ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57
NE SAMO O POSLU VIKTOR SAVIĆ

Glumac nije pajac

Od komičara se očekuje da u svakom momentu budu zabavni, ali i oni su ponekad neraspoloženi, zabrinuti i nervozni, kaže mladić koji je glumačko umeće već pokazao, a sada je zaslužan što je Banovo brdo dobilo pozorište
Autor: Dana Stankovićčetvrtak, 14.03.2019. u 15:18
(Фото Стефан Ђаковић 011 Инфо)

Za Viktora Savića, poznatog glumca mlađe generacije, beogradsko naselje Banovo brdo je idealno mesto za život. Ima gotovo sve što bi čovek poželeti mogao. Na radost svih Čukaričana, a naročito Viktorovu, nedavno je dobilo i pozorište. Tom činu umnogome je i sam kumovao.

– Moji drugovi iz kraja i ja dugo maštamo o pozorištu na Banovom brdu. Pre nekoliko godina izašli smo na lokalne izbore kao Grupa građana pod parolom „Vaša Čukarica, vaša pravila – Viktor Savić”. Jedna od tačaka u našem programu odnosila se na postavljanje letnje pozorišne scene u parku. Kada su 2017. godine odvojili poseban budžet za kulturu, čelnici opštine Čukarice su se konsultovali sa mnom gde bi taj novac mogao pametno da se uloži. Pošto im se dopao predlog, odmah sam pozvao kolegu Andriju Miloševića, koji već neko vreme živi na Banovom brdu i uveliko se raspitivao i maštao o pozorištu. Bez njega se tog posla sigurno ne bih dohvatio – kaže Viktor.

Nekadašnja bioskopska sala je renovirana i od prošle godine u njoj je pozorište pod nazivom Teatar na Brdu. Viktor i Andrija su tu i umetnički direktor i direktor pozorišta, i glumci... U predstavi „Šećer je sitan, osim kad je kocka”, u režiji Nikole Pejakovića, koja je trenutno vrlo gledana, pored njih igraju Aleksandra Tomić (Viktorova najbolja drugarica iz osnovne škole) i Sloboda Mićalović.

U predstavi „Šećer je sitan osim kad je kocka” sa koleginicom Slobodom Mićalović (Fotografije privatna arhiva Viktora Savića)

Nema beznačajne uloge

Viktor je svoje glumačko umeće pokazao i na televiziji, i na filmu i u brojnim predstavama u pozorištu.

– Uloge su kao loše i dobre veze u ljubavi. Nijedna nije beznačajna. Sve se dešavaju s razlogom, da bismo iz njih izvukli neku pouku. Ipak, izdvojio bih lik Milutinca u filmu „Montevideo, bog te video”, koji je publici, a i meni, možda najbolje legao – procenjuje.

Njegovo matično pozorište je „Boško Buha”, a igra i u Narodnom pozorištu, Ateljeu 212, Zvezdara teatru i Madlenijanumu.

– Trenutno na repertoaru imam više od 12 naslova. Bilo je možda i dražih, ali „Velika drama” je najznačajnija i najozbiljnija uloga u mojoj pozorišnoj karijeri – kaže naš sagovornik, kome dečje predstave u odnosu na sve ostalo predstavljaju relaksaciju. Viktor sa glumcima iz pozorišta ne sedi po bifeima i ne raspreda o poslu. Čim se završi predstava, odmah beži u svoju bazu na Brdu. Ima širok krug bliskih prijatelja.

– To su ljudi različitih profesija sa kojima se poznajem od detinjstva. Išli smo u isti vrtić, istu Osnovnu školu „Josif Pančić”. Mnogi su završili 13. gimnaziju na Banovom brdu, a ja sam upisao Četvrtu beogradsku gimnaziju na Dedinju, ali nismo prekidali veze – ističe.

Luduje na snoubordu

Viktor je rođen na Senjaku, ali od treće godine živi na Banovom brdu. U jednom trenutku napravio je izlet do Vračara, ali se brzo vratio. Svoj kraj ne bi ni za šta menjao. Planira da tu ostane zauvek.

– Neverovatna je privilegija što sam od moje kuće najviše za pet minuta kolima ili deset, petnaest minuta pešaka u šumi, a u gradu živim. Volim i jezero na Adi Ciganliji, ali dušom sam bliži Košutnjaku. Uvek bih more menjao za planinu – priznaje.

Mnoge lepe uspomene iz detinjstva vežu ga za Brdo. Da li je kao dečak pravio nestašluke? Ušivali su mu glavu i delove tela sigurno deset, možda i petnaest puta. Ali, to su rane koje brzo zacele. Najviše je „bolelo” njegove roditelje.

Svoj temperament ni danas nije obuzdao. Sada luduje na snoubordu.

– Idem jedanput godišnje na skijanje u Italiju, a Kopaonik je blizu, pa tamo često pobegnem za vikend. Imao sam priliku da idem i leti na planinu. Bilo je pravo uživanje dok sam u Bugarskoj na Rili šetao od jezera do jezera na dve i tri hiljade metara. I to mi je bolje od mora. Ne volim previše da se sunčam, ne odgovara mi ritam života na vrućini. Zimi odlazim na spavanje najkasnije do ponoći, a leti tek tada izlazim u grad. Ali, kada rešim da idem na more, najčešće biram „parti” ostrva, poput Ibice, koja ima lepu prirodu, ali i najbolje žurke na svetu – otkriva.

I muzika ima veliki značaj u Viktorovom životu. Od klasične do elektronske.

– Odrastao sam uz sve muzičke žanrove pored majke i oca. Tata i sada sa svojim bendom „Lole i radio bluz bend” ima svirke po džez klubovima. Pišem tekstove i komponujem rep isključivo za svoju dušu. Treba uskoro da mi izađu nova pesma i spot.

Scena iz filma „Montevideo, bog te video”

Muzika samo hobi

Ipak mu je drago što je gluma njegov poziv, a muzika samo hobi.

Od svakog muzičkog žanra ima bar pet pesama koje obožava, čak i u turbofolku. Kafana ga ne privlači, smeta mu dim, a retko i pije, pa na takva mesta ide samo s povodom. Tada naručuje Tomine pesme, a obožava i Rođu Raičevića.

Viktor važi za jednog od najprivlačnijih glumaca na sceni, pa njegov ljubavni život izaziva veliku pažnju. Mediji su ga povezivali sa mnogim atraktivnim devojkama, ali on se, bar za sada, kaže, nijednoj nije obećao.

– Imam 35 godina i krivo mi je što se još nisam oženio. Sestra se udala, ima i dete, a pet godina je mlađa od mene, ali ja nemam osobu s kojom bih u ovom trenutku gradio porodicu. Ako se u toj ulozi ne ostvarim, smatram da sam vodio promašen život. Ali, sve je to božja volja – čvrsto je uveren.

Više ne igra fudbal

Fudbal je obeležio veliki period moga života, ali prestao sam da ga igram da se ne bih povređivao. Fudbal sada samo gledam. Strastveni sam navijač FK „Crvena Zvezda”, u njihovoj sam skupštini već drugi mandat. Sa Aleksandrom Radojčićem sam učestvovao i u radnim akcijama renoviranja stadiona „Rajko Mitić”.

Oče naš

Devet godina sam bio član dramske grupe koju je vodio Mika Aleksić. To se odrazilo i na moje opšte vaspitanje, jer se podudaralo sa kućnim. On je zaslužan što imam naviku da čitam. „Oče naš” sam naučio kod njega, a posle sam uz porodicu nastavio duhovno da se nadograđujem. Iz prvog pokušaja 2002. godine upisao sam glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi kod profesora Vlade Jeftovića i diplomirao.

Humanitarne žurke

Viktoru smeta što od glumaca, pogotovo komičara, očekuju da u svakom momentu budu zabavni.

– Naravno da takve stvari opterećuju. Niko od nas nije pajac. I mi često ustanemo neraspoloženi, zabrinuti i nervozni. Ja možda nekome delujem i odbojno, i rezervisano, i zatvoreno, možda i namršteno, ali meni to, iskreno, olakšava život, jer mi onda manje prilaze na ulici. Znam da ljudi vole majmune, ali ni majmunu ne prija uvek da ga neko dira. Pogledajte orangutane ili bilo koje životinje u zoološkim vrtovima koje tuguju u kavezima. Ne znači da onaj ko je duhovit mora stalno to da bude. To su prevelika očekivanja – ističe Viktor. Dobru stranu popularnosti vidi u tome što može da utiče na svest ljudi kada na primer treba da učestvuju u dobrotvornim akcijama.

 


Komentari0
a36ff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja