sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Duplirane cene akreditacija iznenadile mnoge fakultete

Univerziteti će dozvolu za rad plaćati 1.080.000, umesto nekadašnjih 720.000 dinara, fakultetima je licenca poskupela sa 360.000 na 540.000, dok će za svaki studijski program morati da izdvoje još 320.000 dinara, a ne 144.000 kao pre
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićčetvrtak, 14.03.2019. u 21:30
Пољопривредни факултет у Земуну (Фото С. Ступарушић)

Visokoškolske ustanove moraće mnogo više, čak i duplo, u slučaju nekih koje imaju bogatu ponudu studijskih programa i modula, da plate za neophodne akreditacije, kako bi po isteku starih nastavile da rade. Licence se, prema novom zakonu o visokom obrazovanju, obnavljaju svakih sedam godina, a moraju da ih imaju svi univerziteti, fakulteti, kao i svaki studijski program i modul na visokoškolskoj ustanovi. Uz to, neophodno je pribaviti i papire za takozvanu spoljašnju proveru kvaliteta ovih ustanova, koje se mere stotinama hiljada dinara. Kad se sve sabere – biće to nekima i duplo više nego do sada, mada svi priznaju da cene akreditacija nisu menjane proteklih deset godina.

Vlada Srbije dala je krajem februara saglasnost na odluku o poskupljenju, koja je već uzdrmala srpsku akademsku zajednicu, a doneo ju je Upravni odbor Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT). Ne čudi onda što je skok cena akreditacija visokoškolskih ustanova i njihovih studijskih programa juče izazvao najveću pažnju predstavnika Senata Univerziteta u Beogradu (UB) na sednici koja je održana u Naučno-tehnološkom parku.

Dekani mnogih beogradskih fakulteta, koji su se i pre promene cenovnika žalili da jedva plaćaju akreditacije, juče su isticali da tek sada ne znaju gde će naći novac za njih. Primera radi, jedan od najcenjenijih i najtraženijih tehničkih fakulteta u Beogradu za akreditaciju ustanove i svih studijskih programa, kojih i nema mnogo, moraće da izdvoji oko četiri miliona dinara. On će još i dobro proći, kažu poznavaoci univerzitetskih prilika, jer, kako nezvanično saznajemo, Poljoprivredni fakultet, koji ima više studijskih programa, moraće za sve dozvole za rad da izdvoji više od devet miliona dinara.

Kako objašnjava Petar Bulat, prorektor za nastavu UB, sami univerziteti moraće prema novom cenovniku da plate akreditaciju 1.080.000 dinara, umesto ranijih 720.000. Cena akreditacije fakulteta skočila je sa 360.000 na 540.000 dinara, dok će za svaki studijski program fakulteti morati da izdvoje 320.000 dinara, umesto ranijih 144.000.

– Ne znam odakle da stvorimo te pare, a proces akreditacija je već u toku. Nema rata, novac mora da se uplati odjednom i odmah. U javnosti se digla buka kada je pet od 31 beogradskog fakulteta, povećalo cenu školarina u zanemarljivom procentu, iako su cene komunalija višestruko uvećane. Šta li će sada javnost reći? – pita prof. dr Bulat, dok studenti na forumima već većaju da li je ovo uvod u nova poskupljenja školarina od jeseni.

Prof. dr Ivanka Popović, rektorka UB, takođe je početkom sedmice, na sednici Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije, kratko prokomentarisala novi cenovnik. Ona je, naizgled ironično, naglasila da se nada da će nove akreditacije biti valjano urađene, s obzirom na to koliko sada koštaju.

Nedavno odobrena odluka o visini naknade za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa obuhvata ukupno 19 novih cena, a najviša njih se odnosi na početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa i iznosi dva miliona dinara. Zanemarljiv trošak nisu ni akreditacije akademija strukovnih studija, čije osnivanje ministar prosvete Mladen Šarčević najavljuje u skorijem periodu.

Svaka od njih za tu naknadu moraće da izdvoji po 720.000 dinara. Kako je „Politika” detaljno izvestila krajem avgusta prošle godine, u predlogu potpune reforme visokih škola planirano je njihovo ujedinjenje u deset akademija u Srbiji, uz već osnovanu Akademiju strukovnih studija Beograd, nastalu ujedinjenjem Beogradske poslovne škole i Visoke poslovne škole iz Blaca. Samo od njihovih akreditacija NAT će dobijati blizu osam miliona dinara. Akreditacija 31 beogradskog fakulteta, bez njihovih studijskih programa i modula, stajaće ukupno 16.740.000 dinara, ne računajući troškove izdavanja uverenja za svaku akreditaciju ustanove i programa, koji se dodatno naplaćuju.

U obrazloženju NAT-a stoji da su dosadašnje cene akreditacija bile ustanovljene pre više od deset godina, kada „nisu ni bili predviđeni iznosi naknada za početnu akreditaciju ustanova, kao ni za spoljašnju proveru kvaliteta, iako sprovođenje tih aktivnosti takođe povlači značajne troškove”.

– Osim toga, NAT ima mesečne rashode, koji, pored tekućih troškova i zarada zaposlenih, uključuju i isplatu naknada za 17 članova Komisije za akreditaciju – navedeno je u obrazloženju odluke o novim naknadama, koju je donelo republičko nacionalno telo.

Najnovija vest koja se juče pojavila na sajtu NAT-a glasi da je rok prijava ustanova za akreditovanje produžen do 30. aprila.


Komentari14
577d9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Ako je gest ove Vlade da smanji odlazak naših stručnih kadrova u inostranstvo neka im onda to ide na čast njihovu. Sramotno. Ovo je na mala vrata ozvaničena pljačka naroda i potpuni je rastur ionako razgradjenog sistema vrednosti a i potreba ove države ako je uopšte i imamo.
Milovan
Pa mora necim da se plati izmisljena duplirana administracija naprednjaka
električar
Ljudi koji sebe nayivaju "vlast" u ovoj zemlji odavno su dokazali da neverovatno zaziru od pametnih i obrazovanih ljudi. Njima su potrebni isključivo nepismeni ljudi. Zato i rade na tome da što više onemoguće školovanje širokim masama. Dovoljne su one diplome koje su kupljene. Stvarno obrazovanje u principu ne dolazi u obzir. Dovoljno je da čovek moze da pročita račun koji treba da plati državi i da eventualno zna da sabere iznose na više tih računa. Da zviždi u pištaljke, lupa u šerpe i zaokruži tamo neki broj na izbornim listićima ume i potpuno nepismen čovek. A to su najvažniji "instrumenti" !!!
Саша Микић
Сада ће поскупети и пријемни испити на факултетима. То је најлакше и најбрже зарађен новац који сваки факултет узме од кандидата. Немојте ми само рећи да је реалан трошак факултета 10 000 динара по кандидату, колико кошта пријемни испит на неким факултетима. Када се то помножи са бројем кандидата . . .
svašta
Državni fakulteti plaćaju bogatstvo državi za akreditaciju, istoj državi koja ih je osnovala. Van svake pameti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja