuje da ta metoda nikada nije bila uspešna. Da se prvo bavite komunalijama, a posle ćemo o državi, to nigde u svetu nije uspelo. UN na Kipru pokušavaju da primene tu metodu već 35 godina, ali bez rezultata.

Naime, kada bi postojao zajednički srpsko-albanski stav da ništa nije dogovoreno, sve dok ne bude dogovoreno, onda bi dijalog o svim ostalim stvarima, voda, struja, povratak izbeglica, saobraćaj, sve bi to bilo daleko lakše izvodljivo. I sve bi to bilo mnogo brže da i albanska strana poštuju osećajnost srpske strane. Da postoji zajednički stav o krajnjem ishodu, uslovljen opštim sporazumom o svim nerešenim pitanjima, onda bi i pretresanje teških i komplikovanih problema bilo olakšano. Ali Priština odbija bilo kakav kompromis, a Vašington preko Prištine i kosovskog pitanja, zapravo, vrši pritisak na Beograd da se distancira i od Moskve i od Pekinga. U takvom ambijentu rešenje problema je daleko, za to će trebati mnogo vremena, mnogo javne, a još više tajne diplomatije.


Komentari86
c51ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kosta
Lobi NATO industrije oružija nema nikakav interes da u svetu bude mira. Njima je u interesu što više i, ako može, neprestanih ratova. Mislim da je njima spoljna politika NATO zemalja samo produžena ruka delovanja, jer su finansijski jači od svake pojedinačne zemlje NATO pakta. Ne interesuje njih ni najmanje šta je UN, pravo i sliče trice... Interesuje ih utoliko kako da ga ukinu. 1999. su pokazali da je svo međunarodno pravo koje se tiče rata za njih mrtvo slovo na papiru, i sa puno elana su se prionuli na posao da svuda bude što je više rata moguće. SAD je šta jeste danas zahvaljujući profitu vojne industrije u oba svetska rata a VB thanks to barut, olovo i zločini, u svim svojim delanjima, vekovima... Za mene je toliko prosto. Sve priče o platformama, pregovorima trte-mrte... su tu da popune vakum u rasporedu. Za 20god demokratije smo postali vojno onesposobljena nacija. U sledećoj rundi neće biti ispala tipa F-117a i primirja na kraju. Nego potpuna kapitulacija. Anex B Rambujea.
Majs
Albanci su osetili na žalost da je sa ove strane mnogo meko i udaraju po cevanicama. Mi ni na jednu provokaciju nismo odgovorili. Poništavanjem priznanja i kojekakvim barijerama uključenja Albanaca u međunarodne institucije ne postišemo mnogo jer je to privremen proces dok se Amerika i Nemačka ne nakostreše. Istorija nas ništa nije naučila. Rizikujemo da izgubimo mnogo više nego što je sada u opasnosti. Borimo se za narod na KiM, a nismo sposobni da sačuvamo ovaj u Srbiji, koji na hiljade odlazi. Aprsurdna situacija. Tuga.
Леон Давидович
Како америчке власти тако и бројни америћки богаташи плаћају про америчку пропаганду у Европи па онда није никакво изненађење што се нађу толике њихове присталице.
Za Veliku Srbiju
Pitanje je - ako se danas slobodno govori o Velikoj Albaniji, zašto je onda Velika Srbija bila ikome problem? Stoga, ako zapadne demokratske sile odobravaju govor o povezivanju albanaca, onda mi treba da počnemo ofanzivu za konačno ostvarenje Velike Srbije! Dakle, napravimo zaokret, nećemo biti više puni razumevanja za razbojnike oko nas, nego tražimo legitimno ujedinjenje svih srpskih teritorija! Nećemo više pregovarati, što god oni traže - mi treba da tražimo JOŠ VIŠE!!!
М. Обрад Симовић
Много је тестостерона и дипломатске нетактичности у шиптарској "платформи". Добра је прилика да им се уместо, "сиктер" каже нешто о Резолуцији 1244, Уставу РС, документима ОЕБС-а и сл. Ето, то је и оквир дакле, наша платформа за разговоре. Најзад, зашто "Српска листа" још не силази са Харадинајевог канабета?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja