nedelja, 21.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:52
10 PITANjA O MIGRACIJAMA

Seobe najčešća srpska reč: Najmasovnije devedesetih

Četiri miliona Srba živi na drugim kontinentima, a cela istorija naše države, od Osmanlijskog carstva praktično je bila i istorija izbeglištva predvođena patrijarhom Čarnojevićem. U Austriju se 1690. uselilo oko 37.000 porodica
Autor: Dragoljub Stevanovićčetvrtak, 14.03.2019. u 11:57
Рат их није поштедео: мале избеглице из Крајине, 1995. године (Фотодокументација Политике)

Seobe su jedna od najčešćih reči sa ovih prostora. Dobrica Vulović, autor tri toma knjige „Srbija, zemlja izbeglištva”, početkom devedesetih godina prošlog veka upoznao je brojne izbeglice koje su tada dolazile iz ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije. Tada na mestu komesara za izbeglice pune tri godine radio je na prihvatu i pomoći svima koji su napustili svoje domove i spas potražili u Srbiji. Kao sećanje na to vreme nastala je knjiga u kojoj su sabrana brojna dokumenta i svedočanstva na osnovu kojih će istoričari moći dodatno da rasvetle taj period u našoj istoriji, iako je dosta toga u vihoru rata zapaljeno.

Knjiga je povod za razgovor o naseljavanju Srbije i premeštanju stanovništva koje ima svoju dugu istoriju.

1. Kada je Srbija postala zemlja izbeglištva?

Za Srbiju bi se moglo reći da je cela njena istorija od Osmanlijskog carstva bila i istorija izbeglištva. Velika seoba Srba odnosi se na dve povezane migracije u 17. i 18. veku, kada je veliki broj Srba sa Kosova i Metohije i južnih krajeva prešao na sever, u oblast Habzburške monarhije i naselio se u delovima Ugarske i Slavonije, kao i Vojne krajine. Na čelu prve seobe iz 1690. bio je pećki patrijarh Arsenije (Čarnojević). Tada se u Austriju uselilo oko 37.000 porodica.

Pedeset godina kasnije, bila je druga velika seoba sa patrijarhom Arsenijem Jovanovićem na čelu.

Srpski etnički centar se seli iz starih područja Raške, Stare Srbije, Kosova i Metohije u Vojvodinu, a kasnije i u Šumadiju. Neposredno posle seobe među iseljenicima je zavladala glad i epidemija, tako da je veliki broj iseljenika ubrzo preminuo, pa je, kao rezultat toga došlo do masovnog iseljenja na istok, u Rusiju i Ukrajinu.

2. Da li je ostalo zapisano kada se prvi put pominje reč izbeglica u Srbiji?

Reč izbeglica se u Srbiji pominje u 19. veku, kada veliki broj žena, dece i starih beži iz Bosne posle Bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. Kralj Milan Obrenović, 6. septembra 1876, za rukovođenje, prihvatom i zbrinjavanjem izbeglica, postavlja mitropolita beogradskog Mihajla Jovanovića. Odbor sakuplja hranu, garderobu i novac i zbrinjava izbeglice uglavnom u seoskim domaćinstvima.

3. Kada je nastupio sledeći talas naseljavanja Srbije?

Sledeći talas izbeglica dolazi nakon pucnja Gavrila Principa na Franca Ferdinanda, kada u Srbiju dolazi veliki broj Srba iz Bosne, pošto je u Sarajevu posle atentata usledio pogrom nad srpskim narodom, zatvaranje radnji, paljenje radionica i ubijanje.

4. Dva svetska rata su takođe donela masovna stradanja i premeštanja stanovništva. Šta biste izdvojili kao karakteristično?

Za vreme Velikog rata srpski narod i vojska doživeli su najstrašniju golgotu, uključujući i povlačenje preko Albanije. Drugi svetski rat pokrenuo je talas Srba sa Kosova i Metohije, Hrvatske, BiH, kao i iz Vojvodine. Slovenci su, takođe, pod određenim istorijskim okolnostima morali da napuste svoja ognjišta, a utočište su našli u Srbiji. Izbeglištvo nastalo tokom Drugog svetskog rata je najtragičnija i najmonstruoznija epizoda izbegličkog stanja u istoriji čovečanstva.

5. Vi ukazujete i na poratno iseljavanje šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka?

Migracije Srba u najvećoj reproduktivnoj snazi odvijale su se i u okviru Srbije i u zemlje zapadne Evrope. Masovni odlazak u gradove, teško dolaženje do posla, otežani uslovi stanovanja, lažne ideologizacije „bratstva-jedinstva” i prihvatanje malograđanske svesti, nizak nivo obrazovanja i kulture, negativni trendovi priraštaja – dobijaju dramatične razmere. Cena svega toga bio je masovni odlazak na privremeni rad u inostranstvo, kao i političke emigracije. Procena je da je četiri miliona Srba rasuto po svim kontinentima. Značajan je broj naturalizovanih Srba za koje ne postoje evidencije i procene.

6. Vi ste bili neposredni svedok migracijama koje su usledile devedesetih godina?

U istoriji Srbije najmasovnije izbeglištvo dogodilo se devedesetih godina prošlog veka; ono je po svim svojim karakteristikama bilo identično sa fašističkim pogromima NDH i fašističke Nemačke u Drugom svetskom ratu. Tada je Srbija prihvatila oko 1.200.000 ljudi, uglavnom srpskog stanovništva sa ratnih područja, najviše iz Hrvatske i BiH. U to vreme, nije bila prihvatilište samo srpskog naroda, nego i drugih nacionalnih zajednica bivše SFRJ, muslimana, Hrvata, Jevreja, Roma...

7. O tome se manje zna, da li možete da nam navedete neki primer?

Početkom devedesetih u našem kolektivnom centru na Rtnju bili su smešteni i Srbi i muslimani poreklom iz Bratunca, Skelana i Srebrenice. I oni su se tamo lepo slagali, sklopljeno je i dvadeset mešovitih brakova. Nije bilo nijednog ekscesa, organizovali smo im i večernja druženja. Nismo hteli da muslimane smeštamo u Sandžak, da pravimo geta, već smo ih raspoređivali po zajedničkim centrima u Kragujevcu, Rtnju, Leskovcu i na drugim mestima. Bilo je slučajeva da su u Srbiju dolazili čak i neki Hrvati koji su bežali od ratnih sukoba.

8. Koliko je međunarodna zajednica pomagala onima koji su ostali bez svojih domova?

Izbeglice su u prvom periodu bile sasvim nevidljive za međunarodnu zajednicu u dodeli pomoći. Dok su izbeglice u Hrvatskoj i BiH dobijale pomoć u zbrinjavanju, u Srbiji se većina humanitarnih organizacija nije bavila njima. Međunarodna zajednica je ignorisala postojanje izbeglica u Srbiji. U kolektivnim smeštajima izdvajala je 0,25 centi po izbeglici, a u Bosni i Hrvatskoj po deset dolara. Program za izbeglice EU u Srbiji je počeo da se primenjuje dve godine nakon primene u Hrvatskoj i BiH.

9. Kako gledate na integracije u budućnosti i da li će umesto raseljavanja doći do useljavanja?

To najviše zavisi od međunarodne zajednice, mi ne možemo ništa da uradimo. Sa više optimizma gledam na ekonomsku i kulturnu saradnju. Problemi migranata se teško rešavaju. Kriza palestinskih i libijskih izbeglica traje decenijama, slično je i na našim prostorima. Prošlo je četvrt veka od ratova, a hiljadu pitanja je još otvoreno, penzije, radni staž, imovina...

10. Naš region je dosta ispražnjen, i ratovima i odlascima u inostranstvo, da li bi neke krajeve mogli da nasele migranti sa Srednjeg i Dalekog istoka?

Taj koncept nigde nije uspeo u svetu, čak ni u vidu malih kolonizacija. Uvek je bilo više negativnih efekata. Pre svega radi se o različitim kulturama, običajima... Svako menjanje nacionalne strukture vodi u sukobe, država mora da gradi i dosta infrastrukturnih objekata, posebno verskih. To su ogromna sredstva i za mnogo bogatije zemlje nego što je naša. Opasnost leži i u stvaranju potencijalnih terorističkih grupa, nemoguće je proveriti karakter tih ljudi. To bi moglo da dovede i do jačanja ultradesničarskih elemenata unutar demokratskih država, a to nam govore i primeri Francuske, Belgije, Nemačke i drugih zemalja. To su vrlo preteći politički trendovi.

Da ostane zabeleženo...

– Početkom devedesetih, kao komesar Komesarijata za izbeglice prihvatio sam, zajedno sa saradnicima i drugim institucijama, oko 1.200.000 prognanika iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Tada Kosovo nije bilo aktuelno, ali krajem prošlog veka, posle bombardovanja NATO, došlo je još 220.000 ljudi. Knjigu sam napisao u želji da iznesem iz sebe ono što me je dugo mučilo, da ostavim zabeležena sećanja o razlozima izbeglištva i patnjama koje su doživeli napuštajući vekovna ognjišta – kaže Dobrica Vulović.

Nisu samo Srbi dolazili

U burnoj istoriji izbeglištva, Srbija nije bila utočište samo za Srbe. U Srbiju su dolazili Rusi, Mongoli, Grci, Cincari, Slovenci, Bugari, Poljaci, Alžirci, Palestinci, čak i Mongoli. Srbija je nakon Velikog rata bila novi dom za 40.000 Rusa, uglavnom belogardejaca. Prema istorijskim procenama, 30.000 je ostalo u Srbiji, dok su ostali uglavnom emigrirali u zapadne zemlje. Početkom tridesetih godina 20. veka, Srbija postaje tesna za rusku emigraciju, pa oni odlaze, a nakon završetka Drugog svetskog rata, pogotovo nakon rezolucije Informbiroa, iseljavanje je masovno. Mongoli su u Srbiju došli nakon Oktobarske revolucije zajedno sa Rusima, oko pet stotina. Bili su dobro prihvaćeni od strane srpskog naroda. Krasile su ih osobine poštenja i radinosti – kada su obavljali neki posao, radili su kao da ih kontroliše stotina nadzornika.

Umesto Rusa – Grci

Iz nove socijalističke Jugoslavije, odlazili su Rusi, a u njihove domove useljavali su se Grci. Tito je omogućio pripadnicima grčkog levičarskog pokreta ERLOS (Markosovi partizani) da nasele Buljkoš, današnji bački Maglaj. Grci su 1949. morali da napuste svoje novo boravište iz određenih istorijskih okolnosti, a određen broj je ostao u Srbiji do kraja pedesetih godina prošlog veka.

Za dve decenije otišlo 650.000 ljudi

Od početka ovog veka iz Srbije se iselilo više od 650.000 ljudi u potrazi za poslom, uglavnom u zemlje zapadne Evrope, govore statistički podaci. Samo u prvoj polovini prošle godine u Nemačku je otišlo 19.000 radnika.


Komentari0
56de7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja