četvrtak, 18.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:11

„Besmrtnici” dele sudbinu Francuske

Mnogi su zabrinuti zašto Francuska akademija već tri godine ne uspeva da izabere nove članove i tako popuni četiri upražnjena mesta elitne ustanove koju je osnovao kardinal Rišelje 1635. godine
Autor: Milenko Pešićnedelja, 10.03.2019. u 23:30
Дани Лаферијер на церемонији примања новог члана Француске Академије Алена Финкелкраута (Фото:: ЕПА/ CHRISTOPHE PETIT TESSON)

Prestižni pariski klub „besmrtnika” je napokon popustio. Čuvari čistote francuskog jezika koji su decenijama odolevali pritisku javnosti, napokon su dali preporuku za uvođenje rodne ravnopravnosti u jezik za ženska zanimanja. Ubuduće profesije kao što su istraživač, vatrogasac, pisac, ali i mnoga druga, biće izgovarana i pisana ne samo u muškom već i ženskom rodu.

Na veliko iznenađenje javnosti Francuska akademija je na predlog tri od svojih pet ženskih članica donela odluku da više nema prepreka za ovakvu promenu u francuskom jeziku „čiji je cilj da prepozna mesto koje žena ima u današnjem društvu”.

„Akademija je pokazala veličanstven duh otvorenosti. Pokazala je osetljivost na činjenicu kako žene nazivaju profesije kojima se bave. Napokon će biti tolerisana feminizacija ženskih zanimanja”, kaže za „Gardijan” Dominik Bona, jedna od autorki ove preporuke i članica Francuske akademije koju je 1635. osnovao kardinal Rišelje u vreme vladavine kralja Luja Trinaestog.

Ali, iako je napokon smogla snage da se izbori za ovu „malu  revoluciju”, Francuska akademija čiji je danas osnovni zadatak da štiti francuski jezik od nasrtaja „globiša”, pojednostavljene verzije engleskog jezika, ipak, odražava i stanje u kojem se nalazi Makronova Peta republika. Akademija na neki način deli sudbinu Francuske. Zaglavljena između prošlosti i neizvesne budućnosti, između napora da sačuva svoj bezvremeni francuski ponos i pokušaja da se prilagodi 21. veku u kojem dominiraju globalizacija, migracije i društvene promene koje zagovaraju „žuti prsluci” na protestima.

„Mi smo refleksija stanja u francuskom društvu, i to društva koje samo sebe preispituje”, kaže za „Njujork tajms” romanopisac libanskog porekla Amin Maluf, član Francuske akademije.

Na koji način ovaj elitni klub pisaca, filozofa, umetnika, naučnika i državnika, koji već skoro tri godine ne uspeva da izabere četiri nova člana kako bi popunio od osnivanja utvrđen broj od 40 „besmrtnika”, želi da se modernizuje i transformiše još uvek je obavijeno velom misterije.

Posle duže pauze tek prošlog meseca su mermernom dvoranom Francuskog instituta odzvanjali zvuci bubnjeva republikanske garde. Na svečanoj ceremoniji pisac baroknih fantazija Patrik Granvil je prošao inicijaciju za novog člana, i to godinu dana pošto je na izboru dobio većinu glasova akademika.

Ali i ulaznica u ovaj elitni klub ima svoju cenu. Samo uniforma akademika bogato izvezena motivima zlatnog i zelenog lišća košta 50.000 dolara, a ni ceremonijalni mač nije jeftin. Amin Maluf za njujorški dnevnik otkriva da je  morao da sakupi skoro 230.000 dolara, koliko je koštao njegov ulazak u ovaj francuski panteon slavnih ličnosti.

Ali, mnogi poznati francuski pisci nisu uspeli da dobiju fotelju pod kupolom palate Francuskog instituta na obali Sene. Balzak je pokušao, ali nije uspeo. Emil Zola je digao ruke od Akademije posle dvadeset pokušaja. Viktor Igo je tek iz petog puta uspeo da postane njen član. Nijedan od dvojice francuskih nobelovaca, pisci Patrik Modijano i Žan-Mari Gistav le Klezio nisu članovi Akademije. Nije ni jedan od najprovokativnijih i najprevođenijih književnika Mišel Uelbek.

Nije čudo što se onda ostali intelektualci ne usuđuju ni da pomisle da pošalju pismo u kojem su dužni da obrazlože zašto žele da se ovenčaju titulom akademika. Svako ko od kandidata ispadne na glasanju za ulazak u ovaj zatvoreni intelektualni klub, u koji se može ući samo ako neko od postojećih članova umre i tako ostavi upražnjeno mesto, doživljava svojevrsno javno poniženje. To je na svojoj koži iskusio i bivši francuski ministar obrazovanja Luk Feri kada je video naslove u novinama posle glasanja u kojem ga je Akademija odbila.

„Francuska akademija je stara i osetljiva dama”, kaže jedan od novijih  članova, kanadski pisac Dani Laferijer rođen na Haitiju.

Koliko je Akademija konzervativna, pokazuje da su njeni članovi velikom većinom belci, stariji od 70 godina. Među akademicima ima samo pet žena. Književnica Margerit Jursenar bila je prva žena izabrana u Francusku akademiju, i to tek 1980. godine. A Dani Laferijer koji je jedini član tamnije boje kože ove „kraljevske ustanove” kaže da su mnogi zabrinuti što nisu uspeli da izaberu nove akademike. Ali, neki članovi  odbacuju argument da je Akademija u krizi zato što skoro tri godine ne može da izabere četvoricu novih članova koji bi pošteno branili francuske jezičke i kulturne vrednosti.

„To je apsurdno. Šta je toliko specifično u Francuskoj da svako sebe pronalazi u literaturi. Imate ljude koji pišu za potrebe univerziteta ili nekih grupa ljudi, ali sve je to jadno. Narod čita više, ali to što čita su bezvezarije. Akademija je postala brod koji plovi po suvom moru”, žali se Žan-Mari Ruart, kritičar i pisac koji je akademik od 1997.

Dominik Bona je ipak zapanjena nesposobnošću Akademije da krene napred.

„Imali smo neke od izuzetnih kandidata. Razočarana sam što ih je Akademija dočekala neprijateljski. Da li u pitanju samo francuska slabost”, pita se Bona.


Komentari7
c40c4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

islam hajrudin
Ah to su oni sto su izumili naucnu metodu(scientific method),a onda nauku proglasili novom religijom?
trava zaborava
Primecujem na slici razlicite dezene biljaka na "kaputima" neki lice na indijsku konoplju sto na neki nacin daje ojasnjenje za njihovo ponasanje.
simon
pa ta Dominik sama nosi musko ime. Hoce li ga sad menjati il to vazi samo za druge stvari?
Џejн
Dominik je u Francuskoj i muško i žensko ime, i piše se "Dominique". Ko pojma nema, o čemu priča, bolje da ćuti.
Preporučujem 2
Mustafa Aga
Kada su toliko napredni ovi"besmrtnici," zashto su toliko dugo chekali da isprave ovako banalnu sitnicu kao shto je zenski naziv odredjenih profesija...???
Teodor Drajzer
"Mnogi su zabrinuti zasto Francuska akademija ne uspeva vec tri godine da izabere nove clanove..." I mene to jako brine.
Vladija Sarac
Ako ih toliko brine, neka se ugledaju na SANU. Ima da im pocnu nicati akademici kao pecurke posle kise.
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja