utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
INTERVJU: BISERKA RAJČIĆ, književnica i prevodilac

Mnogi Poljaci nisu dočekali povratak slobode

Totalitarizam koji je potrajao više od pola veka iznedrio je partijski pluralizam, u kome su se našle i desničarske tendencije
Autor: Marina Vulićevićnedelja, 10.03.2019. u 21:30
(Фото А. Васиљевић)

Biserka Rajčić nastavlja da nas fascinira novim izdanjima posvećenim Poljskoj i njenoj kulturi. U izdanju „Trećeg trga” objavljeno je njeno delo „Pisma iz Poljske”, kao obimna zbirka pisama-eseja, već treća u ovom obliku. Tekst „Krakovski dnevnik” (2000–2001) posvećen je Evi Novak, „Renesansni Krakov” Vesni Bašić, „Barok i sarmatizam” posvećen je Drašku Ređepu, „Mlada Poljska i secesija” Jelici Nedić...

Ovo izdanje obogatili su i tekstovi o poljskom filmu, muzici, velikim pozorišnim festivalima, o ličnostima poput Česlava Miloša i Eve Lipske, opisi atmosfere književnih večeri. Kod „Trećeg trga” objavljena je i zbirka Rišarda Krinjickog „Magnetna tačka”, u prevodu Biserke Rajčić. Samo na osnovu jedne pesme shvaćena je misaona dubina ovog poljskog pesnika, izrečena u dahu: „Ne treba tražiti,/ sami će se naći, robovi,/ skloni vršenju vlasti,/ kakvu nad nama/ mogu imati samo ljubav i smrtna bolest.” Biserka Rajčić, književnica i prevodilac, počasni je član Udruženja poljskih pisaca, dobitnica je osam značajnih poljskih nagrada, a od prošle godine je i počasni građanin kraljevskog, prestonog Krakova, četvrta žena sa tom titulom od 1850. godine.

Na koji način vaša knjiga „Pisma iz Poljske” svedoči o tradiciji poljske kulture i njenoj istoriji?

Kako nisam samo prevodilac, potrudila sam se da  pronađem najadekvatniji način izražavanja sebe, kao poznavaoca hiljadugodišnje istorije Poljske, njene kulture i književnosti. U tom otkrivanju, shvatila sam da mi najviše leže međužanrovi: esej, pismo, dnevnik. Zato je i moja najnovija knjiga „Pisma iz Poljske” napisana u tom  stilu, kako bi moji tekstovi o nečem što se dogodilo u daljoj i bližoj prošlosti, čiji sam svedok bila, sačuvali aktuelnost i da ih ne čitaju samo slavisti  već i šire. Pogotovo što se o Poljskoj kod nas, osim književnosti, filma, donekle pozorišta, malo zna mada je reč o jedinoj slovenskoj zemlji s neprekidnom hiljadugodišnjom kulturom, koju je uspela da sačuva u veoma teškim vremenima.

Možete da svedočite i o tom prelasku iz poljskog komunizma u postkomunizam.

Upravo u tome Poljaci su pokazali svoju pravu prirodu, svoj nesvakidašnji patriotizam, stvorivši najbrojniji sindikat u istoriji – solidarnost. Stvorivši i istrajavši u ostvarivanju zacrtanog programa. Između ostalog zahvaljujući ukidanju cenzure, koja je decenijama uništavala celokupan život zemlje tako da mnogi nisu dočekali povratak slobode življenja i izražavanja.

Kako tumačite desničarske političke tendencije u Poljskoj?

Totalitarizam koji je u Poljskoj potrajao više od pola veka iznedrio je partijski pluralizam, u kome su se našle i desničarske tendencije. Adam Mihnjik, jedan od najznačajnijih predstavnika levice, početkom devedesetih godina prošlog veka prokomentarisao je  početak postkomunizma na sledeći način: „Sve smo očekivali, ali nikako mito i korupciju. Nažalost, totalitarizam ostavlja trag i posle zvaničnog ukidanja. O čemu svedoče i brojni protesti nezadovoljnih širom Poljske.”

Zbog čega su vas sve fascinirali Krakov i Varšava, veliki univerzitetski centri, ali i manji gradovi važnih festivala i izložbi?

U Poljskoj su razlike u kulturi između velikih i manjih gradova danas znatno manje nego u drugim zemljama. Trenutno kultura je možda intenzivnija i originalnija u manjim gradovima. Otud izdavačke kuće, časopisi, pozorišta, festivali u nizu manjih mesta. Primajući neke od nagrada tih festivala, ili kao član žirija nekih manifestacija, imala sam priliku da se s tim upoznam izbliza. Toga u toj meri nema u ostalim bivšim komunističkim zemljama. Krakov je poslednjih godina jedan od najposećenijih gradova Evrope. Posleratna socrealistička Varšava zahvaljujući čudima savremene arhitekture danas liči na glavne gradove  Evrope...

Tokom blizu pedeset godina, koliko ste posećivali Poljsku upoznali ste mnoge njene umetnike, čija dela ste i prevodili. Pored Zbignjeva Herberta, Tadeuša Ruževiča, Vislave Šimborske, Eve Lipske, ko je još na vas ostavio utisak?

Imala sam sreću da pored nobelovaca ili kandidata za Nobelovu nagradu upoznam i niz značajnih ljudi, koji su igrali i igraju veoma značajne uloge u Poljskoj i svetu. Recimo, krajem sedamdesetih godina prošlog veka upoznala sam u Krakovu budućeg papu Jovana Pavla,  katoličke intelektualce poput Ježija Turoviča, Juzefa Tišnera, Jaceka Vožnjakovskog, Adama Bonjeckog, najčuvenije univerzitetske profesore i stručnjake naučnih instituta Poljske akademije nauka, zatim Lešeka Kolakovskog, Andžeja Vajdu, Tadeuša Kantora i više od 200 režisera, glumaca, slikara, mladih pisaca, kojima se intenzivno bavim.


Komentari5
97b0f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Božo
Poljska - večni trn u oku i za evropejce i za sovjetofile. Pro-Eu demokrate hoće samo da internacionala promeni boju iz crvene u žuto-plavu. Komunisti hoće da zadrže crvenu. Desničari neće ni jednu, ni drugu. To je pravi revolt protiv totalitarizma, a ne neke demokrate koje su u vreme komunizma bile pudlice režima, danas osvedočene antikomuniste na vlasti uporedjuju sa komunistima?
Toza
Srbi je jos uvek cekaju.
Б. Лаковић
Како то да се у Србији, и то само у Србији међу осталим републикама, Брозовова владавина не назива, и то редовно, тоталитарном?
Братимир
Питање се односило на нео-нацистичке партије које су процветале у Пољској после повлачења Руса, а које данас воде главну реч. Госпођа Рајчић, скреће са теме и почиње да прича о корупцији - за коју криви претходни систем. Хоће ли неко бити храбар, као што је љубазан и објасни зашто ЕУ финансира нацистичке покрете у католичким државама источне и централне Европе?
Milanko Gačić
Svako ko je bio u Poljskoj, ko je putovao tom lepom zemljom i upoznao ljude (ne samo intelektualce već i obične stanovnike) sigurno je zavoleo tu zemlju, taj narod. Ja sam osamdesetih godina prošlog veka mnogo puta bio u Poljskoj, proputovao od Katovica i Sosnovjeca do Gdanjska, Gdinja i Sopota

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja