četvrtak, 25.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:11

Neki novi Beket

Pozorišna premijera „Čekajući Godoa”, za koju je adaptaciju i režiju uradio Vladimir Popadić, novi adut Kruševačkog pozorišta
Autor: R. Stankovićnedelja, 17.03.2019. u 11:22
Сцена из представе „Чекајући Годоа” (Фото Крушевачко позориште)

Premijerno izvođenje predstave „Čekajući Godoa”, u Kruševačkom pozorištu, po najpoznatijoj drami Semjuela Beketa, koju je adaptirao i režirao Vladimir Popadić, pokazalo je da je stvoreno jedno sasvim novo pozorišno delo. U dokazivanju svog stava da „kroz Beketa možemo da predstavimo sebe”, Popadić je stvorio „najboljeg Godoa u današnjoj Srbiji”, kako tvrdi glumac Dejan Tončić.

U prepunoj sali Kruševačkog pozorišta publika je, na scenskoj strukturi Beketove antidrame, iz razgovora likova koji čekaju (Vladimir i Estragon), ni sami jasno ne znajući koga, lako prepoznavala savremene srpske apsurde, koje adaptacija neretko predimenzionira. Marko Živić i Dragan Marinković, koji igraju Vladimira i Estragona, prevazilaze Beketove junake. Njihovi razgovori nisu tako besmisleni i nejasni kao u izvornoj drami. Dolazak razuzdanog gazde Poca, sa krilima na leđima i odeždom i šminkom transvestita, držeći na uzici svog slugu Likija, u ovoj predstavi Srećka (tumači ga Dejan Rakić), koga naziva svinjom koju vredi udarati u glavu (jer ponekad zna da ujeda), izaziva strah, gnev, sažaljenje  i pobunu dokonjaka Vladimira i Estragona. A, kada se, u drugom delu, ponovo pojavi Poco, čiji lik izvanredno dočarava Dejan Tončić, onemoćao i slep, sa Srećkom koji je ogluveo, uzaludnost čekanja izbija na površinu kao apokaliptična slika naše stvarnosti. Tome doprinose i strašne sirene, pa jezive slike bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, plakati i prepoznatljivi proizvodi poznatih preduzeća kojih više nema...

Iako je reč o smislu i besmislu, vredni spomena su i komični efekti koje pokazuju Marko Živić i Dragan Marinković (Vladimir i Estragon) svojom pantomimom, grimasama i gegovima. Indikativan je i njihov dijalog o nameri da na kraju „zajebu Godoa ako ne dođe”.

Kruševačko „Čekanje Godoa” glumac Marko Živić je doživeo kao „pušten sat”, odnosno predstavu koju su „glumci uradili onako kako su želeli”.

– Sat je ovim pušten u rad. Predstava otvara mnoga važna pitanja... Neka svaki peti posle predstave postavi samo jedno važno pitanje, kao što su ona gde smo, ko smo i šta smo, mi smo uspeli – izjavljuje  Živić.

Scenografiju je uradila Marija Kalabić, kostimografiju potpisuje Jelena Nikolić, dramaturgiju Jovan Ristić, maske Dragan Velimirović, a kompozitor i autor songova je Nikola Trišić.


Komentari5
a383e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ingrid
Srećka glumi Nikola Rakić, ne Dejan. Predstava je slojevita i metaforična, hvala što ste je uradili baš na ovaj način. Neka dugo traje!
Dragiša Marić
odavno nisam gledao predstavu koju bih gledao još pet puta! glumci odlični, režija ozbiljno pametna i odlična, sve je sjajno. ponosan sam na vas, sugrađani!
Obućar
Jel igra Hana Selimović?
Заврам
Да ли да похвалим аутора приказа, или глумце? Или, и једно и друго? Текст срочен - сјајно. Језгровито, разговетно. Носиоци улога су заслужили све аплаузе! И више од тога. Редитељу Попадићу бих замерила на прилично провидном "осавремењавању" Бекета. Ко је гледао, разумеће шта сам желела да кажем. Искрено, није ми се допао ни пренаглашени кич, исказан кроз костим Поцоа. Музика и аутор песме су ме баш, баш "купили"... "Дај два јекспреса, жив ти све"... Онако, чарапански... У новије време језик улице, сведен на три падежа... Свакако, београдске сцене се ове представе не би постиделе. Напротив!
Jelena Tinska
A niko ne spominje da su adaptirali prevod Aleksandra Sase Petrovica

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja