četvrtak, 25.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:06

Velika preduzeća ugašena, mala preslaba

Kreatori srpske razvojne politike moraju da daju prioritet automobilskoj industriji, farmaciji, mašinogradnji i proizvodnji električne opreme, smatra ekonomista Ivan Nikolić
Autor: Jovana Rabrenovićnedelja, 17.03.2019. u 23:30
Производна хала Фијата у Крагујевцу (Фото ФАС)

U ličnoj karti srpske privrede „piše” da je mahom čine mala i srednja preduzeća (MSP), a da je malo onih velikih. Da li bi nam bilo bolje kada bi bilo upravo onih velikih? Čini se da bi, jer upravo su ona motor privrednog rasta. U Nemačkoj, na primer, u 2016. godini velika preduzeća pravila su dodatu vrednost u sektorima visokih i srednjih tehnologija u čak 70,3 odsto slučajeva. Kod zemalja Višegradske grupe – Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj velika preduzeća su kod visokih tehnologija ostvarivala 51 odsto dodate vrednosti, a velika preduzeća u Srbiji „napravila” su samo 27,8 odsto dodate vrednosti. Ovo pokazuje analiza nefinansijsko-poslovnog sektora Ivana Nikolića, sa Ekonomskog instituta u Beogradu.

On kaže da, zbog drastičnog uništavanja ozbiljnih, velikih preduzeća i sistema u prve dve decenije tranzicije, prerađivački sektor danas pretežno nose mala i srednja preduzeća. Industrijska proizvodnja je samim tim slaba.

– Velika preduzeća koja ulažu u inovacije i ubiraju plodove ekonomije presudna su pokretačka snaga rasta. Ona malim i srednjim firmama omogućavaju da učestvuju u lancu snabdevanja i proizvodnje. Naročito kada znamo da u velikom broju slučajeva vlasnici malih i srednjih preduzeća nemaju ambicije da se šire i izađu van lokalnog tržišta. Te firme po pravilu ostaju male zauvek – kaže Nikolić.

Dodaje da zbog toga kreatori srpske industrijske i razvojne politike moraju da daju prioritet automobilskoj industriji, farmaciji, mašinogradnji i proizvodnji električne opreme. Jačanje i širenje velikih preduzeća, koja posluju u oblastima srednje visokih i visokih tehnologija omogućava širenje sektora malih i srednjih preduzeća i samo na taj način on može da se razvija.

– Na primeru Nemačke i zemalja Višegradske grupe vidi se da je stepen tehnološke intenzivnosti u direktnoj vezi sa veličinom preduzeća. Bez dileme, motor rasta prerađivačkog sektora Nemačke nisu mala i srednja preduzeća, već velike kompanije kao nosioci ključnih tehnoloških inovacija. Upravo ta preduzeća kreiraju konkurentsku prednost Nemačkoj. To je suštinska razlika između performansi nemačkog proizvodnog sektora i ostalih zemalja EU, ili šire posmatrano, uspešnih i manje uspešnih – kaže Nikolić.

Poznato je, kaže on, da je ključni strukturni problem Srbije nizak tehnološki nivo proizvodnje, koji ne ostvaruje visoke stope rasta, već se „razilaze” trend fizičkog obima proizvodnje i bruto dodate vrednosti. Srbija je tako u samom svetskom vrhu po brzini uvećanja robnog izvoza što, paradoksalno, ne prati i rast BDP-a. Industriju i izvoz „vuku” nisko tehnološke oblasti proizvodnje, koje stvaraju suficit koji je dobar za platno-bilansni rezultat, ali ne i za privredni rast. Udeo oblasti koje pripadaju srednje visokim i visokim tehnologijama čine jedva četvrtinu prerađivačke industrije. Ovaj visoko tehnološki segment proizvodnje tokom 2016. stvorio je samo 765 evra po glavi stanovnika, dok je istovremeno istovetna proizvodnja u Bugarskoj vredela 26 odsto više, u Rumuniji 2,2 puta više, u Sloveniji 5,2 puta više, a u Nemačkoj čak 10,3 puta više.

Činjenica je da se bruto dodata vrednost po zaposlenom povećava sa veličinom kompanije, odnosno da najveće kompanije imaju i najveću dodatu vrednost po zaposlenom i da Srbija zaostaje za prosekom EU, zemljama Višegradske grupe i Nemačkom, u svim oblastima nefinansijsko-poslovnog sektora – kaže ovaj ekonomista.

– Sektor malih i srednjih preduzeća je izuzetno bitan za ekonomiju Srbije i s pravom se, kao i u ostalim zemljama, naziva kičmom  razvoja. On stimuliše privatnu inicijativu i preduzetničke sposobnosti, fleksibilan je i brzo se prilagođava promenama na tržištu, zapošljava. Ali, ipak ima ograničen domet i bez ozbiljnih velikih preduzeća i sistema ne možemo da dostignemo željenu konkurentnost i izvoz sektora MSP. Posledično, ni održivo ubrzanje rasta BDP-a – kaže Nikolić.

Prema podacima Republičkog razvoda za statistiku i Eurostata, u 2016. van nefinansijsko-poslovnog sektora bilo je 90.400 preduzeća u Srbiji, od čega 99,5 odsto su mikro, malih i srednjih preduzeća čiji broj zaposlenih nije prelazio 250. U njima je radilo 633.900 hiljada ljudi ili 59,5 odsto ukupnog broja zaposlenih nefinansijsko-poslovnog sektora. Ova preduzeća su ostvarivala 59,4 odsto ukupnog prometa i 48,4 odsto bruto dodate vrednosti.

Performanse MSP su loše, preopterećena su radnom snagom, što smanjuje produktivnost. Naime, broj zaposlenih osoba po preduzeću u MSP sektoru Srbije u 2016. iznosio je sedam, u EU – 28, dok je u Višegradskoj grupi ovaj količnik je bio upola niži – 3,4 i 3,1. Slična proporcija postoji i u okviru prerađivačke industrije, gde je u Srbiji broj zaposlenih po preduzeću dostizao 11, dok u EU –28 i Višegradskoj grupi 8,3 i 5,8.


Komentari21
c7016
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Не знам одакле вам је графички приказ привреде Немачке, Вишеградске групе и Србије. За Немачку знам да је приказ потпуно, апсолутно нетачан. Особа која је то представила нажалост појма нема о структури немачке привреде. KMU или , мала и средња привреда имаму сасвим другачији изглед: К М У 3.6 милиона предузећа 99.6 % свих предузећа су КМУ 81.8 % њих раде на школованју и обуци нараштаја 97.4 % свог извоза из Немачке су створени од КМУ Мало више пажње !
Кочапар
Шта је са ЕИ Ниш? Шта је са фабриком каблова у Јагодини? Шта је са фабриком стакла у Параћину? Шта је са ФАП-ом? Шта је са Вискозом у Лозници? Вискоза је имала крајем 80-их 10.000 радника. Зар се није могло помоћи субвенцијама и поставити неког стручног? Толике паре страним компанијама. Штета.
Željko
Nema filma i serije iz 80tih koji nije ismijavao domaću privredu. Smetalo nam što nam niko nije nad glavom.
Александар
Искрено ме радује што овде на страници Политике видим већину људи који размишљају својом главом, јер мантра "ослободиоца и стручњака Г17-" је годинама била да је носилац развоја МСП и сад одједном дођемо до суштине, када су то била наша предузећа нисмо смели да их субвенционишемо већ само да их уништимо, а онда дођу западне корпорације, па њих субвенционишемо и радимо за сићу како би они изнели профит преко гране'?? ееееееее СРБИЈО!!!
Владија Шарац
Александар је савршено описао суштину проблема. Кад се фабрика у Крагујевцу зове “Застава” Србија не сме да јој помогне. Кад се иста фабрика зове “Фиат” свака државна помоћ је у реду.
Preporučujem 26
mila simic
Drzavi uopste nije mesto u privredi ! Niti ima znanja, niti interesa. Komunizam i socijalizam su odavno prosli. Drzava stvara zakonske uslove - to je njena uloga. I kontrolise finansijske tokove prema drzavi, PIO i zdravstvenom osiguranju. Tacka. Sve ostalo je slobodno trziste. Koliko je privredne pameti, inovacija i ulaganja od strane privrednika , tolika ce biti i privreda.
Nikola
Imao sam priliku da kao turista posetim Lufthansa Tehnik i Airbus. Samo u Lufthansa Tehnik u Hamburgu radi 26.ooo zaposlenih, sada privatno preduzece, ali osnovano drzavnim parama pre 50 godina. Ista prica je za Airbus. Nisam mogao verovati, kada sam pitao, kako su osnovana. Obe firme su bile 100% u drzavnom vlasnistvu i osnovane parama poreskih obveynika u kapitalistickoj drzavi. O kakvom Vi socijalizmu pricate?!?!?! Svaka drzava ima pravo da se mesa u svoj razvoj i da odredjuje pravce i modalitete razvoja inace ce to da uradi neko drugi. Kao sto nama rade vec 20 godina!
Preporučujem 0
milan
To je fina prica koju su nam servirali "eksperti" koji su nas i doveli u situaciju da smo na samom zacelju po razvoju i ekonomiji. Socijaldemokratija vazi u vecem delu Evrope, tako je koncipirana vecina razvijenih evropskih drzava. Zasto onda nemacka, svedska i francuska drzava poseduju jedan deo akcija giganata u njihovim zemljama? To je gotovo pravilo, ostatak poseduju banke, mali akcionari, investicioni fondovi itd...I koja su to ulaganja privrednika kad nam je privreda hronicno bez novca i likvidnosti? Tako smo sve zivo pogasili i sad imamo slobodno trziste da sve uvozimo i nemamo posla. U medjuvremenu naravno Cesi sacuvase Skodu i sl, Slovenci vecinu svojih vecih firmi i sad eto imaju dobre plate i standard. Doslo je do promene strukture, kapitala i broja zaposlenih naravno ali nista nije potpuno gaseno kao kod nas.I mi sad trazimo posao kod njih. Ko li je onda u pravu pitam se?
Preporučujem 14

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja