četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:52
POGLEDI

Da li vrediš onoliko koliko imaš

Proizvodi koji se kupuju ne služe samo, pa ni prvenstveno, za zadovoljenje neke potrebe, već su sredstvo uz pomoć koga se (samo)definišemo i komuniciramo sa drugima
Autor: Nataša Jovanović Ajzenhamersubota, 23.03.2019. u 18:00

Slučaj zlostavljanja trinaestogodišnjeg dečaka iz Bačke Topole potresao je javnost i reaktuelizovao pitanje zašto je vršnjačko nasilje tako žilav fenomen protiv koga se teško boriti. Reč je o zaista kompleksnoj priči, koja se može posmatrati iz više uglova. Međutim, u ovom slučaju naročito „upada u oči” da je dečak bio psihofizički maltretiran zato što potiče iz siromašne porodice. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti apelovala je na nadležne institucije da odmah preduzmu sve raspoložive mere kako bi mu se pružila zaštita i obezbedili adekvatni uslovi za život ugroženog deteta. Rekla je i da su slučajevi diskriminacije na osnovu imovnog stanja retki i da stoga treba posebno podržati one koji je prijavljuju.

A ako se zapitamo zašto se ovaj vid stigmatizacije retko prijavljuje, odgovor nije zato što se ona retko dešava, već zbog toga što se siromaštvo u današnjem društvu percipira kao sopstvena krivica i, samim tim, kao sramota. Drugim rečima, oni koji trpe ovaj vid nasilja najčešće će to sakriti jer ih je stid zato što nemaju. To je još vidljivije kada je reč o ekstremno ranjivom, dečjem uzrastu. No, dečje ponašanje ne treba posmatrati kao izolovan fenomen, već kao jedan od pokazatelja dominantnih društvenih vrednosti. Stoga uzroke diskriminacije zbog siromaštva u školama treba tražiti upravo u ukorenjenim obrascima ponašanja i propagiranim idealima u svetu odraslih. Ovo je priča o tome kako je posedovanje mobilnog telefona zamenilo ideal drugarstva u đačkom dobu. A ideal drugarstva nije baš tako davno bio naša realnost.

Socijalizam je idealizovao klasnu jednakost i stoga se o razlikama koje su među društvenim slojevima realno postojale, najčešće nije javno govorilo. Ako gledamo dečji kontekst, socijalizam je plasirao priču o tome da je drugarstvo vrednost samo po sebi, da se užina na odmorima deli i da se o drugarima ne formira mišljenje na osnovu materijalnog stanja porodice iz koje potiču. Devedesete su bile godine šokantne distorzije vrednosnog sistema, pa je u školskim klupama, u sklopu opšte kriminalizacije društva, ultimativna vrednost postala marka patika koje dete nosi (i bez kojih na ulici lako može ostati). Iako je 21. vek doneo nadu da će se društvo promeniti nabolje, logika kapitalizma koji je na velika vrata ušao u Srbiju sve snažnije i odraslima i deci poručuje da vrediš samo onoliko koliko imaš.

Kapitalizam nije samo ekonomski sistem, već je i konglomerat vrednosti i stilova života. Potrošnja nije samo puko kupovanje robe, ona je način komunikacije. Proizvodi koji se kupuju ne služe samo, pa ni prvenstveno, za zadovoljenje neke potrebe, već su sredstvo uz pomoć kojeg se (samo)definišemo i komuniciramo sa drugima. A da bi se funkcija formulisanja identiteta kroz potrošnju održavala, „u pomoć” uskaču razni, kako to neki sociolozi kažu, sporedni igrači. Na mesto nekadašnjih glavnih junaka iz oblasti popularne kulture (glumačke i pevačke zvezde), dolaze anonimni ljudi koji samo reklamiranjem različitih potrošačkih navika postaju popularni (reč je o novim zanimanja poput infulensera, jutjubera...). Njihova uloga je da kroz slike idealno lepih života i idealno lepih tela navode na što veću potrošnju. Na taj način potrošnja postaje sekundarna proizvodnja – proizvodnja ličnog identiteta, u čijem je središtu roba koju posedujemo. Marke mobilnog telefona ili odeće šalju poruku o tome ko je ko, kojim društvenim grupama ko pripada i kojim stilom živi. Kroz konzumerizam se otvaraju intimna pitanja (ko smo i kako nas drugi vide), a kako je odgovor na ta pitanja u kapitalizmu isključivo kupovina popularne robe, sistem ostvaruje svoj cilj – gomila se profit (u džepovima malog broja ljudi).

Jezik potrošnje deca odlično razumeju. Raste broj artikala koje treba imati, uvećava se broj slika na društvenim mrežama koje prikazuju lažan svet idealnih i skupih tuđih života, dok u realnosti mali broj roditelja može da istrči tu maratonsku potrošačku trku. To, naravno, nije situacija samo u Srbiji, ali se zbog ne tako daleke socijalističke prošlosti dobar deo stanovništva seća i nekih drugih poruka koje su dobijali u dečjem uzrastu i vrednosnih obrazaca u kojima su vaspitavani. Upravo zato slika diskriminacije zbog siromaštva mnoge iznenađuje. Naravno da je vest o tome da maloletnici maltretiraju vršnjaka zbog toga što je siromašan šokantna, međutim, ako se ima na umu širi vrednosni sistem, koji normalizuje stravične klasne razlike, siromaštvo definiše kao lični poraz, a potrošnju pretvara u sredstvo komunikacije i samodefinisanja, onda ne treba da iznenađuje fenomen stigmatizacije siromaštva u ranom uzrastu. Na početku sam rekla da je vršnjačko nasilje veoma složena tema, koja podrazumeva analizu više aspekata i traži posebno osetljiv pristup i žrtvama i počiniocima. Ipak, stalno treba imati na umu da se taj fenomen mora posmatrati i u sklopu opštih društvenih procesa, i to i na lokalnom i na globalnom nivou.

* Asistentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari9
36454
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miki
To o čemu vi govorite je idilična teorija u koju ja verujem i držim je se koliko mogu. Svidjaju mi se vas rezon ali nisam siguran da svet tako radi.
Ana
Drzava je glavni krivac siromastva.
Катарина
За "Mila Simic": Држава је та која уређује животе људи! Јер чему онда држава и толики бирократски апарат, министарства, секретари, итд.! У теоријама Запада држава се третира као предузеће. Србија као предузеће стоји јако лоше, катастрофално. Карл Маркс је, управо, заступао теорију рада: радити и само радити: зна се како је пропала та торија. Људи на Голом отоку су радили по цео дан, преносећи камење са гомиле на гомилу: узалуд, наравно! Џон Кејнс, насупрот Марксу, апострофира тржиште као главну фактор јаке економије: производ, било који, нема никакву вредност ако за њим нема потражње, ако се не може пробити на тржиште, тј. ако се не може продати. Поставите себи питање: који то производ Србија има да је, макар, конкурентан на светском тржишту; које предузеће постоји да је вредно помена. Србија је само тржиште јефтине радне снаге: таленат се одлио/одлива ка Западу. На страну што сводите суштину људског живота на потрошача, на чист физички рад, мимо стваралаштва, духовности, уметности.
Preporučujem 2
mila simic
Glavni krivac siromastva je, u vecini slucajeva, nerad i potrosnja mimo mogucnosti. Uvek ima negde i nesto da se radi. Rad nije ispunjavanje zelja vec socijalna potreba. U porodici radi se u dvoje. To smanjuje siromastvo. Vise volje, manje prohteva.
Preporučujem 6
Olivera
Odlična analiza. Sažeta, ali ne površna, cilja pravo u suštinu problema čija je samo jedna manifestacija ovaj opisani slučaj zlostavljanja. Posledice supstitucije istinskih vrednosti modernim kvazivrednostima, nažalost, progresivno rastu, kako u ovakvim jasno vidljivim oblicima, tako i u onim latentnim (pomenutim u ovom tekstu) koje takođe treba razotkrivati i suprotstaviti im se na odgovarajući način.
Zoran
To vi u Srbiji tako shvatate Zapad. Posle 20 godina u Americi vam mogu reci da su oni manej materijalnom okrenuti od vas, ali su radniji.
Јован П
Ко сте ви, а ко смо ми? И је 'л говорите о оној Америци где је епидемија дијабетиса међу омладином, јер се иста окреће нематеријалним вредностима, дружењу, спорту, итд?
Preporučujem 23
I.V.
Kod nas je došao samo "deo" kapitalizma, tačnije taj potrošački, da ne kažem divlji deo. Tek treba da dođu i ostale vrednosti na koje ćemo se sačekati. Jedna od njih i da za dobijeni novac pružaš VREDNOST. Čak i kada niko ne gleda. Kad napustiš hotelsku sobu ugasi svetlo, ostavi vrednost. Nije bitno što tu vrednost dobija hotel, bolje nego iza sebe ostavljati štetu. Ne želiš biti neko ko uništi sve što dodirne? Druga strana medalje je da tu vrednost prepoznaju i vrednuju oni iznad tebe. Imamo mi još do pravog kapitalizma.
Radomir
Šta je to "pravi kapitalizam"?
Preporučujem 25

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja