ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 12.03.2019. u 19:21 J. Rabrenović

Zbog kosovskih taksa najteže malim preduzećima

Na KiM ima srpske robe tako da je jasno da ima reeksporta. – U januaru je isporučeno robe u vrednosti od samo 5,3 miliona evra
(Фото Танјуг)

Takse koje su uvele prištinske vlasti još su na snazi, a domaća privreda polako, ali sigurno zbog toga knjiži gubitak. U januaru je, na primer, na tu teritoriju isporučeno robe u vrednosti od samo 5,3 miliona evra, a u januaru 2018. godine vrednost plasmana iznosila je 33,8 miliona evra. Ukratko bilans prodaje bio je manji 28,5 miliona evra. U decembru prošle godine pad plasmana iznosio je 35 miliona evra, a u novembru 21 milion evra, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Ukupna razmena s Kosovom i Metohijom (KiM) lane je iznosila 446 miliona evra i bila je 3,3 odsto manja nego u 2017. godini. Isporuke su vredele 419,3 miliona evra i bile su manje 4,6 odsto. Kosovske isporuke na našu teritoriju bile su u vrednosti od 27 miliona evra i čak 23,8 odsto veće nego godinu dana pre toga. Ovo nesumnjivo pokazuje apsurdnost cele situacije da kosovki izvoz u Srbiju raste, a da se srpskoj robi stavlja rampa. Takav trend je nastavljen i u januaru 2019. godine kada su naše „nabavke” sa te teritorije vredele 2,26 miliona evra što je dvostruko više nego u januaru 2018. godine.

Šta rade ovdašnja preduzeća za to vreme? Snalaze se. Kako ko ume i može. Nesumnjivo je lakše multinacionalnim kompanijama poput „Koka-Kole”, „Nestlea”, koje su vlasnici domaćih firmi, da tu robu plasiraju na druga tržišta ili da se izvoz formalnopravno vodi kao da je iz zemalja gde je sedište tih kompanija ili iz fabrika iz drugih država koje su u njihovom vlasništvu. Evidentno je da srpske robe ima na KiM pa je, drugim rečima, jasno da reeksport postoji iako se o tome javno ne govori.

Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, kaže da su posebno u teškoj situaciji manje firme kod kojih je udeo plasmana na KiM velik: „Manje firme imaju veliki problem, jer ne mogu preko noći da nađu nova tržišta. To su uglavnom proizvođači robe široke potrošnje i prehrambenih proizvoda kod kojih je faktor isplativosti transportnih troškova bitna stavka u kalkulaciji proizvoda. To je, na primer, slučaj, sa proizvođačima građevinskog materijala i oni su u najvećim gubicima. Velikim kompanijama je lakše, jer mogu brže da zamene tržišta, odnosno da robu plasiraju tamo gde već idu drugi njihovi proizvodi. Reeksport postoji bilo preko matičnih kompanija ili fabrika u drugim državama.”

Ekonomista Ivan Nikolić je još u decembru prošle godine na osnovu podataka kosovske statistike računao kako će kosovske takse da se odraze na pad bruto domaćeg proizvoda. Po njemu, naša struktura izvoza je takva da takse pogađaju prerađivački sektor. Najveću štetu trpi prehrambena industrija, posebno neke njene grane kod kojih tržište KiM visoko učestvuje u izvoznom saldu. To su industrija šećera, žito-mlinska industrija, proizvodnja stočne hrane, bezalkoholnih pića. Na gubitku su i proizvođači građevinskog materijala.

– Proizvođači traže alternative za prodaju, ali treba vremena da se prilagode novim okolnostima. Najviše je pogođena prehrambena industrija, a loše je što su takse uvedene u vreme kada ona i inače stagnira. Već pet godina njene su performanse loše. Plasman ne povećava zbog niskog standarda domaćeg stanovništva, a usmerena je na region u kome je takođe nizak – kaže Nikolić.

Pad industrijske proizvodnje pred kraj prošle godine bio je evidentan, a on kaže da mu uzrok nisu samo kosovske takse, već i zastoj izvoza u Nemačku i Italiju, koje su naši glavni spoljnotrgovinski partneri u koje ide četvrtina našeg spoljnotrgovinskog plasmana. Italija je već ušla u recesiju, a Nemačka se tome približava.

I Nikolić ukazuje da plasman robe sa KiM brže raste nego iz Srbije na tu teritoriju. Od 2014. do 2017. plasman robe sa KiM u centralni deo Srbije rastao je prosečno godišnje po stopi od 37,9 odsto, dok se vrednost robe koja je stizala iz Srbije uvećavala po stopi od 12,6 odsto. Znači tri puta brže je rastao plasman robe od KiM ka centralnoj Srbiji od vrednosti robe koja se kreće suprotnim smerom – kaže Nikolić.

Komentari1
44d5b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran
A mala preduzeca su bas poslovala na Kosovui ne pitaj. :)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja