petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:43
POGLEDI

Spomenici i grafiti

Autor: Savo Štrbacponedeljak, 18.03.2019. u 18:00

Nedavno su (ne)poznati počinioci crvenim grafitima išarali Pavelićevu porodičnu grobnicu na privatnom groblju u Madridu. Na grobnici, u kojoj su pored „poglavnika” sahranjeni i njegova supruga Mara, sin Velimir i kćer Višnja, iscrtani su komunistički simboli: srp, čekić i zvezda petokraka, uz ispisanu skraćenicu SKOJ na ćirilici.

Povodom ovog slučaja oglasio se odbor koji se brine o ostavštini Višnje Pavelić: „Osuđujemo ovaj vandalski čin. Svaka mrtva osoba ima pravo na označeno grobno mjesto, a živa na odavanje počasti svojim mrtvima. Neokomunistički izgrednici su grafitima oskrnavili i oštetili grobnicu i tako podsjetili na skrnavljenja i rušenja hrvatskih grobova i mnogih grobalja u djelovima Hrvatske i BiH nakon uspostave njihove Jugoslavije”.

Skojevci su se oglasili na svojoj fejsbuk stranici: „Grob zlikovca Ante Pavelića dobio je novi izgled. Prema međunarodnom pravu, fašistima i nacistima su nakon egzekucija bila spaljivana tela kako njihovi grobovi ne bi postali mesta okupljanja njihovih sledbenika. Nažalost, slučaj sa izdajnikom i zlikovcem Pavelićem nije takav. On je danas stecište okupljanja najreakcionarnijih elemenata iz Hrvatske. Danas, usled tenzija na Balkanu, zapadni imperijalisti žele čak da presele njegov grob u zemlju rođenja, u BiH, kako bi na taj način isprovocirali sve žrtve ustaškog terora i izazvali nove tenzije na Balkanu. Naša organizacija će pokrenuti kampanju sa svojim sestrinskim organizacijama u Španiji da se Pavelićev grob uništi!”

Dva dana kasnije pojavili su se crni grafiti u Spomen-parku streljanim antifašistima u Drugom svetskom ratu na šibenskom Šubićevcu u obliku ušatog slova „U” i kukastih krstova (svastika) ispisanih naopako, sa natpisom na glavnom zidu „Ovo za Madrid”.

Verovatno je u pravu „Višnjin odbor” kad prigovara rušenju ustaških spomenika po završetku Drugog svetskog rata, jer živeći u Hrvatskoj do devedesetih prošlog veka, nisam viđao takve spomenike. Ali sam viđao partizanske i antifašističke, posvuda. A onda su i oni ratnih devedesetih nestali. Po zvaničnoj hrvatskoj statistici porušeno ih je više od tri hiljade.

Iz rata devedesetih sa područja bivše Jugoslavije još se traga za posmrtnim ostacima više od 10.000 osoba

Onaj na Šubićevcu u Šibeniku jedan je od retkih koji su ostali čitavi. Na jednom od tri oskrnavljena spomen-kamena uklesane su reči: „Ako si zastao, daleki, neznani druže i pogled ti slučajno na ovo mesto pao, kamen i zemlja šaptat će poruku: za tvoje proljeće život sam dao!” Ispod tih reči uklesana su imena žrtava: Kresović Lazo Vujin, Kresović Stanko Spasin, Letunica Stevan Lazin, Mandić Jovan Todorov, Mandić Milan Stevanov, Matijević Miloš Savin, Mijalica Đuro Jovin, Mijalica Stevan Ilijin, Mišković Luka Vidov, Tomašević Obrad Savin. Streljali su ih italijanski fašisti 1942, a spomen-kamen postavljen je 1978. Dalmatinci po imenima nepogrešivo znaju da su sve žrtve sa ovog spomen-kamena Srbi. Sada su njihova imena prekrivena naopakom crnom svastikom. I druga dva spomen-kamena, sa imenima žrtava hrvatske nacionalnosti, takođe su oskrnavljena ustaškim i nacističkim simbolima. Poruka ispisana na glavnom zidu ne ostavlja dilemu zbog čega je to urađeno.

Sve vreme rata devedesetih bavio sam se razmenama tela poginulih između zaraćenih strana – srpske, hrvatske i muslimanske. Moto mi je bio (i ostao) da posmrtni ostaci svakog čoveka, bez obzira na to kojoj vojsci, narodu, veri i ideologiji za života pripadao, pripadaju njegovoj porodici. Iz rata devedesetih sa područja bivše Jugoslavije još se traga za posmrtnim ostacima više od 10.000 osoba. I dalje važi isti princip.

Smatram da je pogrešno grob ustaškog „poglavnika” šarati antifašističkim simbolima. Ni poruka autora pomenutih grafita nije mi jasna. Neupućeni bi mogli zaključiti da su mrtvi Pavelići bili antifašisti. Još veća greška bila bi oštetiti ili uništiti njegov grob od srpske ruke.

Akcija na ovim trusnim balkanskim prostorima uvek dovodi do slične ili još gore reakcije. I u početku ratova devedesetih (kao i onih ranijih) bejahu grafiti, transparenti i parole protiv drugih i drugačijih.

Tačno je da su na smrt osuđeni nacisti i fašisti (i mnogi pre njih) spaljivani ili sahranjivani na nepoznatim lokacijama da njihovi grobovi ne bi postali mesta hodočašća. Ali takav postupak je bio zakonom propisan, što znači da je iza takvog čina stajala država. Ako je Pavelićev grob postao mesto hodočašća, to treba da bude problem španske države, kao što bi, u slučaju prenosa njegovih posmrtnih ostataka u zemlju rođenja ili u zemlju čiji je „poglavnik” bio, trebalo da bude problem te države.

Mnogo bi bilo efektnije, edukativnije i civilizovanije kroz razne forme, koje pružaju savremene tehnologije, širiti istinu o njegovim zločinima.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari3
a7232
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
Pozdrav za komentar @JorgeLB. Srbi i Hrvati su se zajedno, rame uz rame borili i doneli nam slobodu. Dodajem da u Dalmaciji partizanski spomenici nisu ruseni. U pocetku je bilo grafita, ali su oni brzo nestali. Razlog je razumljiv : u bitkama na Neretvi i Sutjesci poginulo je mnostvo partizana Dalmatinaca.
JorgeLB
Pa zašto ne spomenuti i one s druge dvije ploče: Rade Končar, Feđa Borožan, Ignacijo Brajević, Božo Dumanić, Jozo Dumanić, Paško Dumanić, Milivoj Jelaska, Života Katunalić, Dušan Kažimir, Ivo Kovačić, Jozo Kuzmić, Vojko Matošić, Stjepan Polić, Ante Poljičak, Božo Puljas, Nikola Purišić, Ante Radica, Jozo Ružić, Josip Siriščević, Petar Siriščević, Vicko Siriščević, Nikola Trebotić, Ante Vrdoljak, Karlo Vušković, Duje Žegarac, Nikola Žitko, te Belamarić Ante Vladin, Bujas Mate Antin, Junaković Dragomir Stipin, Lasić Ivica Antin, Šantić Ante Petrov, Višić Blaž Stipin, Vrljević Duško Milošev. Mada nije isto, autor bi nas mogao podsjetiti i koliko je katoličkih crkava sravnjeno sa zemljom na području koje on naziva Krajinom...
Decak
Dobar clanak. Dopao mi se stav : "Свака мртва особа има право на означено гробно мјесто, а жива на одавање почасти својим мртвима." A povodom grafita, u svim narodima ima ludaka koji grafitima saraju grobove i spomenike. Ali, to ne bi trebalo da prenose mediji u regionu gde su tenzije prisutne, jer to nepotrebno pojacava medjunacionalnu mrznju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja