ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:05

Futurizam između istoka i zapada

Jedno od najmaštovitijih i za oko najupadljivijih dela Arate Isozakija, dobitnika ovogodišnje Prickerove nagrade za arhitekturu, jeste mobilna koncertna dvorana na naduvavanje
Autor: M. Dimitrijevićsreda, 13.03.2019. u 20:17
Ара­та Исо­за­ки испред јед­не од сво­јих гра­ђе­ви­на (Фо­то EPA/Daniel Dal Zennaro)

Japanski arhitekta Arata Isozaki čovek je čije se građevine opiru kategorizaciji, ocena je gotovo svih vodećih zapadnih medija koji su preneli informaciju da je upravo on dobitnik ovogodišnje Prickerove nagrade za arhitekturu. Stil ovog gospodina od 87 godina ostao je fluidan tokom više od pola veka, njegov vizionarski pristup negovao je dijalog između istoka i zapada, a on lično u svojoj zemlji smatra se „vladarem japanske arhitekture”, ocenjuju „Gardijan”, „Njujork tajms” i japanske agencije.

Novinare je, nakon što je primio vest o nagradi, dočekao u svom skromnom stanu u Nahi, glavnom gradu Okinave, obučen u tradicionalni svileni kimono, ali se, istovremeno, neformalno našalio, po čemu je i prepoznatljiv: „Ovo će biti kao kruna na nadgrobnom spomeniku!”

U svojoj dugoj i bogatoj karijeri Isozaki je sagradio više od sto zdanja, među njima najpoznatija su Muzej savremene umetnosti u Los Anđelesu, Palata San Đordi u Barseloni kao i Nacionalni kongresni centar u Kataru, ali je jedna od najmaštovitijih i za oko najupadljivijih možda „Nova arka” – mobilna koncertna dvorana na naduvavanje, koja zaista jeste u formi sferičnog balona – a koju je osmislio zajedno sa Anišom Kapurom 2013, dve godine nakon što su veliki zemljotres i cunami pogodili Japan. Dizajnirana tako da u njoj mogu da se predstave raznorodne muzičke forme, počev od nastupa velikih orkestara, preko kamernih sastava, pa do plesa i intimnih džez koncerata, a da pri tome može da primi oko 500 posetilaca, ovaj specifičan prostor doživeo je premijeru kada je u Macušimi gostovao muzički festival iz Lucerna. Samo ime ovog projekta ukazuje, kako je objasnio Isozaki, na moć regeneracije nakon katastrofe.

„Nova arka, jasno je, ne može da spasi ni ljude ni životinje od eventualne propasti, ali smo je zamislili kao prostor pun muzičara i različitih umetnika koji može da putuje, a čija je perspektiva dugoročna rekonstrukcija kulture i duha”, objasnili su autori. Kako se ne bi na ovom zaustavio, ovaj stvaralac potpisuje autorstvo i nad jednom podzemnom sportskom dvoranom, dok predviđa da će u budućnosti čitavi gradovi „plutati nad zemljinom površinom”, što i jeste u skladu sa njegovim razmišljanjima na početku karijere. Jer, kako podseća „Gardijan”, 1962. proboj je napravio upravo futurističkim projektom „Grad u vazduhu”, koji istina nije realizovan, ali kojim je privukao pažnju pošto je kvart Šinjuku u Tokiju trebalo da bude restrukturiran tako što bi inovativna arhitektura nadgradila postojeću posredstvom posebnih drvenolikih struktura.

Umet­nič­ki to­ranj Mi­to u Iba­ra­ki, 1990. godine  (Fo­to Ko­rall (CC BY-CA 3.0))

Ovaj dobitnik priznanja koje se smatra Nobelom u svetu arhitekture (ujedno je i deveti Japanac koji je njime nagrađen) rođen je u Oiti, na ostrvu Kuišu, 1931. Posledice atomske bombe koja je 1945. bačena na obližnju Hirošimu ostavile su snažan uticaj na njega, do te mere da je umeo da kaže da je „odrastao, maltene, na nultoj tački”.

„Ničeg nije bilo, sve je bilo u ruševinama, nije bilo arhitekture, nije bilo zgrada, nije bilo grada. Samo su me barake i skloništa okruživali. Moje prvo iskustvo o arhitekturi bio je, zapravo, njen nedostatak”, objašnjavao je.

Sticajem okolnosti puno je proputovao. Već do svoje tridesete iskusio je islamski svet, ruralnu Kinu, jugoistočnu Aziju, ali i metropole u SAD. Nakon što je 1954. diplomirao arhitekturu na Univerzitetu u Tokiju postao je pomoćnik u studiju Kenzoa Tange, dobitnika Prickera davne 1987. Prvo što je uradio bilo je da projektuje bolnicu i biblioteku u rodnom gradu, koje su bile pod uticajem evropskog brutalizma, kasnije ga je fuzionisao sa japanskim postratnim stilom u kojem su dizajneri ideje crpeli iz domena biljaka, okeana i organskih elemenata.

Isozakijevu šaljivost, pomenutu na početku teksta, ilustruje još jedna činjenica: Klub u Fudžimi, takođe u Oiti, sagrađen 1973–74, gledan iz vazduha podseća na ogroman znak pitanja, što je posledica Isozakijeve lične zapitanosti otkud velika popularnost golfa u Japanu. „Klijent mi reč nije rekao”, prokomentarisao je uz osmeh svojevremeno za jedne japanske novine. Postao je poznat i po tome što je težio da u svoje stvaralaštvo utka, pored vizuelnih umetnosti, i poeziju, filozofiju, pozorište, dizajn – i to tako da to nije upadljivo, ali da se, istovremeno, sve to može osetiti putem naših pet čula, ističe „Njujork tajms”.

Sve ovde napisano žiri koji mu je nagradu dodelio (uručenje je u maju u Francuskoj) ovako je sublimirao: „Iskazujući duboko poznavanje istorije i teorije arhitekture, prigrlivši avangardu, nikada nije replikovao status kvo”.


Komentari0
0bfcf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja