utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Incident u Vrbniku 2019 – posledica zahteva iz 1943. godine

U jami kod Crikvenice i danas leže zbratimljeni pravoslavci i katolici monarhisti tih krajeva, kao i oko 150 nevinih žena, dece i staraca, Srba iz Like
Autor: Nikola Milovančev subota, 16.03.2019. u 18:00
(Драган Стојановић)

Krajem februara 2019. došlo je do incidenta u gradiću Vrbnik (rodno mesto kardinala Bozanića) na ostrvu Krk: grupa hrvatskih policajaca sukobila se sa meštanima, preteći da će „Srbima zapaliti grad”. Malo je nas koji znamo pozadinu, predistorijat. Ja sam se prvi put suočio s tim jednog letnjeg dana 1974. u Crikvenici, kad je u polemici kapetan turističkog brodića Vinko Crnčić ljutito uzviknuo „A ča je trebalo onih 40 mladića pobit?” Kasnije sam ga zamolio da mi kaže o čemu je reč. Objasnio mi je da su partizani u vreme kapitulacije Italije, septembra 1943, ubili grupu nevinih mladića sa Krka samo zato što su se priključili četnicima.

Posle petnaestak godina saznao sam za postojanje rezolucije jugoslovenskih nacionalista ostrva Krk od 23. juna 1943. upućene Draži Mihajloviću. U rezoluciji se navodi (dosad neobjavljeno): „U našoj borbi mi smo uvek stali uz srpski narod, a protiv svih njegovih neprijatelja, pa i danas ostajemo uz borbu, koju vode četnici i vojska pod komandom našeg vođe Draže Mihailovića. Ako se bude zemlja federatno uredila, mi se vežemo uz srpski dio naroda, a ne hrvatski i tražimo, da se otok Krk odvoji od zajednice u kojoj bi Zagreb ili njegovi politički predstavnici imali predstavljati našu volju i naše raspoloženje”. Jedan deo te rezolucije objavila je 1986. dr Fikreta Jelić Butić, ali su ona i njen muž, istoričar dr Ivan Jelić izgubili život u Tuđmanovom Zagrebu 1992. godine (uoči toga žalila se da ih prate). Pretpostavljam da je glavni autor rezolucije iz Aleksandrova (danas Punat) na Krku, bio katolički sveštenik iz Vrbnika don Jerko Gršković. Izuzetno obrazovan, on je bio ideolog i duhovni pastir četnika na Krku. Ovaj ugledan filolog, humanista, gimnazijski profesor i član Demokratske stranke, već u jesen te godine ubijen je od komunista.

Otkud srbofilstvo na Krku 1918–1945? Ono je samo u maloj meri posledica svesti da su mnogi rodovi nekad bili pravoslavni Srbi, npr. Maričići, Orlići, Božanići (Bozanići), Vasilići, Karabaići, Lolići, Nenadići, Kosići i drugi (i predsednica vlade Ana Brnabić je po tvrđenju istoričara Božidara Kljajevića starinom od Malića-Brnabića od Nikšića – „Vesti”, Frankfurt, od 8. septembra 2018). U većoj meri to je bilo opredeljenje koje se u Kraljevini izražavalo u odanosti Jugoslaviji, glasanju za stranke sa osloncem u Beogradu.

Posle italijanske okupacije, u ilegali su stvorene organizacije D. Mihailovića: najbrojnije su bile u Aleksandrovu, od 120 članova, i u Vrbniku, od 60 članova (na oko 1.750 stanovnika – velik broj). Osim monarhista, jak je bio i partizanski pokret. Glavni finansijer četnika na severnom Jadranu bili su porodica Žic, vlasnici brodogradilišta u Aleksandrovu, najbogatiji ljudi na Krku. Kada je septembra 1943. kapitulirala Italija, četnici su se ponadali da će doći do iskrcavanja Saveznika na ostrva. Na Krk se tada prebacuju delovi ličkih četnika iz 503. brigade, koja je bila pod komandom Osme britanske armije, a sa njima deo zbega iz zapadne Like – žene, starci i deca.

Tito je, plašeći se monarhista, na Krk uputio dr Ivana Ribara, koji se dva puta sastao sa krčkim biskupom Srebrnićem, koji je 1941. zgradu biskupije ustupio ustašama. Dalja događanja opisao je pukovnik V. Ivetić u „Vojnoistorijskom glasniku” 2004: četnici iz Like i sa Krka, njih više stotina, i članovi porodica, pod partizanskim pritiskom, uputili su se na Cres i Lošinj, a Tito je 22. septembra poslao naredbu: „Četničko uporište na Lošinju likvidirajte”. Predlozi četničke komande Lošinja partizanima da se organizuje zajednička odbrana od nadirućih Nemaca bili su uzaludni. Posle partizanskog napada, deo četnika se, sa dva broda, uputio Britancima u Bari. Drugi deo, posle kraće borbe i obećanja da im se ništa neće desiti, predao se partizanima. Obećanje nije održano, deo zarobljenika je odmah masakriran noževima i bacan u more, na zgražanje stanovnika Lošinja. Istu sudbinu doživeli su i monarhisti, koji su prilikom kapitulacije Italije zauzeli ostrva Silbu i Olib i zatim se predali: po kazivanju jednog partizana sa Raba (živ je i ne mogu mu navesti ime), ni prilikom njihove likvidacije nisu trošeni meci.

Drugi deo uhapšenih četnika (njih oko 140) odvezen je sa Lošinja u Crikvenicu brodom kojim je upravljao Juraj Bonaći, dotad ustaški zapovednik luke Crikvenica (kasnije admiral JNA). Odatle su odvedeni do jedne jame kod sela Grižane i tu su završili svoj ovozemni život. Starci, žene i deca dovedeni su na isto stratište nekoliko dana kasnije, verovatno preko Raba. U Crikvenici se još pre tridesetak godina pričalo da se zapomaganje iz jame čulo danima i da su dve-tri domaće žene Hrvatice bile ubijene jer su poluživima davale hranu i vodu.

U jami kod Crikvenice i danas leže zbratimljeni pravoslavci i katolici monarhisti tih krajeva, kao i oko 150 nevinih žena, dece i staraca, Srba iz Like. Pre dvadesetak godina podignut je barem krst, natpisa nema. Retko odem u taj kraj i tada pored krsta žena i ja zapalimo sveću mučenicima.

Istoričar

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari5
a792f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дечак
Новокомпоноване усташе нису добродошле у Далмацији. Недавно је почасни блајбуршки вод тражио од градоначелнице Супетра на Брачу Иване Марковић новчану помоћ коју је она одбила са образложењем : „Град Супетар није у могућности да одвоји средства за ваше пројекте, јер је већ предвидео средства за прославу 75 година ослобођења острва Брач од нацистичке и фашистичке окупације, где су у четири године рата у борби против окупатора погинула 492 брачка борца, док је 275 Брачанки и Брачана страдало од фашистичког терора. У рату је страдало 110 деце, док их је 118 остало без једног, а осморо без оба родитеља. Прославу ћемо одржати у част и сећање свих оних који су били део борбе великог светског покрета за слободу и достојанство човјека”.
E pa
@dečače, nemaš ti pojma kako je u Dalmaciji nito ko je a ko nije dobrodošao.
Preporučujem 3
Raca Milosavljevic
... hvala za bas iscrpan i posten tekst ... mnogo pomaze da se rasvetle neki detalji iz relativno bliske proslosti ... nemoze to da skodi i uvek se pitam zasto se mnogo toga uporno skriva ...samo jos vise zla donosi ...
др Милан Лекић
Лепо описани догађаји на Крку током Другог светског рата. Тачна констатација о пореклу србофилства на Крку. Историјски, Срби су стари становници Крка. Лужички Срби, након доласка у Далмацију (7 в), измешани су са, пред Аварима, избеглим романским становништвом које ће до половине 10 в, осим у градовима, скоро нестати (Порфирогенит, 10 в.). Између 1450-1480, под притиском Турака и Франкопана догодио се други талас насељавања сењских Срба на Крк. У то време сви ти Срби, крчки и сењски, били су православни. Резултат посттридентског прозелитизма и војних сукоба Турака и Хабсбурговаца у Морлачко-српско-велебитском каналу 1617. године био је насељавање Немаца, а потпуно протеривање свих Срба-Ускока из Сења у Модруш (Лику) и по трећи пут на Крк. Од тада, Сењ није више српски град, а антички Curicum (српски Крк, итал. Vecla) остаје све до данас доминантно српско острво. На Крку и данас, становници јавно говоре о свом српском пореклу, а "Башчанску плочу" с именом "Звонимира" држе за фалсификат.
Стеван Стојановић
Осуђујем све злочине над немоћнима, ненаоружанима, заробљенима. Ужасно и бесмислено. Невезано с тиме, сада ми је јасније зашто се у Мокрањчевим "Приморским напевима" помиње Врбник: "Врбниче на мору".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja