ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02
Na Zemunskoj tvrđavi

Počela obnova srednjevekovnog utvrđenja

U toku je prva faza radova, posle četiri decenije čekanja, koja podrazumeva učvršćivanje temelja kula, posebno jugoistočne, dok će druga faza biti obnovljen deo „malog grada”
Autor: Branka Vasiljevićsubota, 16.03.2019. u 19:38
(Фото Анђелко Васиљевић)

Obnova nekadašnje Zemunske tvrđave koja opasava Milenijumsku kulu na Gardošu nije ovih dana prošla bez lavine komentara na društvenim mrežama. „Informacije” poput onih „ruše kulu na Gardošu”, „uništavaju bedeme”, „vade banderu kako bi sravnili kulu”… napravile su pravu zbrku. A na zemunskom vidikovcu sa kog puca pogled na Dunav i Beograd najzad je, posle decenija čekanja, počela obnova srednjovekovnog utvrđenja, posebno četiri kule koje su ga činile.

U toku je prva faza radova koja podrazumeva učvršćivanje temelja kula, posebno jugoistočne, dok će druga faza biti posvećena obnovi ostalog dela tvrđave.

– Cilj izrade ovog projekta bio je da se ostaci bedema Zemunske tvrđave konsoliduju i restauriraju u onoj meri koliko postoje pouzdani podaci o njenom izgledu, ali i da se afirmiše jedan od najlepših vidikovaca u Beogradu. Takođe je važno da se kroz prezentaciju kulturnog dobra prepozna osnovni oblik citadele, kao i njena forma. Obnova Zemunske tvrđave je čin očuvanja identiteta starog Zemuna – kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Smatra se da postojeći zidovi potiču iz 14. ili 15. veka i da predstavljaju najstarije ostatke starog Zemuna. Na Prandšteterovoj minijaturi iz 1608. godine vidi se da je zamak sačuvan i pokriven, ali već od 18. veka je u ruševinama na panoramama Zemuna. Ruševine zamka predstavljaju najstarije ostatke starog Zemuna. Citadela je proglašena spomenikom kulture 1948. godine.
Za obnovu jednog od najlepših vidikovaca u gradu predviđeno je 33.642.000 dinara iz različitih izvora.

Kraj prve faze projekta koju finansira Ministarstvo pravde planira se za kraj juna, a drugu finansira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

– U tu svrhu Ministarstvo pravde je iz oportuniteta obezbedilo 13 miliona dinara, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 12 miliona dinara, a grad Beograd oko 10 miliona dinara – kažu u opštini Zemun.

Da je obnova nekadašnje citadele odnosno „malog grada” potrebna videlo se još pre više decenija. Nadzemni ostaci zidova tvrđave su već godinama u oronulom stanju, opeka je u potpunosti ostala bez spoljnog sloja, jugoistočna kula tvrđave je usled pomeranja tla obrušena, pa je pretilo da se sruči na kuće ispod nje. Tvrđava je dodatno uništena bespravnom izgradnjom objekata u njenoj blizini.

Tek 2016. godine stvorili su se uslovi da se završi projekat restauracije Zemunske tvrđave. Uradio ga je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a on podrazumeva statičku sanaciju i obnovu obrušene jugoistočne kule i restauraciju lica bedema.

– Osim inicijatora za izradu projekta Aleksandre Dabižić, istoričara umetnosti, detaljna istraživanja su sproveli i izradili projekat arhitekte konzervatori Ljiljana Konta i Rade Mrlješ. Da ovaj plan ne bi ostao samo deo dokumentacije Zavoda za zaštitu spomenika kulture, direktorka ove institucije Olivera Vučković pokrenula je saradnju sa opštinom Zemun da bi se realizovali radovi na obnovi Zemunske tvrđave – kažu u Zavodu.

Najveći izazov trenutno predstavlja obnova obrušene jugoistočne kule Zemunske tvrđave, gde su počeli iskopi rovova do temelja kako bi se, prema projektu konstrukcije, delimično obnovila kula.

Srednjovekovna utvrđenja Zemuna sačuvana su u ostacima citadele takozvanog gotskog tipa. Četvorougaoni zamak, sa po jednom kružnom kulom na svakoj strani, sačuvan je u delovima spoljnih zidova i kula u visini do dva metra. Zidovi su od lomljenog kamena, obloženi opekom u krečnom malteru.

Milenijumska kula izgrađena posle utvrđenja

Zemunska tvrđava potiče iz ranog srednjeg veka i smeštena je na današnjem Gardošu. Od nekadašnjeg utvrđenja se očuvala samo četvorougaona citadela, u čijem središtu je 1896. godine podignuta Milenijumska kula. Ova kula jedna je od sedam spomenika kojima je Ugarska htela da istakne svoju hiljadugodišnju državnost. Zbog toga je dobila ime milenijumska.

Kroz istoriju je bila simbol moći, osmatračnica i vidikovac. U narodu je poznata i kao Kula Sibinjanin Jankau spomen na mađarskog velikaša Janoša Hunjadija, viteza, princa namesnika i borca protiv Turaka, opevanog u srpskim narodnim pesmama.

Kulu su projektovale mađarske arhitekte, a izgrađena je od kamena i opeke. Visoka je 36 metara, a o podrumu kule ispredane su mnoge misteriozne priče. Jedna od takvih legendi je i da iz njega vodi tunel kojim se, ispod Dunava, može stići do Beogradske tvrđave.

Novi izgled stepeništa od Lagumske ulice do Gardoške terase

Predstavnici opštine Zemun sa predsednikom Dejanom Matićem na čelu obišli su juče radove na Zemunskoj tvrđavi, ali i poslove na rekonstrukciji i restauraciji stepeništa koje se prostire od Lagumske ulice do Gardoške terase, a deo su istorijske celine „Staro jezgro Zemuna”. Jedan krak stepeništa pruža se od Milenijumske kule do Ulice visoke, drugi od Visoke do Ulice stare, a treći od Stare do Ulice gardoške. Rekonstrukciju stepeništa koje vode ka Gardošu finansira opština Zemun u iznosu oko 15 miliona dinara, a na osnovu inicijative građana kroz projekat „Da se radi i gradi po tvom”.


Komentari1
d3607
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар
Требало је у тексту навести још један важан податак у вези куле Сибињанин Јанка. Наиме као што се каже, њу су градили Мађари као део великог пројекта када су саградили доста таквих истих кула, по ободу свог тадашњег царства. Било их је 8 или 9, не знам тачно. По распаду њиховог таквог царства, све куле су остале у страним државама, и све су срушене. Све осим ове у Земуну.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja