nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 14.03.2019. u 20:00 J. Rabrenović

Senka kosovskih taksa nad srpskom ekonomijom

Industrijska proizvodnja, posle decembarskog pada, u januaru niža za dodatnih 5,5 odsto
Северни део Косовске Митровице (Фото Танјуг)

Situacija u ekonomiji nije idealna, ali je još rano samo na osnovu januarskih i februarskih podataka davati prognoze o privrednom rastu za ovu godinu. Zabrinjava pad proizvodnje u nekoliko oblasti kao što su prehrambena, auto, hemijska industrija, kao i osnovnih metala. Usporavanje proizvodnje u čeličani u Smederevu može biti posledica uvođenja kvota za tu robu za evropsko tržište, ali i pada proizvodnje u automobilskoj industriji u EU. Pad proizvodnje u ovih nekoliko delatnosti loš je ne samo zbog privredne aktivnosti, već i spoljnotrgovinske razmene, rekao je juče Stojan Stamenković, koordinator „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) na predstavljanju novog broja ove mesečne publikacije. Senku na ekonomiju bacaju i kosovske takse, a problem je i usporavanje u Evropskoj uniji zbog čega će njihova tražnja za robom biti manja.

Stamenković se osvrnuo i na to što je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, na „Kopaonik biznis forumu”, izjavio da je glavni faktor usporavanja u drugoj polovini 2018. godine pad proizvodnje električne energije sedam odsto i proizvodnje uglja 12 odsto.

– Da je EPS kočio privredni rast tačno je, ali da je on bio glavni faktor usporavanja bilo bi lepo, ali nije tačno. Na smanjenu dinamiku BDP-a, krajem prošle godine, podjednako su uticali građevinarstvo i industrijska proizvodnja, a unutar te industrije taj uticaj se deli na EPS i prehrambenu industriju – objasnio je Stamenković dodajući da doprinos ostalih delatnosti nije bio presudan.

On je podsetio da je EU smanjila prognozu rasta za ovu godinu sa ranijih 1,7 na 1,1 odsto. Zemlje koje vuku nadole su Italija, koja je od druge polovine 2018. godine u tehničkoj recesiji, i Nemačka, koja je u stagnaciji.

Stamenković je rekao i da je otprema robe na KiM smanjena s prosečnih 39 miliona evra mesečno, u periodu januar oktobar 2018., na devet miliona evra u decembru, dok je otprema prehrambenih proizvoda pala sa prosečnih sedam miliona evra mesečno na samo 240.000 evra.

Urednik biltena, Ivan Nikolić, rekao je da je industrijska proizvodnja posle decembarskog pada nastavila tu tendenciju i u januaru pala dodatnih 5,5 odsto. Postoji samo jedan izuzetak, a to je proizvodnja kapitalnih proizvoda koja je međugodišnje povećana 2,2 odsto.

Dobro je što izvoz nastavlja da raste, međutim raste i uvoz i to brže od izvoza i ta razlika se povećava. U januaru deficit je iznosio 180 miliona evra, a dobar pokazatelj je to što 55 odsto spoljnotrgovinskog deficita čine energija i kapitalni proizvodi što ukazuje na veću investicionu aktivnost.

Komentari10
692bc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Кочапар
Блокирамо улазак било каквих камиона на окупирану територију као одговор на таксе.
miroslav sarcanski
U Srbiji, nazalost, sve zavisi od politike. Ona je priblizavanjem EU donela boljitak u vidu predpristupnih fondova i investicija iz vodecih EU zemalja, vecu zaposlenost, a samim tim i rast BDP. Sada kada su pregovori sa EU u zastoju zbog tenzija na relaciji sa Pristinom, pa jos i dodatnih 100% carina, dolazi u pitanje palnirani rast BDP, odnosno vec sada se cini da ce biti da ce biti znacajan podbaca. Posebno ako prinosi u poljoprivredi ne budu iznad proslogodisnjih, a oni su bili rekordni. Dugogodisnje zanemarivanje domaceg privatnog sektora opterecenog velikim nametima i bez mogucnosti da investira, sada ce doci do punog izrazaja. Prespora je reforma javnog sektora, koji i dalje udomljava veliki broj nedovoljno uposlenih radnika, za cije placanje se zadrzava visok nivo dazbina. Kada se sve sabere i oduzme, politika je prethodnih godina doprinela privrednom rastu, ali ga sada usporava. Krajnje je vreme da se politika ukloni iz privrede i da se smanje dazbine privatnom sektoru.
мргуд
Ако те неко звизне по зубима, а ти не вратиш можда чуваш мир, ако те опет звизне, а ти опет не вратиш чуваш безбедност, али ако те поново распали, а ти ћутиш, сасвим сигурно си будалетина за пример.
Radovan
Pazite vi sta pisete ili prenosite. Narusavate sliku koju stvara nasa vlast o usponu,pocetku blagostanja,nikad boljoj situaciji u poslednjih xx godina ... Ugrozavate poverenje gradjana da ce biti povecanja plata i penzija ! Takodje ugrozavate ove silne gondole,fontane, dve milijarde ovamo...tri milijarde onamo.... i tunele zaboravih...pardon.
Milka Radic
"Taksa" se, inače, u ovom kontekstu na srpskom kaže "carina". To treba shvatiti. Nije ovde reč o nekoj proviziji na transakciju u banci, pa da bi to bila "taksa". Oni hoće da uvođenjem carina pokažu da su država. Bukvalnim prevođenjem sa engleskog, opštim angliciziranjem srpskog, naše novinske agencije su zamaglile tu činjenicu. Takođe, Politika se muči sa menjanjem reči "takse" kroz padeže. Treba da bude "senka kosovskih taksi" (a ne "taksa".
slamkamenac
Vi ste u pravu ali, ako mi prihvatimo da ih zovemo carine onda polako ali sigurno u glave nasih ljudi usadjujemo da su oni druga drzava. Naprotiv, treba ih zvati taksama, dakle pokrajinskim nametima koji nisu u skladu sa ostatkom drzave, nametnutim od privremenog rukovodstva pokrajine.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja