petak, 26.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:11

Poslovi zbog kojih se gube i životi

Autor: Mladen Kremenovićponedeljak, 11.03.2019. u 23:00
Гра­ђе­вин­ски по­сло­ви но­се нај­ве­ће ри­зи­ке (Фо­то М. Кре­ме­но­вић)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Nije nepoznato da ovdašnji radni odnosi sem glavobolje radnicima donose brige zbog kojih neretko trpi dostojanstvo, ali ne tako retke vesti da se na radnom mestu gube i životi navele su javnost da se zapita da li je reč o „rizičnim poslovima”, ili u svemu ima i nečijeg nehata. Minule godine vesti o sudbinama onih koji stradaju na profesionalnim zadacima stizale su, kada je reč o Republici Srpskoj (sa 1,2 miliona žitelja i oko 300.000 zaposlenih), u proseku jednom mesečno.

Ispunjavajući osmočasovnu, a neretko i znatno dužu dnevnu normu, živote je 2018. izgubilo 13 ljudi. Svakog meseca život je gubio jedan radnik. Po prošlogodišnjoj statistici, više od dvanaest radnika svakog meseca se teže povredi na poslu.

Nesmotrenost ili nečija krivica? Da li su se nesreće mogle izbeći, a porodice ostati cele i uz člana, koji – ne tako retko – jedini donosi novac u kuću. Da li vrsta poslova u kojima se najučestalije beleže stradanja – građevinarstvo, šumarstvo i elektroposlovi – nose i rizike na koje valja računati, ili, kako to opet neki tvrde, odnos poslodavaca i države može pospešiti uslove, sačuvati živote i makar ublažiti crnu statistiku.

Povod da se mediji zainteresuju za ovu temu bila je smrt jednog radnika iz Doboja koji je nedavno stradao u Banjaluci, radeći građevinske poslove. Stradao je kada je pao sa drugog sprata objekta u izgradnji.

Gledano iz ugleda sindikalaca, potrebno je poraditi na bezbednosti na radnim mestima. Kako su ispričali, ispada da su trenutno „životi građevinara ili šumskih radnika jeftiniji od kvadrata i trupaca”.

Iz Inspektorata RS navode da se u prva dva meseca ove godine dogodilo 13 težih povreda na radu. Za četiri više u odnosu na isti period lane. Od toga tri u šumarstvu i drvnoj industriji, a deset u ostalim delatnostima.

Minule godine na radnom mestu poginulo je 13 radnika, od čega dva u elektroprivredi, šest u građevinarstvu, jedan u hemijskoj industriji, dva u šumarstvu i drvnoj industriji, te dva u ostalim delatnostima. Tokom cele prošle godine bilo je 79 težih povreda na radu.

U Sindikatu građevinarstva Srpske kažu da prevenciju crne statistike vide u poštovanju Zakona o zaštiti na radu RS: „To znači obezbediti objekte, radnicima dati odgovarajuću zaštitnu opremu i dozvoliti im, a posebno građevincima koji rade na visini, po kiši i suncu, da odmorni dolaze na posao, a ne da rade po deset pa i 12 sati.” Za „Glas Srpske” kažu da su ljudski životi obezvređeni i da radnici bez zaštite opreme rade „umorni od svanuća do mraka”.

Takođe navode da bi i zakon trebalo menjati jer je „otišao u širinu”, a tamo gde je to uistinu potrebno – radnike ostavio nezaštićene. „U rizičnim poslovima ima prostora za dodatnu zaštitu, dovoljno je pogledati skelu na građevinama, kakva je oprema radnika i koliko sati provode na radnom mestu”, kaže za naš list Ranka Mišić, predsednica Saveza sindikata RS.

U sindikatima deo razloga za crni bilans vide u nepridavanju pažnje obrazovanju radnika, njihovoj obuci i lošem kvalitetu zaštitne opreme. Republička inspekcija rada je u 2018. u svim oblastima nadzora izvršila 5.627 kontrola, od čega su u njih 1.812 ili 32 odsto utvrđene nepravilnosti. Kada je reč o zaštiti na radu, nepravilnosti su se odnosile na propuste u organizaciji i sprovođenju mera zaštite na radu, primenu preventivnih mera i osposobljenost radnika za bezbedan rad.

„Poslednjih godina imamo porast broja radnika povređenih na radnom mestu. Srpska ima Zakon o zaštiti na radu, ali nemamo strategiju zaštite zdravlja na radu. Zahtevali smo da se to uradi. I postojeći zakon treba da se preispita. Prevashodno jer je akt o proceni rizika koji je obavezan da uradi svaki poslodavac, kako bi zaposleni dobili neophodnu opremu, sveden na puku formalnost. Poslodavci samo pokazuju papir urađen po narudžbi od raznih agencija. Niko se suštinski ne bavi zaštitom radnika na radnom mestu”, navela je predsednica Saveza sindikata RS. 


Komentari2
32a39
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

snežana
"довољно је погледати скелу на грађевинама, каква је опрема радника и колико сати проводе на радном месту" . Ово је суштина , а то захтева додатна средства. А што се тиче Закона о БЗР, односно пратећих правилника, сматрама да има превише папира и разних формалности које "покривају " ситуацију , а не баве се суштином. Сигурне скеле, опрема , обука и контрола радника , то је суштина. А за то су потребне паре.
Џejн
Nije "posao" kriv za zapošljavanje ljudi bez potrebne kvalifikacije, javašluk i nedostatak državne kontrole.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja