utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 12.03.2019. u 23:00 Jelena Čalija

SPC ne priznaje novoproglašenu „Autokefalnu crkvu Ukrajine”

Odluke Vaseljenske patrijaršije o ukrajinskom pitanju za Srpsku pravoslavnu crkvu su kanonski neutemeljene
Патријарх Вартоломеј даје Томос о аутокефалности Епифанију у Истанбулу (EPA-EFE/Tolga Bozoglu)

Srpska pravoslavna crkva ne priznaje „Autokefalnu crkvu Ukrajine”, ni takozvani kijevski Sabor ujedinjenja, čije odluke smatra nekanonskim i neobavezujućim, kao ni „raskolničku jerarhiju i sveštenstvo”.

U stvari, kao što se i navodi na početku dokumenta poslatog svim pravoslavnim pomesnim crkvama, SPC smatra nekanonskim upad vaseljenskog patrijarha Vartolomeja na teritoriju Ruske pravoslavne crkve i njegove odluke koje su usledile u vezi sa Ukrajinom. Od jednostrane „rehabilitacije” raskolnika, podrške sazivanju sabora na kojem je izabran poglavar nove ukrajinske crkve i davanja Tomosa o autokefalnosti 6. januara. U pismu se objašnjava da se Kijevska mitropolija čak ni u najmanjoj meri ne može identifikovati sa sadašnjom Ukrajinom i da je ona pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije od 1686. godine, što potvrđuju brojna dokumenta, uključujući i ona Vaseljenske patrijaršije, kao i lične izjave samog patrijarha Vartolomeja do aprila 2018. godine. Zbog toga, intervenciju prvog među jednakima SPC smatra očiglednim nekanonskim upadom na teritoriju Ruske crkve, a „Crkvu Ukrajine” veštačkom konfederacijom ukrajinskih raskolničkih struktura, koje su, kako se navodi, već u međusobnom sukobu. Za SPC u Ukrajini, precizira se u dokumentu, postoji samo jedna crkva: Ukrajinska pravoslavna crkva, na čijem je čelu mitropolit Onufrije. Ona je, inače, pod okriljem Moskovske patrijaršije. Konačno, srpska crkva preporučiće svojim arhijerejima, kao i sveštenstvu, da se uzdrže od liturgijskog i kanonskog opštenja, ne samo sa „gospodinom Epifanijem”, koji je izabran za poglavara ove nove crkve, već i sa svima onima koji sa njim saslužuju i koji su u zajedništvu sa njim.

Takav stav srpske crkve je očekivan, s obzirom na to da je i najviše crkveno telo, Sveti arhijerejski sabor, na vanrednom, novembarskom zasedanju zauzelo kritički stav prema tadašnjim odlukama vaseljenskog patrijarha Vartolomeja vezanim za Ukrajinu. Posle davanja Tomosa o autokefalnosti, SPC je ponovo iznela svoj stav. On je objavljen na zvaničnom sajtu Moskovske patrijaršije, a preneli su ga i brojni portali na ruskom, grčkom i engleskom jeziku. Međutim, stav srpske crkve još nije zvanično objavljen i na srpskom jeziku.

Pismo u kojem su izneti ovi stavovi upućeno je i vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju, a kako prenosi sajt ortohodoxie.com srpski patrijarh Irinej u njemu je naveo da iz Vaseljenske patrijaršije nije odgovoreno na pisma i molbe SPC u vezi sa ukrajinskim pitanjem. A zatraženo je da se razmotre stavovi drugih pravoslavnih pomesnih crkava i eventualno sazivanje svepravoslavnog Sabora.

O tome da se o Ukrajini razgovara na sastanku poglavara svih pravoslavnih pomesnih crkava, svoj stav izneo je nedavno vaseljenski patrijarh Vartolomej, koji sabor uobičajeno i saziva, ali odgovarajući na takav zahtev iz Antiohijske patrijaršije. „Pošto su četiri pravoslavne crkve, sa crkvenog i bogoslovskog gledišta bezrazložno odbile da učestvuju u radu Sabora na Kritu 2016. godine, za šta nema izvinjenja, a Vaša drevna crkva je bila jedna od njih, Vaseljenska patrijaršija ima dobar razlog da ne pristane na takav sastanak na svepravoslavnom nivou koji neće biti od koristi, jer će voditi u takvu raspravu da se učesnici neće slagati jedni sa drugima”, navodi se u pismu.

Neučestvovanje ruske crkve na Saboru na Kritu, po mišljenju zvaničnika RPC, poput mitropolita volokolamskog Ilariona (Alfejeva), šefa Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, upravo je jedan od razloga zašto je vaseljenski patrijarh preduzeo ovakve korake u vezi sa Ukrajinom uprkos otvorenom protivljenju Moskovske patrijaršije.

Mnoge pravoslavne pomesne crkve razmatrale su proteklih dana „ukrajinsko pitanje”. Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve saopštio je da se situacija naglo pogoršala, da je još više produbljen jaz među pravoslavcima u Ukrajini, kao i da se državne vlasti Ukrajine grubo mešaju u unutrašnji crkveni život. Mogućnost da se na svepravoslavnom nivou razmatra situacija u Ukrajini predložili su i Sveti sinod Rumunske pravoslavne crkve, ali i Albanska pravoslavna crkva.

Rumunska crkva tek će definisati svoj zvanični stav, ali sa zasedanja krajem februara saopšteno je da ukrajinsko crkveno jedinstvo još nije postignuto. Arhiepiskop Tirane i sve Albanije Anastasije naglasio je da „strah od očuvanja jedinstva pravoslavne crkve obavezuje da izrazimo svoju sumnju u validnost rukopoloženja koja je obavio bilo ko ko je raščinjen, izopšten i anatemisan”. Oglasile su se i druge takozvane jelinske crkve. Sinod Kiparske pravoslavne crkve tako smatra da, po sticanju državne nezavisnosti, svaki narod ima pravo da zatraži i crkvenu autokefaliju, kao i da se treba zapitati koliko su iskreni odnosi među crkvama kada se ne poštuje zajednička odluka o održavanju Sabora na Kritu i prekida evharistijsko opštenje. Opaske se, iako to nije navedeno, jasno odnose na Rusku pravoslavnu crkvu. Grčka crkva, za sada, nije zauzela zvanični stav o ovom pitanju. Prema medijskim izveštajima, Sinod grčke arhiepiskopije zasedao je 6. marta i razmatrao dodeljivanje autokefalije Ukrajini, ali nisu došli do zaključka, pa je to pitanje ostavljeno za širi arhijerejski sabor.

Komеntari58
5f093
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јанко
Све ово је потребно и води само једном циљу, сазивању Осмог Васељенског Сабора, веома полемичном, ако не и разарјућем за Православље.
Данило
@Мурадин, за мене је православље најлепша одежда у коју се грешни човек "обукао", и шта? Нас двојица ни пиво не смемо попити заједно, пардон кафу а верске вође су давно загрљене у екуменизму? Уби нас искључивост, све моје ваља а твоје ништа не ваља...Не само Албанце, имате Немце, Енглезе, Французе...свих вера, али немате Русе, ако се изузме комунизам који је такође неки вид религије. У томе видим проблем ако се вежемо за њих у овом историјском моменту када Кремљ води врло чудну политику према осталом православном свету.
Milos
Crkva da se odupre politickim uticajima? Ne znam gde Vi zivite ali ovde (kao i u drugim zemljama, religijama) upravo ta institucija mahom negativno utice na spoljnu i unutrasnju politiku.
dragan
Ta institucija u koju gradjani ove zemlje imaju najvise poverenja nikako ne utice negativno vec je glas vecine naroda u ovoj zemlji. E sad sto nekima smeta protuvljenje gej paradama ili se iz petnih zila trude da promovisu nekakav ateizam, bezuspesno naravno, to je vas problem
Milos
Svaka odluka koja utice na toliko ljudi ima politicku pozadinu. Isto se moze reci i za priznanje nase autokefalnosti.
Леон Давидович
Нема никакве потчињености СПЦ као што то неки тврде из чисто тенденциозних разлога. Имати исто мишљење са неким у овом случају РПЦ, која се заснива на поштовању црквених канона не значи никакву потчињеност већ истоветност погледа на опно што представља сасвим исправне погледе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja