ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57

Turbulencije na tržištu žitarica

Zbog velikih zaliha u Americi ova godina će za proizvođače soje biti najlošija
Autor: Ivana Albunovićutorak, 12.03.2019. u 23:00
Кон­стан­тан пад це­на ку­ку­ру­за и пше­ни­це (Фото Д. Јевремовић)

Treću nedelju zaredom nastavlja se pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda pre svega pšenice, kukuruza i soje. Cena kukuruza smanjena je na 15 dinara po kilogramu bez PDV-a, a ni stanje na tržištu pšenice nije bilo ništa bolje. Protekle nedelje ovom žitaricom se nije ni trgovalo na berzi – ponude hlebnog zrna po 22 dinara za kilogram nije pronalazila kupce, objavila je Produktna berza.

Pre samo nešto više od mesec dana žito je dostiglo svoj cenovni četvorogodišnji maksimum. Tada je pšenica prodavana za 25,2 dinara (sa uračunatim porezom) što je cena koja nije zabeležena još od decembra 2014. godine. Šta je dovelo do ovakvih turbulencija na tržištu žitarica i kakva su predviđanja za naredni period?

Agrarni analitičar Žarko Galetin i nekadašnji direktor Novosadske berze, kaže za „Politiku” da naša predviđanja o cenama žitarica moramo posmatrati u kontekstu svetskog tržišta.

– Svake godine sve više postajemo zavisni od dešavanja na svetskom tržištu. Te cene se reflektuju i na domaće jer je Srbija, iako mala država, referentan izvoznik pre svega na tržištu kukuruza a u poslednje vreme i pšenice – kaže Galetin. Što se tiče cene pšenice, dodaje, obestinjuju se prognoze da će ona za ratare u ovoj ekonomskoj godini biti najisplativija. Na svetskom nivou rod pšenice u 2018. bio je najniži u poslednjih pet godina.

– Mi smo imali solidan prinos, ali kuburimo s kvalitetom. Cenovni vrh je već dostignut i od tada je cena krenula da pada. Ali, mislim da će se negde tu i zadržati na ovom nivou – plus minus 10-15 odsto. Jedino pitanje je koliko je kvalitetnog žita ostalo na našem tržištu – objašnjava on. Međutim, kod kukuruza je nešto drugačija situacija. Imali smo rekordan prinos (sličan kao 2016. godine oko 7,5 miliona tona). Ali i svetsko tržište takođe je imalo odličan prinos kukuruza. Zato naš sagovornik smatra da kukuruz nije u zavidnoj situaciji i ne očekuje bilo kakav cenovni proboj do kraja ove ekonomske godine. Što se tiče ratara, kaže, u najgorem slučaju cena neće padati.

Galetin ističe da su proizvođači soje trenutno u najlošijem položaju. Cena soje u Srbiji je 38,5 dinara bez poreza što je izuzetno niska cena. Recimo, u martu prošle godine bila je 45 dinara dok je u leto 2012. soja koštala 74 dinara.

– Soja je u najvećoj krizi od kada pratim tržište a to je dvadesetak godina – kaže naš sagovornik. I kod nas i u svetu zabeležen je rekordan prinos. Uz to poremećeni trgovinski odnos Amerike i Kine (koja je kupac četvrtine ukupnog svetskog roda ove žitarice) doprineo je da Amerika, kao jedan od najvećih proizvođača, trenutno ima ogromne zalihe koje guše tržište i zbog čega je cena na najnižem nivou u poslednjih sedam, osam godina.

Soja je godinama domaćim proizvođačima donosila najviše prihoda od svih ratarskih kultura. Ima širok dijapazon upotrebe. Naš prošlogodišnji rod je bio oko 700.000 tona – polovinu sigurno izvezemo.

– Srbija je treći, četvrti izvoznik u Evropi, samo su jače Ukrajina i Italija. Afirmisani smo kao proizvođači nemodifikovane soje. Međutim, u ovoj godini definitivno ne postoji šansa za tržišnim oporavkom – ističe Žarko Galetin. 


Komentari1
4f97a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Живко(пиши ћирилицом)
Овде треба рећи да постоји једна институција, а која већим делом врши баланс и штити сопствене произвођаче, и ставља у бољи положај извоз. Та институција се назива складиштење такве робе(до појаве курентније цене), као и наравно субвенционисање пољ.произвођача(одредити добре услове за откуп и у лошим годинама), јер храна је увек курентна роба!!! Некад смо имали Дирекцију робних резерви(која је била та институција), али да ли она сад постоји или ради....нисам сигуран!? Али често се овде уплиће политички лоби и кад они почну да мешетаре...ето нам невоље!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja