petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Svaki treći zaposleni radi za državu

Čak 132.000 osoba radi u birokratiji, a najviše u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. U kockarskoj i kladioničarskoj industriji je zaposleno više osoba nego u bibliotekama, muzejima i galerijama
Autor: Katarina Đorđevićnedelja, 17.03.2019. u 21:00

Svaka treća zaposlena osoba u našoj zemlji radi u državnoj službi, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji svedoče da je od 2.131.079 osoba koje su bile zaposlene u 2018. godini, čak 606.118 njih radilo za državu. Brojke RZS takođe svedoče da je izuzetno veliki broj zaposlenih u državnoj administraciji – čak 132.271 osoba obavlja birokratske delatnosti. Pored njih, 87.793 zaposlenih radi u državnim preduzećima, 60.972 za javna lokalna preduzeća, 28.162 zaposleno je u lokalnim samoupravama, 149.603 radi u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, a 146.917 njih radi u obrazovanju i kulturi.

Komentarišući činjenicu da najveći broj zaposlenih radi u javnom sektoru, predstavnica Unije poslodavaca Srbije Svetlana Budimčević ocenjuje da je više nego paradoksalan podatak da najveći broj radi za državnu administraciju, a istovremeno najveći broj građana izražava nezadovoljstvo njihovim radom.

– Uprkos pričama o digitalizaciji, običnom građaninu i dalje je potreban ogroman broj dokumenata da bi ostvario bilo kakvo pravo ili izmirio svoje obaveze prema državi. Osim toga, dokumenta i formulari su često napisani toliko nerazumljivim birokratskim jezikom da imate potrebu za angažovanjem advokata koji bi vas posavetovao kako se ti papiri ispravno popunjavaju. Istraživanja svedoče da najsiromašnije i socijalno najugroženije osobe ne mogu da ostvare svoja prava na socijalna davanja, jer ne mogu da sakupe sve dokumente, a radno vreme državne administracije je takvo da vam je potrebno da uzmete godišnji odmor da biste išli od šaltera do šaltera. Iako državni službenici rade do 16 časova, sa strankama često rade samo ograničeni broj sati, a anegdote o njihovoj poslovičnoj neljubaznosti ušle su u legendu – kaže naša sagovornica.

Grafikoni Republičkog zavoda za statistiku svedoče da je najveći porast broja zaposlenih zabeležen u sektoru prerađivačke industrije, u kojoj su prošle godine radile čak 27.324 osobe više nego 2017. godine, pogotovo kada je reč o proizvodnji prehrambenih proizvoda, pića, tekstila i motornih vozila. Povećan broj radnika primetan je i u oblasti administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, u kojoj je zaposleno čak 13.489 radnika više nego u 2017. godini, kao i u građevinarstvu, u kojem je 2018. godine radilo 7.090 radnika više nego prethodne.

Zanimljivo je da je u kockarskoj i kladioničarskoj industriji zaposleno više osoba (9.590) nego u bibliotekama, arhivima, muzejima i galerijama (6.902), odnosno više osoba nego u umetničkim, stvaralačkim i zabavnim delatnostima (9.220). Kada je reč o manjim delatnostima, na području cele Srbije svega 6.000 stanovnika bavi se poslovanjem nekretninama, dok se umetnošću, zabavom i rekreacijom bavi 35.000 osoba.

Svaka treća zaposlena osoba u Srbiji radi u Beogradu, a najviše zaposlenih u prestonici živi u opštinama Novi Beograd (142.000) i Savski venac (102.000). Regionalno posmatrano, trećina zaposlenih Vojvođana radi u Novom Sadu, a najviše zaposlenih u Šumadiji i zapadnoj Srbiji živi u Kragujevcu i Čačku.

Polna statistika svedoči da stopa zaposlenosti žena iznosi 38 odsto, što je za 14,7 procentnih poena manje od stope zaposlenosti muškaraca. Najveći rodni jaz na tržištu rada, kad je o zaposlenosti reč, zabeležen je u kategoriji osoba starosti od 55 do 64 godine, gde je stopa zaposlenosti žena 32,5 odsto, a stopa zaposlenosti muškaraca 53 procenta. Statistika takođe svedoči da je preduzetništvo rezervisano za muški pol – u našoj zemlji ima 80.976 preduzetnica i čak 154.758 preduzetnika.

Podaci izvedeni iz istraživanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pod nazivom „Rodna ravnopravnost u Srbiji 2014. godine” jasno govore da žene čine većinsku radnu snagu u manje plaćenim zanimanjima – u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite radi čak 79 odsto žena, u poređenju s 21 odsto muškaraca, dok u oblasti obrazovanja 73 odsto zaposlenih čine žene. Muškarci čine više od 70 odsto zaposlenih u sektoru saobraćaja, građevinarstva i rudarstva, dok je među rukovodiocima – menadžerima, zakonodavcima i funkcionerima učešće muškaraca na nivou dve trećine. 


Komentari9
8eed4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Славко
Да ли је тема структура српске привреде или родна равноправност? Да, треба нам више жена на руководећим местима, али колико видим у свим бољим секторима оне доминирају - инжењерство, администрација, култура, образовање. Мање их је у војсци, занатству, управљању машинама.
Milan T.
Нешто мање од трећине запослених 600 000 ради за државу, али до тога тек 132 000 у бирократским делатностима, а коментатори аутоматски тумаче да су сви у бирократији и управама. Нпр. радници на КОП-у у Колубари који копају руду раде за државу, као и рудари у рудницима који су у државном власништву (скоро сви) или радници на чишћењу улица, копању гробова итд... Свакако да добар део делатности треба изместити из државе у приватни сектор, па би се и овај однос смањио, али тек нешто више од 6 % људи ради у државним управама.
Srdjan Stojanac
Lako ce se smanjiti broj administrativnih radnika, ali pitanje je da li ce gradjani biti u mogucnosti da plate efikasniju upravu. Npr. pre ste u sudu mogli da overite ugovor za 300 dinara, sad mozete brze da overite ugovor kod notara, ali taj ugovor sad kosta minimum 9000 dinara. Isto tako ce u skoroj buducnosti dosta stvari da bude prebaceno sa katastra na notare i privatne geodetske organizacije, ali zato ce nesto sto je bilo dzabe tada papreno kostati. Svako smanjenje broja ljudi u administraciji je dobro po drzavu jer smanjuje njene troskove, ali pitanje je da li gradjani imaju dovoljno novca da plate te nove i brze usluge. Isto tako mozete da odete u privatnu bolnicu i kod privatnog zubara i da resite zdravstveni problem brze i bolje, ali to kosta. To moraju ljudi da razumeju. Sto je manja uprava to ce vise stvari da se prebacuje na privatna lica i to ce vise da kosta gradjane.
Cicka 8:50
Zbog ovolikog broja zaposlenih u drzavnoim firmama ste tako surovi prema jadnicima koji moraju tolike poreze da placaju . A da malo pogledate da li zaista rade takve osobe i da li zasluzuju platu koju dobijaju . Treba da se osnuje neki telefon drzavne uprave gde bi sa dokazom svaki gradjanin mogao da prijavi lose obavljen posao drzavnog sluzbenika , ne anonimnu prijavu , vec lepo napisano sta i cime nije zadovoljan sa datumom i opisom lose obavljenog posla , sto s emoze proveriti , koji je prouzrokavan usled nezainteresovanosti ili bezobrazluka drzavnog sluzbenika .
Вања Мандић
"највише запослених у престоници живи у општинама Нови Београд (142.000) и Савски венац (102.000)." Како може да 107 000 запослених живи на Савском венцу када цела општина има 39 000 становника?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja