četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Drevni krstovi Zakarašja

Arheolog Dimitrije Mita Madas istražio je 15 lokaliteta duž reke na čijim obalama se život odvijao od neolita do srednjeg veka
Autor: Jovica Danilovićponedeljak, 11.03.2019. u 23:00
(Фо­тографије Ј. Даниловић)

Vršac, Bela Crkva – Magistar arheologije Dimitrije Mita Madas je čitav radni vek proveo u zavodima za zaštitu spomenika kulture, u Kragujevcu i Pančevu, istražujući prošlost, „prekopavši” Šumadiju, Pomoravlje i južni Banat. Petnaest godina bio je posvećen istraživanjima u dolini reke Karaš, koja izvire u rumunskim Karpatima, a posle 107 kilometara (više od polovine toka je na srpskoj strani), uliva se u Dunav, kod Stare Palanke.

Čitava obala duž ovog vodotoka je prava arheološka riznica koju čini blizu 50 ostataka starih naselja, a od tog broja Madas je na našoj strani istražio 15. Na tom prostoru život se odvijao od neolita do srednjeg veka (oko 6.000 godina). Poslednji trag u starom Zakarašju koji je ovaj arheolog utvrdio ostavili su nekadašnji stanovnici Đurice i datira s početka 15. veka. Pomenuto naselje je nazvano po današnjoj bari, a u davnim vremenima bilo je to ušće Karaša u Dunav, to jest luka na velikoj reci. Posle podizanja HE „Đerdap” taj lokalitet je potopljen.

Zakarašju se Madas posvetio deceniju i po. Koliko se zna, on je najviše istraživao ovaj vodotok na srpskoj strani. Smatra, međutim, da je ostalo još dosta posla i za mlade arheologe, jer je „ovaj prostor istražen samo desetak odsto”. Posebno zanimanje stručne javnosti izazvali su proučeni krstovi Zakarašja i grobovi sa Đurice.

Deo riznice krstova, različitih po obliku i načinu korišćenja

– Krst je kao simbol hrišćanstva rano stigao, po svemu sudeći, iz Soluna, kroz dunavsku dolinu u Zakarašje, a potom uzvodno Karašem nastavio prema Karpatima, prostranim rudonosnim planinama Rumunije – kaže naš sagovornik.

Karas ističe da nauka nema mnogo arheoloških nalaza krstova u Zakarašju, „ali ono što imamo jasno upućuje koliko je Hristov simbol ovde rano zablistao, koliko je rado prihvaćen, postao omiljen i korišćen” na obalama prirodne veze između Dunava i Karpata.

– Mada je ovde tokom mog istraživanja pronađeno ogromno arheološko blago, koje je oplemenilo funduse mnogih muzeja, veliku pažnju zaslužuju najstariji nalazi krstova iz atara današnjeg sela Dupljaja. Oni na sebi nose sva prepoznatljiva stilska obeležja petog i šestog veka. Jedna privatna kolekcija broji čak 17 krstova, pravih dragulja, koji se razlikuju po obliku i načinu korišćenja: prvi su nošeni na grudima, drugi pričvršćeni na odeći, a treći su u svojim šupljim jezgrima čuvali čestice različitih relikvija. U zavisnosti od moći vlasnika, krstovi (i sa likom Hrista) izrađivani su od različitih materijala, od mekanog drveta do najtvrđih metala, čak i presvučeni zlatnom zaštitom, ali i na drugi način ukrašeni – kaže arheolog Dimitrije Madas.


Komentari3
a214c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша
Ја се усуђујем да кажем да је симбол крста археолошки али и лингвистички потекао управо са Дунава и у Јерусалиму "увежен". Археолошки има Винча али и цело подунавље а лингвистички је прилично јасно да речи Крст, Крштење и Христ (Храст, Бадњак јел се пали лампица?) само у славенским језицима има јасно појединачно плитко и дубље али и међусобно унакрштено значење. Ко је све главне језике света ставио на папир и рецимо фонетички упореди са српским видеће о чему говорим. А као мало изнанађење ево и нешто веома занимљиво. На хебрејском крст се фонетички изговара ТСЛАВ! Па сад нека ми неко објасно зашто не КРТСАВ него баш нешто што личи на СЛАВ! А ето у српском као једином народу постоји и СЛАВА која итекако има везе са Крстом али можда и пре само Исуса Христа/Криста. Паметноме доста. Поздрав и све најбоље ;)
DAN
Saša, ne vidite Srbe svuda ! Krst je simbol stradanja jer je Hrist razapet na krstu od strane Rimljana. Inače, krst je i simbol iz starog Egipta. A sam Jerusalim i Palestina su na takvom položaju da se i zovu most civilzacija jer su između prvih država u Mesopotamiji i Egipta sa dugačkom istorijom i mnogo pre Hrista. Inače Badnjak je simbol Sredneevropskih šuma (sveto drvo je i kod Kelta) i nema veze sa Palestinom kao i Slava koja vuče poreklo iz Staroslovenskih običaja !
Preporučujem 4
Srboljub Petrovic
Skromna izlozba "Krstovi Zakarasja" odrzana je od decembra 2013. do januara 2014. u Narodnom muzeju u Beloj Crkvi. Prikazano je ukupno 17 krstica krajnje sumnjivog porekla i autenticnosti (iz privatne kolekcionarske zbirke). Flajer (ne katalog) koji penzionisani mr Madas drzi pred sobom ima svega tri presavijena lista. Objavljena Politikina vest, ocito, nije ni aktuelna niti donosi ikakve nove zakljucke. A mogla bi se npr. ispitati lukrativna povezanost izvesnih arheologa sa dobrostojecim "kolekcionarima" (koji su ujedno i preprodavci antikviteta), jer, izgleda, "u tom grmu lezi zec".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja