utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:33
10 PITANjA O BRZOM ŽIVOTNOM TEMPU

I Supermen ima slabosti: Dan bez interneta i mobilnog

Ne postoji osoba koja je savršeno mentalno zdrava ceo svoj život, već svi imamo uspone i padove, pa je važno odrediti prioritete, prepoznati „goruće” situacije i ne juriti kao „muva bez glave”
Autor: Olivera Popovićčetvrtak, 14.03.2019. u 14:27
(Фотографије Пиксабеј)

Čini se da danas svi idemo kroz život sa ogromnim satom iznad glave koji pravi nesnosnu buku svakim otkucajem. Vreme, zapravo strah od proticanja vremena, postao je naš gonič. Poput Belog zeca u „Alisi u Zemlji čuda”, imamo utisak da stalno negde kasnimo, a da na kraju dana nismo sigurni ni gde smo toliko žurili. U toj trci sa vremenom, u želji da obezbedimo sebe, porodicu, gubimo iz vida prioritete i nađemo se u vrzinom kolu užurbanosti.

Kada je vreme da stanemo i koje posledice brzi životni tempo ostavlja na psihičko zdravlje, objašnjava Jovana Trbojević, doktor psiholoških nauka i psihoterapeut iz Novog Sada.

1. Kako usporiti ritam koji nas melje?

Prvi korak ka usporavanju ovog, često pogubnog ritma jeste priznanje da smo poput „muve bez glave” izleteli iz koloseka sopstvenog života. Neretko nas sa tim suoči telo – bolesti ili nedostatak kvalitetnih međuljudskih odnosa. To je pravi trenutak da preispitamo svoje prioritete. Kada odredimo koje su situacije, obaveze, želje i očekivanja „goruće”, a koje ne pripadaju toj kategoriji, moći ćemo i da usporimo. Nestaće i panika da nešto nećemo stići. U tome će vam od pomoći biti „pravilo 5 puta 5: ako nešto neće biti važno za 5 godina, nemojte trošiti ni 5 minuta nerviranja na to.” Ono olakšava svakodnevicu, jer poziva na procenjivanje prioriteta i povratak onome što je zaista bitno.

2. Da li svako od nas može da proceni kada okolnosti u kojima radi, studira, živi ugrožavaju njegovo psihičko i fizičko zdravlje?

Svi u nekom trenutku osetimo nezadovoljstvo sopstvenim životnim uslovima. Kada ne bi bilo tog nezadovoljstva ne bi bilo ni poziva na razvoj i promene. Međutim, treba razlikovati nezadovoljstvo od situacija koje predstavljaju nehumane uslove za rad i život. Danas, u hiperproizvodnji, gde je cilj više, a ne i bolje, ljudi se lako naviknu na postojeće stanje, te iz te navike, umora, često ne vide izlaz. Tek kada posledice postanu drastične, pojedini učine iskorak i potraže pomoć, alternativu. Međutim, kod nas još preovladava mentalitet da treba trpeti i ćutati, kao da mi sami nemamo nikakav uticaj niti zaslugu za sopstveni život. Stoga, čini mi se da će ipak mali broj ljudi prepoznati, a zatim i preduzeti nešto u slučaju da im je psihičko i fizičko zdravlje ugroženo.

3. Kome se češće događa da iscrpi svoje „mentalne” rezerve?

Čak i Supermen ima slabosti! Ne postoji osoba koja je savršeno mentalno zdrava ceo svoj život. Svi smo pod uticajem mnogobrojnih životnih zadataka, izazova, promena i svi imamo uspone i padove. Rezerve, pa i one „mentalne”, troše se, ali i pune. To je dvosmerni, uzajamni proces: važno je da čovek nauči šta ga „troši”, a šta „puni” i na taj način uspostaviti ravnotežu. Najugroženije su osobe koje prepoznaju situacije i reakcije koje ih troše, usled čega ne poseduju strategije „odbrane” i zbog čega se brže zamaraju.

4. Po kojim promenama prepoznajemo psihološke probleme?

Ljudi to najčešće opisuju kao hroničan umor i bezvoljnost ili rečenicom „Ne mogu više/Nemam snage.” Svaki dan se čini istim, bez ikakve želje da se u njemu i aktivno učestvuje. Zbog toga trpe odnosi sa drugima, jer nismo u stanju da im pružimo energiju koja nama nedostaje, a opet ne izgovaramo ono što osećamo, što dovodi do nesporazuma, konflikata i udaljavanja od ljudi – to postaje prenaporno. Na poslu „gubimo konce”, teško se fokusiramo. Telo šalje jasne signale da bi radije da se hibernira, nego da pruža otpor stresu i nervozi. Osećanja postaju burna, nismo u mogućnosti da razmišljamo razborito, već sve vidimo u crno-belim nijansama. Postoji poremećaj sna, ishrane... Radimo na auto-pilotu, gde u početku „pucamo” samo povremeno, a s vremenom sve više. Imamo doživljaj da nešto nije u redu, ali i dalje ćutimo. Upravo to ćutanje otežava proces regeneracije. Nekad nas bližnji suoče sa promenama koje uočavaju na nama, ali često to u tom stanju prepisujemo još jednoj frustraciji sa kojom nemamo snage da se borimo i udaljavamo se još više. Potrebno je strpljenje bližnjih, podrška i prisutnost kako bi došlo do suočavanja sa nedostatkom energije i traženjem pomoći.

5. Koliko možemo pomoći sami sebi, koliko i kada nam je potrebna pomoć stručnjaka?

Svi posedujemo neke „cake” koje koristimo kako bismo napunili baterije. To može da bude sport, druženje, vikend u pidžami uz filmove – nešto što umiruje, daje odstupnicu od užurbanog sveta. Međutim, kada ove tehnike više nemaju isti efekat i kada to stanje traje više nedelja, osobi je potrebna dodatna pomoć. Nema napretka bez aktivnog učešća, jer cilj stručnjaka nije da nekome daje samo savete već da toj osobi pomogne da razume bolje sebe, svoje reakcije, prepreke, ciljeve i želje i na kraju kako da sama obrađuje iskustva sopstvenog života.

6. Kada čovek treba da kaže samom sebi da mora da menja prebrzi ritam u kojem živi? Da li se u vreme borbe za egzistenciju i posao ikome može dati savet da promeni posao?

Jedan od poziva za buđenje je svest koliko ubrzani tempo utiče na nas i na našu porodicu. Svako mora stati u jednom trenutku i prihvatiti da ne može i, što je još bitnije, da ne mora sve da uradi odmah, da nešto može prepustiti i drugima. Tempo jeste ubrzan, često nametnut, ali što bi rekao poznati filozof Artur Šopenhauer: „Čemu žurba ka izlaznim vratima pre fajronta?”. Danas nikoga ne možemo tako lako savetovati da napusti posao, ali možemo da preporučimo različite strategije za prevladavanje stresa, ali i da osnažimo osobu i damo joj samopouzdanja kako bi osmislila alternativu i usudila se da potraži novi posao ili stvori sopstveni.

7. Ljudi neke lepe i stvari koje priželjkuju ostavljaju za vreme kada budu na godišnjem odmoru ili jednog dana kada budu u penziji... Da li je to dobar način planiranja sporijeg života i uživanja?

Fantazija „Jednog dana...”, s kojom većina nas preživljava svakodnevne stresove, zapravo je iluzija koja osobu teši i daje joj neku nadu da će „mučenju” doći kraj, ali i drži u jednoj tački lišenoj uživanja i sagledavanja suštine života. Planovi su dobri za podsticanje volje i daju motivaciju, ali ukoliko živimo za neki „jedan dan”, ispustićemo iz vida da gubimo današnji dan. Planove treba praviti racionalno i jasno, uz ujedno planiranje današnjeg dana. Pri dostizanju svakog velikog cilja moramo prvo ostvariti nekoliko manjih. Mnogi greše i zanemare naizgled sitne ciljeve i ne uživaju u njima, nego čekaju onaj veliki, „jednog dana”. Mi smo danas ovde, sutra ko zna gde?

8. Šta kažete osobama čiji je radni dan dug, žale se na nervozu, nesanicu, razdražljivost i različite vrste bolova, a tvrde da vole svoj posao?

Sve je veći broj ljudi koji ne uspeva da poveže psihosomatske tegobe (glavobolje, probleme sa želucem ili kičmom...) sa načinom na koji žive. Prvi korak je upravo u povezivanju tih stvari, ukoliko zaista jesu povezane. Ideja je da se napravi ravnoteža između rada i ljubavi, dve sposobnosti i potrebe koje svi imamo. „Radoholizam” često krije nezadovoljstvo, nesigurnost u međuljudskim odnosima ili u ličnom identitetu. Ne kažem da je pogrešno voleti ono što radimo i biti u potpunosti posvećen tome, već da ne treba zanemariti i ostale segmente života. Nedostatak u jednoj oblasti ne može se nadoknaditi tegom u drugoj oblasti. Gde postoji višak, postoji i manjak, a poput fiziološke homeostaze kojoj teži organizam, i naša psiha teži ravnoteži.

9. Koliko nas informacija sa interneta i druženje na društvenim mrežama opušta i čini dobro našem psihičkom zdravlju?

Ova tema postaje sve aktuelnija, budući da svaka nova generacija poseduje sve više digitalnih sposobnosti, a manje socijalnih. Pribegavamo internetu sa ciljem da se opustimo, međutim, gledanje tuđeg života, brzo listanje sadržaja, zapravo nas otupljuje i češće dovodi do lošeg raspoloženja usled doživljaja da smo protraćili sopstveni život. Upravo je internet doprineo strahu od propuštanja stvari, čime smo ubrzali i životni tempo kako bismo sve postigli i bili uspešni, „vidno” srećni. Kako se ne bismo borili sa sopstvenim životom u pravom smislu, emotivnu eutanaziju tražimo preko interneta. Pokušajte da provedete jedan dan bez interneta, telefona, vesti. Iznenadićete se koliko drugačije ćete se osećati.

10. Kako prekinuti ubrzanje? Gde počinje promena?

Promena ide postepeno, iako danas u javnosti sve češće možete videti ponude brzog rešenja i „popravke”. Nema brzog rešenja, rad na sebi zahteva strpljenje i upornost, ali i samosvest da želimo da podignemo pogled i vidimo život, ne kao ubrzani snimak, već kao šetnju u kojoj možemo da uživamo, radimo, volimo, patimo i rastemo. Počnite sa pravilom „Pet puta pet”, to je dobar početak.

Novac i sreća

– Novac je postao valuta lične vrednosti. Samim tim, njegov nedostatak ili višak utiču na predstavu o nama samima – kaže Jovana Trbojević kada objašnjava koliko psihičko zdravlje zavisi od novca. – Paradoksalno, ni oni koji ga imaju mnogo ni oni koji se uvek žale da ga nemaju nisu zadovoljni.

– Ukoliko novac nedostaje, osoba sebe često vidi kao pasivnog i nesposobnog, samopouzdanje je nisko. A opet, ukoliko novca ima, osoba s vremenom gubi autentičnost, počinje da preispituje sopstvene želje, gubi dodir sa stvarnim svetom. Oba čoveka su izgubljena u svom svetu i otuđuju se od drugih. Svi se bore sa svojim demonima, samo oni imaju drugačiji oblik.


Komentari0
ec32b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja