nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55
DECENIJA I PO OD POGROMA NA KOSOVU I METOHIJI

Đurić: Prizren najviše razaran zbog simboličkog značaja

Oštećeno ili uništeno 35 crkava i manastira
Autor: Nikola Belićnedelja, 17.03.2019. u 21:21
(Фото ЕРА)

U danima martovskog pogroma oštećeno je ili uništeno 35 crkava i manastira, a najveća razaranja srpskih svetinja dogodila su se Prizrenu, što, uveren sam, nije slučajno, zbog simboličkog značaja tog grada kao srpske carske prestonice, ističe za „Politiku” direktor Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Marko Đurić. Na 15. godišnjicu stradanja srpskog naroda i baštine na Kosmetu, Đurić podseća da su „samo u Prizrenu ekstremisti uništili ili oštetili 12 crkava i manastira, a više od polovine datira iz 13. veka”.

„Reč je, dakle, o lokalitetima od neprocenjivog verskog, kulturnog i istorijskog značaja za naš narod, ali i biserima svetske kulturne baštine, poput Bogorodice Ljeviške. Masovni napadi i razaranja dogodili su se i u Peći, Uroševcu, Đakovici i mnogim drugim mestima širom pokrajine”, odgovara Đurić na pitanje koje su najvažnije svetinje tada oskrnavljene.

Naglašava da je Kancelarija za KiM finansijski pomogla obnovu mnogih oštećenih i uništenih objekata: Bogoslovije u Prizrenu, Crkve Sv. Save u južnoj Mitrovici, manastira Svetih arhangela, Hrama Svetog cara Uroša u Uroševcu, Crkve Sv. Nikole u Prištini, Crkve Svetih vrača u Prizrenu...

Dodaje da „Kancelarija za KiM godinama, u saradnji s Eparhijom raško-prizrenskom, ulaže velike napore i sredstva kako bi se rekonstruktivnim i konzervatorskim radovima naši oštećeni verski objekti vratili u pređašnje stanje”.

„Mi, međutim, novac ne izdvajamo samo da bi se obnovili ili očuvali objekti, već da bi se i podstakli omasovljenje i procvat duhovnog života u našim manastirima na KiM”, navodi Đurić.

„Samo u prošloj godini smo, između ostalog, opredelili 6.900.000 dinara za rekonstrukciju i dogradnju konaka u porti Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u selu Bostane, 3.000.000 za nastavak izgradnje manastirske ekonomije u manastiru Gračanica, 15.479.000 dinara za izvođenje stolarskih i enterijerskih radova na konaku manastira Gračanica, 3.970.000 za rekonstrukciju i adaptaciju sanitarnih čvorova istom manastiru, 4.000.000 za izgradnju konaka u manastiru Sveti velikomučenik Dimitrije u selu Sušica, 16.800.000 za sanaciju krova Sabornog hrama Sv Đorđa u Prizrenu, 1.788.000 za izgradnju poda u srednjovekovnoj trpezariji manastira Banjska”, kaže Đurić i podseća da se našoj našoj crkvi na KiM, pored ovoga, dodeljuju sredstva na ime pravne pomoći, za nabavku ogreva i po mnogim drugim osnovama.

Đurić ukazuje da je „opredeljenost države Srbije, a time i Kancelarije za KiM, za pružanje svake vrste pomoći našoj crkvi, odnosno Eparhiji raško-prizrenskoj i kosovsko-metohijskoj je neupitna”.

„Svakako ćemo nastaviti da u saradnji s Eparhijom i u narednom periodu na svaki način pomažemo našoj crkvi u negovanju i očuvanju svega onoga što je nadživelo mnoge mračne vekove, pa će, uveren sam, nadživeti i ova teška vremena za naš narod na Kosmetu”, dodaje direktor Kancelarije za KiM.

„Ako se iko i pitao kakav je odnos albanskih ekstremista prema srpskoj pravoslavnoj baštini na KiM, posle martovskog pogroma, siguran sam nema više nikakve nedoumice”, ističe Đurić. „Albanskim ekstremistima u našoj južnoj pokrajini ne smetaju samo Srbi, već svaki beleg našeg viševekovnog trajanja i opstanka na toj zemlji. Kao što nisu promenili ni odnos prema Srbima, tako nisu promenili ni odnos prema srpskoj baštini. Opasnost za naše crkve i spomenike kulture je trajna i imanentna, i tu neće biti promene dok god ekstremni Albanci ne napuste svoj anahron kulturni i civilizacijski model. Naša baština na Kosovu i Metohiji deliće sudbinu srpskog naroda koji tamo živi i opstaje, a Srbija, to mogu da vam garantujem, neće više nikada dozvoliti da se protiv Srba i svega što je srpsko izlije onakav zločinački i rušilački bes kao u martu 2004. godine”, poručuje Đurić, na pitanje kako danas očuvati preostalu i obnovljenu baštinu na Kosmetu.


Komentari0
ce75b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja