nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:48

Zakon o „Trepči” – pravno nasilje

U ovom slučaju nije reč o odnosu između dva entiteta (Srbije i Kosova), već o odnosima između pojedinačnih privrednih subjekata kao ulagača kapitala, sa jedne, i „Trepče” kao emitenta akcija, sa druge strane
Autor: Dragoslav Slovićponedeljak, 18.03.2019. u 18:00
Фото Зоран Влашковић

Postoje, nažalost, i pravni akti koji upropašćuju ideju kojoj služe i stvaraju veće štete od koristi. Upravo takav akt je nedavno usvojen u našem okruženju pod naslovom „Zakon o ’Trepči’”. Osnovna ideja od koje se u tom aktu polazi je da se ovaj privredni subjekt tretira kao imovina entiteta koji je taj pravni dokument usvojio.

Ne upuštajući se u svrhu kojoj on služi, nalazimo da se uvek moraju razjasniti „prethodna pitanja”, koja po logici stvari moraju biti nesporna pre usvajanja tog ili bilo kojeg akta.

Prvo pitanje koje treba da se razjasni jeste da se usvajanjem takvog akta ne mogu poništiti stečena vlasnička prava onih subjekata koji već imaju vlasništvo nad datim subjektom. Po svom karakteru sadržina tog pravnog akta se svodi na ilustraciju prema kojoj bi organi Srbije doneli zakon kojim bi se zrenjaninski „Dijamant”, nad kojim je vlasničko pravo stekla hrvatska kompanija, ili smederevska železara, u kojoj to pravo imaju Kinezi, proglasili za imovinu Republike Srbije.

„Trepča” ima nominalne vlasnike punih 15 godina, jednako kao „Dijamant” ili železara. Vlasništvo nad „Trepčom” zasnovano je na ulaganjima kapitala od strane više kompanija iz Srbije u periodu od 1990. do 2008. godine. To znači da je „Trepča” dokapitalizovana u više navrata i da je dokapitalizacija izvršena otkupom akcija na krajnje regularan način.

Najveća dokapitalizacija obavljena je 1996. godine, kada je izvršena konverzija potraživanja poverilaca u vlasničke akcije. U pravnom smislu ova konverzija je bila zakonita, na isti način kao u bilo kojoj zemlji sveta. Ona je registrovana na pravno validan način i sprovedena po ugovorima kojima su stečena vlasnička prava kupaca akcija.

Činjenica da je „Trepča” imala i da ima nominalne vlasnike. Nesporno i to da je dokumentacija o tome uredna. Dokaz za ovu tezu je u činjenici da je „Trepča” dostavljala finansijske izveštaje za svaku godinu i da se iz njih jasno moglo zaključiti kakva je vlasnička struktura i koliki je kapital ovog društva. Podaci o tome su predavani bivšem SDK i to u formi koja ne ostavlja nikakvu sumnju. Valja istaći da su Finansijski izveštaji predavani za svaku godinu i da je vlasnička struktura svaki put iznova potvrđivana i verifikovana. Izveštaji u kojima je prikazana vlasnička struktura uredno su usvajani od strane zakonom propisanih organa. Zbog toga nije ostavljen prostor za bilo kakvu relativizaciju vlasničke strukture, a to znači ni vlasništva nad „Trepčom”.

Dokapitalizacija „Trepče” je vršena u više navrata, te je više puta menjana vlasnička struktura. Ona je verifikovana svaki put kad je došlo do nove emisije akcija. Nesporno je da je dokapitalizacija finansirana iz realnih sredstava, dakle iz kapitala koji su uložili privredni subjekti i banke iz Srbije. U vezi sa ovom tvrdnjom valja istaći da se u ovom slučaju kao titular kapitalnih ulaganja ne javlja Republika Srbija, već subjekti koji su direktno ulagali svoj kapital. Iz tih razloga, u ovom slučaju nije reč o odnosu između dva entiteta (Srbije i Kosova), već o odnosima između pojedinačnih privrednih subjekata kao ulagača kapitala, sa jedne, i „Trepče” kao emitenta akcija, sa druge strane.

Finansijski izveštaji te vrste dostavljani su u zakonom propisanoj formi. Uz njih su prilagane odluke organa koji su bili ovlašćeni da sprovedu dokapitalizaciju. Postoje i dokazi o uplatama za kupljene akcije, a sa njima i dokazi da je novac po tom osnovu primljen od strane „Trepče”.

Iz tih razloga nerazumna je svaka odluka u kojoj se postojeći vlasnici – titulari lišavaju stečenih vlasničkih prava. Takva prava se čak i ne pominju i bukvalno se tretiraju kao nepostojeća.

Vredno je istaći da je na dan secesije „Trepča” imala negativan bilans u odnosu na partnere iz Srbije, dakle da je bila veliki dužnik. U aktu secesije stalo se na stanovištu da se neće vraćati čak ni oni dugovi koji su uredno priznati i na zakonit način konfirmirani. „Poništavanje” dugova predstavlja svojevrsno pravno nasilje. Upravo to je sadržina akta koji je donet pod nazivom „Zakon o ’Trepči’”. Ovaj problem je daleko složeniji od „Trepče”, iz razloga što je u momentu secesije privreda Kosova u celini imala negativan bilans u odnosu na privredu Srbije. Njeni realni dugovi iznose više milijardi dolara. To znači da su dugovi ove vrste daleko veći, te da je „Zakon o ’Trepči’” „probni kamen” za daleko veće nepriznavanje dugova.

Nameće se zaključak da su po tom aktu direktno poništena vlasnička prava svih akcionara, kao investitora i svih poverilaca čija potraživanja bukvalno ne postoje u tom aktu. Opšti zaključak bi u ovom slučaju bio da je takav pravni akt neodrživ, kao i da nije problem da se dokaže da se njime ruše sva stečena vlasnička prava i prava potraživanja.

Sve su to razlozi da se pitanje takvog pravnog akta stavi na dnevni red onih koji donose takve odluke i da se stvari vrate na teren ekonomske i pravne profesije.

Prof. dr

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari2
f10f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gordan Lukin
Pozdrav profesoru Slovicu, izvrsnom stručnjaku iz oblasti računovodstva i finansija koji i pored tri doktorata 90.tih godina je mogao da bude predavač samo na Višoj školi. Vrhunski teoretičar i prakticar.
Radisav Novković
Sta predlazete profesore,sta ciniti u konkretnoj situacini. Konkretno sta preduzimaju vlasnici Trepce cija su prava povredjena. Recimo neka fizicka lica su podnosila tuzbe protiv vlade kosova

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja