nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:04

Otac interneta veruje da se njegovo čedo može popraviti

Povodom tri decenije globalne mreže Tim Berners-Li ukazuje na važnost njenog unapređenja pre svega u sferi zaštite privatnosti i sprečavanja širenja dezinformacija
Autor: Jelena Kavajačetvrtak, 14.03.2019. u 23:00
Дру­штве­не мре­же су по­ста­ле по­ли­гон за остра­шће­не рас­пра­ве (Фо­то EPA/Ju­lia Mu­el­ler)

Britanski informatičar Tim Berners-Li po tradiciji objavljuje otvoreno pismo svakog 12. marta, na dan kada je 1989. godine udario temelje interneta. Ovu jubilarnu 30. godišnjicu iskoristio je da pozove vlade, organizacije i javnost da zajedno rade kako bi poboljšali sistem koji je promenio svet na bolje, ali je u međuvremenu pokazao i svoju mračnu stranu. Berners-Li, danas profesor na Oksfordu i američkom MIT, priznaje da nam je svetska mreža olakšala život i dala glas marginalizovanim grupama, ali ga je, nažalost, dala i svima onima koji šire mržnju i olakšala je razne vrste kriminala. Zbog toga mu je razumljivo što se mnogi plaše interneta i nisu sigurno da zaista donosi dobro.

„Međutim, imajući u vidu koliko se promenila poslednjih 30 godina, bilo bi defetistički pretpostaviti da se ne može promeniti nabolje u narednih 30. Ako sad odustanemo od popravljanja interneta, onda nećemo moći da kažemo da je on izdao. Biće da smo mi izdali internet”, napisao je u pismu.

Na konferenciji u CERN-u Ženevi, gde je govorio povodom jubileja, rekao je da „ovo nije veb kakav smo želeli” i da je opterećen govorom mržnje, brigom za privatnost i hakerskim napadima.

Kao glavne pretnje je izdvojio zlonamerne napade iza kojih stoje države, kriminalne aktivnosti, zlostavljanje, izopačene modele reklamiranja i zarazno širenje dezinformacija, ali i društvene mreže koje su postale poligon za ostrašćene rasprave i polarizaciju društva.

„Teško je predvideti kako će se razvijati sistem koji stvorite. Kada se dogodilo ’arapsko proleće’ – nikada to neću reći bez znakova navoda – bili ste u iskušenju da kažete da je „Tviter” snaga dobra jer je omogućio ljudima da se pobune protiv represivnih režima. A onda se Zemlja okrene oko Sunca još nekoliko puta i shvatite da represivni režimi koriste društvene mreže da špijuniraju disidente pre nego što uopšte uspeju da se organizuju”, rekao je u jednom od brojnih intervjua ovih dana.

Mrežu kakvu danas poznajemo Berners-Li je kreirao u vreme dok je u CERN-u radio kao softverski inženjer, s namerom da fizičarima olakša pristup informacijama rasutim po raznim računarima sa različitim programima. Internet kao mreža povezanih računara nastao je punih 20 godina ranije, 1969. godine, na inicijativu američke vojske i u saradnji vodećih američkih univerziteta. Međutim, taj prainternet nije bio široko dostupan, kao ni druge mreže koje su u međuvremenu formirane.

Ideja britanskog stručnjaka za računare bila je da koristeći postojeće tehnologije sklopi sistem informacija kojem svako može da pristupi i tako je nastao World Wide Web. Sistem je rešio problem deljenja informacija među fizičarima i za samo nekoliko godina izrastao u mrežu koja je napravila revoluciju u komunikacijama.

Smatra se da je temelj interneta udario kada je svom šefu predao rad sa naslovom „Menadžment informacija: predlog” i zato se 12. mart, dan kada je ga je predao, slavi kao rođendan svetske mreže, iako je tek sledeće godine napisao kod. Prvi sajt takođe je nastao u CERN-u (info.cern.ch) 1990. godine, da bi se narednih godina pojavili Jahu (1991), Amazon (1995),  Gugl (1998) i mnogi drugi. Kada je 2001. osnovana Vikipedija na netu je bilo 513 miliona ljudi, a danas ih je više od četiri milijarde.

„Otac interneta” je u CERN-u je govorio i o Ugovoru za veb, koji predviđa da internet bude tretiran kao ljudsko pravo i da se koristi za opšte dobro. Ovaj okvir koji bi uredio upotrebu interneta, predstavljen javnosti u novembru na konferenciji u Lisabonu, predviđa saradnju vlada i građana. Zadatak vlada bi bio da osiguraju pristup internetu za svakoga i poštovanje privatnosti. Od kompanija se očekuje da, garantujući privatnost podataka, obezbede cenom pristupačan internet i da prioritet u razvoju novih tehnologija bude dobrobit građana a ne profit. Konačno, građani treba da poštuju norme civilizovanog ponašanja.

Berners-Li smatra da je borba za slobodan internet je jedna od najvažnijih danas. Ona podrazumeva da se na mrežu uključi i ona polovina građana sveta koja je trenutno oflajn i da se istovremeno uspostave jasne norme i zakoni. Vraćajući se na predloženi ugovor, naglasio je da to ne sme biti spisak brzih rešenja, već proces digitalnog sazrevanja. Najvažnije je da građani pozovu na odgovornost vlade i kompanije i da od njih zahtevaju da poštuju internet kao globalnu zajednicu čije srce čine ljudi.

„Potrebni su nam borci za otvoreni internet u vladama koji će preduzeti akciju kada interesi privatnog sektora ugroze javno dobro”, poručio je.


Komentari7
970fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stalno se saplicemo na isti kamen
ko plasticne kese;prvo su bile pronalazak veka...a sad da vidimo sta cemo sa njima...
ташоли
Све мирише на убрзано увођење цензуре интернета. Док су они ("демократски запад") имали примат у креирању информација, све је било у реду, као што је то случај са "арапским пролећем" које спомиње уважени професор. Данас када постоје и друге снаге, које користе исте методе као и они и исто тако успешно, слобода на интернету постаје проблем. Дакле крећемо се ка једноумљу у којем ће "неко" одређивати шта је информација а шта дезинформација, шта је пропаганда а шта не, шта је говор мржње а шта ширење "демократских вредности". А на основу чега ће то одређивати? Па на основу сопствених интереса, као и у читавој досадашњој људској историји.
deda iz Srbije van sebe
Нема тог изума који прво није злоупотребљен у ратне сврхе , а затим за акумулацију капитала и индустрију забаве . Обично ипак остане и део за опште добро .
ВлаДо
Ли види да "репресивни режими користе интернет да шпијунирају своје дисиденте".Не види да Амери користе интернет да шпијунирају цео свет.Кинеској фирми Хуавеи, која покушава исто то да уради, супротстављају се на све могуће начине и покушавају да спрече уопште продају кинеских компјутера по целом свету.
Nikola Kiric
Poslovicni utopizam engleske burzoazije. Trazi od ubice da se smiluje i postedi zrtvu. Ako iko poznaje konkretne poteze za rjesavanje problema, onda je to on. Licemjer!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja