Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Predsednički izbori u Severnoj Makedoniji biće održani 21. aprila, a ukoliko nijedan kandidat ne pobedi u prvom krugu drugi krug će se održati 5. maja. Na šestim predsedničkim izborima u ovoj zemlji za sada je prijavljeno troje kandidata, a „Politika” će u narednim danima objaviti intervjue sa njima u kojima će oni pokušati da objasne ključne tačke svojih predizbornih programa. U današnjem broju objavljujemo razgovor sa Gordanom Siljanovskom Davkovom, univerzitetskom profesorkom ustavnog prava, koja u predsedničku trku ulazi sa podrškom opozicione partije VMRO-DPMNE.
„To što sam dobila podršku VMRO-DPMNE ne znači da ću se obraćati samo članstvu ove stranke. Odluku da se kandidujem donela sam zbog stanja demokratije i koncentracije vlasti u rukama vladajuće koalicije, koja nema sluh ni za opoziciju, ni za referendum”, ističe Siljanovska Davkova za naš list.
Na šta konkretno mislite?
Suočavamo sa sa gorim oblikom zarobljene države „zaevizmom”, jer su institucije u rukama bahate, korumpirane i nesposobne elite. Podstaknuta podrškom grupe cenjenih profesora, odlučila sam da istupim iz profesorskog kabineta i da ono što znam iz teorije pokušam da primenim u praksi. Moja je pozicija prirodno opozicijska, jer sadašnja vlast udaljuje zemlju i od evropskih integracija i od demokratije. Provladine strukture pokušavaju da mi na leđa natovare sve grehove VMRO-DPMNE. Moj ogovor na takve insinuacije jeste da dolazim izvan kruga te stranke, da uvek kritikujem loše politike, da sam kritikovala i vladu VMRO, kao što je reforma obrazovanja ministra Nikole Todorova. Činjenica je da niko nije poneo odgovornost za bekstvo bivšeg premijera Nikole Gruevskog. Deo optuženih za događaje koji su se desili 27. aprila amnestiran je u vreme promene Ustava da bi se postigla dvotrećinska većina, a ovih dana „čudesno” su uništeni dokazi protiv Saše Mijalkova, tajkuna koji je bio šef tajne službe u vreme dok je Gruevski bio na vlasti. Oni koji su došli na vlast sa sloganom „Nema pravde, nema mira” – sada se rugaju i pravu i pravdi.
Vi ste profesorka ustavnog prava. Prespanskim dogovorom je izmenjen Ustav zemlje u četiri člana, samim tim je promenjeno i ime države. Partija koja vas podržava, međutim, ne prihvata ovaj dogovor sa Grčkom…
Upozoravali smo da promena imena ne rešava ključna pitanja, a otvara Pandorinu kutiju unutrašnjih sukoba i udaljuje zemlju od reformi. Otvoreno pismo je potpisalo sedamdesetak veoma značajnih imena, uključujući i Milana Kunderu. Prespanski sporazum kao kolateralnu štetu ima urušavanje ustavnog sistema. Nemam sad prostora da nabrojim sve instance na kojima su prekršeni zakoni, ali prekršena je i Bečka konvencija o međunarodnim sporazumima. Referendum je bio priča za sebe. Makedonija danas ima oktroisani ustav, koji nije demokratski društveni sporazum. Vlasti se nisu samo odrekle postojanja makedonske manjine u susednim državama nego su i makedonskom narodu poništile pravo na samoopredeljenje (ostvareno 1944). Makedonci su „izjednačeni” sa manjim etničkim zajednicama. Atribut „makedonski” se upotrebljava samo u etničkom smislu, a niko ne zna kako se zove nacija/demos ove države. Sve su to stvari principijelne, a ne političke ili stranačke prirode.
Šta planirate da uradite u tom pogledu ukoliko budete izabrani za predsednicu?
Planiram da držim pitanje imena otvorenim, formiraću međunarodnu grupu eksperata koji će napisati izveštaj o kršenju nacionalnog i međunarodnog prava i delovaćemo po tim nalazima. Kada govorimo o evropskim integracijama, vlast je izgubila kompas: gurajući Prespanski sporazum, pokazala je totalnu nesposobnost da sprovede i jednu jedinu reformu. Makedonija je nazadovala i nije čudo da iz Brisela dolazi poruka da još nismo spremni za početak pregovora. Polarizacija dve najveće makedonske partije podelila je i makedonske građane, pa se stiče utisak da za sve ključne odluke prevagu mogu doneti samo albanske političke partije koje su u vlasti. Zašto se Makedonci ne ujedine?
Ako je još od 2001. godine, pa i ranije, međuetnička deoba bila najveći problem za koheziju zemlje, poslednjih godina su se podelili Makedonci. Ja pokušavam ujediniti građane oko ideje vladavine prava i pravde, što je i moj lični kredo. Demokratija traži građane i moramo se suprotstaviti vlasti koja u svojim rukama ima i tajne službe i medije, pa čak i simpatije međunarodne zajednice kao nagradu za dobro obavljeni posao.
Kao potencijalna predsednica, kako vidite zastoj u briselskom dijalogu između Beograda i Prištine i da li se on može odraziti na Severnu Makedoniju?
Kosovski problem je otvoreno pitanje koje opterećuje ne samo Beograd i Prištinu već i region. EU, nažalost, nije našla pravu formulu kako da ostvari stvarnu evropsku perspektivu za ceo region a da se to ne svede na ucene i zavaravanja. Narativ makedonske vlade je kontradiktoran: s jedne strane, govori se da smo (skoro) u NATO-u i da je to trajna garancija mira, a, s druge strane, i dalje nas plaše domino efektima ukoliko dođe do podele, odnosno razmene teritorija. Naše zemlje su deo Evrope, a da li će postati deo EU, to zavisi i od posvećenosti Brisela i od stanja unutar EU. Prvi test su evropski izbori u maju.
Kako ocenjujete odnose Srbije i Severne Makedonije?
Odnosi su tradicionalno dobri. Nažalost, zbog unutrašnjih problema naša šira javnost posvećuje malo pažnje dešavanjima u susednim državama. Ako budem izabrana za predsednicu, gradiću dobre odnose ne samo sa EU nego i sa regionalnim partnerima, naravno, i sa Beogradom.
