subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:28

Čovek od akcije i hiljadu ideja

Belocrkvanin Miodrag de Deo Mihailović šest decenija je posvetio obuci neplivača, kulturnim aktivnostima, humanitarnom radu, razvojnim projektima
Autor: Jovica Danilovićponedeljak, 18.03.2019. u 23:00
(Фо­то Ј. Да­ни­ло­вић)

Bela Crkva – Za sve aktivnosti Belocrkvanina Miodraga de Deo Mihailovića Mikija, kažu njegovi sugrađani, većini ljudi ne bi bila dovoljna ni dva života. Po obrazovanju je školsko-klinički psiholog, a od detinjstva mu je najveća ljubav – plivanje. Sa sedamnaest godina postao je i instruktor i trener plivanja u Beloj Crkvi (a šta bi drugo u gradu sa sedam veštačkih jezera) i nastavio da radi u Beogradu, Herceg Novom, Berlinu, Vršcu, čak i mesec dana u Palestini...

Punih 66 godina pliva. Valjda je zato mladolik, ni izbliza ne izgleda da ima 73 godine. Govori maternji nemački (otac Šumadinac, a majčino prezime „de Deo” dodao očevom) i ruski, a služi se i engleskim.

– Obučavam neplivače od 4 do 60 godina, a uveo sam i plivanje kao zdravstvenu terapiju. Nekoliko mališana se izdvojilo talentom i obećavaju medalje – otkriva nam Miki Mihailović i naglašava da među tek stasalim plivačima bira najbolje, koji mu kasnije pomažu u obuci.

Naš sagovornik kaže da je plivanje bila osnova za razvijanje humanitarne aktivnosti, formiranje kampa u Đenovićima (Herceg Novi), za zdravstveni i psihološki oporavak dece iz zona ratnih sukoba devedesetih godina. Potom je sa izbeglom decom iz Albanije 1998. radio u Ulcinju, pa je stotinak dece sa Čardaka u Deliblatskom pesku obučavao u Đenovićima. Godinu dana kasnije posvetio se deci sa Kosmeta na belocrkvanskim jezerima, gde je oformljen kamp. Pola veka je organizovao kulturna događanja, pozorišta za decu, ne samo u svom rodnom mestu i Srbiji već i u Slavoniji i Baranji.

Zahvaljujući Mihailoviću, u leto 1993. na belocrkvanskom jezeru Šljunkara organizovan je Dan nudizma, na koji su došli i naturisti iz susedne Rumunije. A tek kibicera koliko je bilo! Ubrzo je projekat bez objašnjenja ugašen, iako je bio hvaljen. I u drugim slučajevima kada su njegove ideje oberučke prihvatane od lokalne vlasti, ubrzo bi nastupilo razočaranje. Uprkos tome, Mihailović istrajava i već dve decenije stvara i nudi inicijative.

– Ne mogu da verujem da neki od čijih potpisa i mišljenja zavisi i da multinacionalna Bela Crkva napokon krene u razvoj ne opraštaju tuđi uspeh i dobru nameru. Najpre se oduševe idejom i zapljusnu me pohvalama i obećanjima, a potom sve splasne – kaže Mihajlović.

Kaže da deset idejnih projekata čeka da bude pretočeno u stvarnost, među njima su „Sto fasada etno-grada”, „Bela Crkva – grad-muzej”, „Tri stotine belocrkvanskih podruma”, „Sela traže partnere”, „Evropska zajednica Belih Crkava”...

– Nekoliko mojih projekata je prisvojeno, recimo „Dečiji karneval”. To me ne ljuti, jer je nešto lepo zaživelo u mom gradu – kaže nam De Deo Mihailović, inače, član Saveta nemačke nacionalne manjine, osnivač i predsednik Fondacije „De Deo”.

Naš sagovornik je angažovan u Udruženju belocrkvanskih Nemaca, gde je izvršni direktor. Otkako je država vratila kuću Nemca Franca Bauera iz 1785. godine, Miodrag de Deo Mihailović „kopa” da se ona osposobi. Sređeno je prizemlje sa fasadom, ali još bar stotinu hiljada evra je potrebno za revitalizaciju sprata i prostranog potkrovlja Zavičajne kuće, u kojoj bi bile tri zamišljene celine: nemačka, s muzejskom postavkom belocrkvanskih Nemaca od 1717. godine, srpska i mađarska. Naš sagovornik se nada pozitivnom odgovoru Vlade Srbije, jer je reč i o pravom arhitektonskom dragulju pod zaštitom države.


Komentari3
e8afe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Boki
Sve pohvale mom sugrađaninu, na upornosti i istrajnosti, pre svega u sportu. Takođe, u njegovom zalaganju za zdrav život, za druženje, za širenje ljubavi i prijateljstva! Miki će zauvek biti i ostati deo ovog malog grada, velike duše!
Петар Јакшић
Невероватно је да демократска Немачка,као неспорни лидер ЕУ ништа не предузима да се очувају културно цивилизацијски трагови подунавских Шваба у Србији,посебно у Банату.Очигледно је да недостаје план и програм ове значајне међудржавне активности о чему би аташе за културу при немачкој амбасади имао шта да саопшти надлежним институцијама.Нису само Леополд Ранке,Ђорђе Вајферт,Јохан Кирхнер,Минх и Клефиш били наклоњени Србима.Бројни објекти банатских Немаца су у рушевном стању,нарочито по банатским селима а могли би бити сачувани као трагови једне кутуре која је имала и своје утицаје на нас.У Зрењанину је продата у отпад Пивара из 1750.а да се ниједан климоглавац није почешао по тинтари. Исту судбину је доживела и фабрика квасца,сирћета и алкохола мада се особита зграда још увек држи и тихује крај мртвог језера унакаженог Бегеја.
Bosa S
Bravo! Ovakvih ljudi nam treba u svakom gradu a i selu i treba ih podrzati.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja