utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Zagađenje životne okoline razlog četvrtine prevremenih smrtnih slučajeva u svetu

Autor: S. S.sreda, 13.03.2019. u 16:18
(Фото Пиксабеј)

Četvrtina prevremenih smrtih slučajeva i bolesti širom sveta vezane su za zagađenje i narušavanje životne okoline koje je izazvao čovek, upozorile su danas Ujedinjene nacije u izveštaju o stanju planete.

Emisije štetnih gasova odgovorne za zagađenje vazduha, hemijski proizvodi koji zagađuju pijuću vodi i ubrzano uništavanje ekosistema potrebnih za preživljavanje milijardi ljudi izazivaju svojevrsnu svetsku epidemiju koja takođe koči privredu, navodi se u tekstu.

(Foto Piksabej)

Izveštaj o životnoj okolini u svetu (Global Environment Outlook, GEO), na kome je radilo 250 naučnika iz 70 zemalja tokom šest godina, takođe ukazuje na rastući jaz između bogatih i siromašnih zemalja - prekomerna potrošnja, zagađenje i rasipanje hrane na severu ubrzavaju glad, siromaštvo i bolesti na jugu zemljine kuge, prenosi Beta.

Kako nastvljaju da rastu emisije gasova sa efektom staklene bašte, klimatski poremećaji kao što su suše ili oluje mogu da otežaju život milijardama ljudi.

U toj oblasti Pariski sporazum iz 2015. godine predviđa ograničenje klimatskog zagrevanja na plus dva stepena Celzijusa, u odnosu na predindustrijsku eru.

Međutim sanitarni uticaj zagađenja, uklanjanje šuma i industrijalizovanog prehrambenog lanca su manje poznati i za to ne postiji nikakav međuanrodni sporazum o životnoj sredini poput Pariskog sporazuma o klimi.

Izveštaj GEO koristi stotine izvora podataka da izračuna uticaj okoline na oko sto bolesti, i ukazuje na niz sanitarnih hitnih slučajeva povezanih sa raznim vrstama zagađenja.„Osrednji” ekološki uslovi odgovorni su za oko 25 odsto smrtnih slučajeva i bolesti u svetu, navodi se u tekstu koji navodi da je oko devet miliona ljudi umrlo vezano za ekološko zagađenje 2015. godine.

(Foto Piksabej)

U nedostatku pristupa pijućoj vodi 1,4 miliona ljudi umire svake godine od bolesti koje mogu da se izbegnu kao što su dijareja ili paraziti vezani za zagađenu vodu.

Hemijski proizvodi koji se ispuštaju u more izazivaju negativne efekte na zdravlje potencijalno na više generacija, a 3,2 milijardi ljudi živi na zemlji osiromašenoj intenzivnom poljoprivredom ili raskrčenim šumama.

Takođe se ocenjuje da zagađenje vazduha izaziva između šest i sedam miliona preuranjenih smrti svake godine.

Kada je reč o velikoj upotrebi antibiotika u proizvodnji hrane, navodi se da se time rizikuje nastajanje super otpornih bakterija koje bi mogle da postanu prvi uzrok preuranjenih smrti do sredine veka.„Potrebno je hitno i opsežno delovanje da bi se ta situacija zaustavila i preokrenula”, navodi se u rezimeu izveštaja.

Izveštaj ipak ukazuje da situacija nije nepopravljiva i poziva pre svega na smanjenje emisije ugljendioksida i upotrebu pesticida. Takođe se poziva na smanjenje rasipanja u hrani, ukazujući da se baca trećina proizvidene hrane, od čega 56 odsto u najbogatijim zemljama.„Ceo svet govori da ćemo do 2050. morati da hranimo 10 milijardi ljudi, ali to ne znači da treba da udvostručimo proizvodnju, rekla je Džojeta Gupta kopredsedavajuća izveštaja i rekla da treba da se izmeni način života.

Izveštaj je objavljen tokom Genralne skupštine Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) u Najrobiju, kojoj prisustvuje i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

(Foto Ministarstva zaštite životne sredine)

Taj skup predstavlja nastavak procesa razvijanja međuregionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine na području Jugoistočne i Južne Evrope koji je započet na Ministarskoj konferenciji u Beogradu „Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u Jugoistočnoj i Južnoj Evropi” koja je održana decembra prošle godine.

Tada je formirana nova grupa zemalja Južne Evrope u UNEA koje će u budućnosti bliže sarađivati, što je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine, jedan od ključnih pomaka u regionalnom povezivanju i saradnji u ovoj oblasti.

Trivan je u svom izlaganju u Najrobiju posebno ukazao da zemlje Jugoistočne i Južne Evrope, uprkos razlikama, povezuju slični ekološki problemi koji zahtevaju i slične mere za rešavanje.

„Novi format regionalne saradnje i angažovanja izuzetno je važan kao prekretnica u praktičnom rešavanju ekoloških problema u Južnoj Evropi. Zahvaljujući Programu UN za životnu sredinu i Italiji koji su podržali ogranizovanje beogradske ministarske konferencije u ovom formatu, ovaj primer bi mogao da posluži kao novi svetski model regionalnog organizovanja i drugačijeg i efikasnijeg rešavanja nagomilanih problema”, istakao je Trivan.


Komentari3
b465b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

peraXLR
Gradovi, a sve vise manja mesta sve vise imaju problem zagadjenosti. Mi mozemo da smanjimo industrijsku proizvodnju kako bi smanjili kolicinu gasova ali svetska populacija je navikla na odredjene zapadne pogodnosti kojih se nece odreci. Broj automobila na ulicama se nece smanjiti ukoliko smanjimo industrijsku proizvodnju. Jos vise smo ustvari ugrozeni mi individualni gradjani, vazduh u stanovima i kucama koje se ne provetravaju precesto moze biti i gori nekoliko puta od onog napolju. Rusi su krenuli da rade tehnologiju za preciscivac vazduha nobel ambilife, mislim da ima sad i u Srbiji. Mi moramo da krenemo da podjemo sami od sebe i nasih pojedinacnih zivota, pa tek onda da krenemo da menjamo svet, ovo filozofiranje o zagadjenju nece smanjiti nista, cak sta vise glad svetske populacije za konzumiranjem se samo povecava, a time se povecava i zagadjenje.
Zoran
Na Vracaru ujutru i uvece, zimi, kad izneses ves na susenje on radi kao filter vaduha. Sve crne cestice po vesu.:) Ali vi zivite na VRACARU u BEOGRADU.:)
Муслин
Јавите Весићу, можда смањи сечу шуме.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja