ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57
ODLAZAK GROZDANE OLUJIĆ

Njeni likovi su prvi hipici u srpskoj književnosti

Šezdesetih godina bila je mlad pisac u fokusu, onaj koji izaziva kontroverzne stavove i, u isto vreme, jedan od najprevođenijih, a poslednji put u javnosti se pojavljivala pre deset godina kada je dobila NIN-ovu nagradu
Autor: Zorana Opačićutorak, 19.03.2019. u 08:56
Гроздана Олујић (Фото Т. Јањић)

U subotu 16. marta uveče u Beogradu napustila nas je velika srpska književnica, Grozdana Olujić. Bila je poznata po svojim romanima, pripovetkama, bajkama, kao i po svojim prevodima, esejima i antologijama.

Grozdana Olujić rođena je 1934. godine u Erdeviku. Čuvala je „babuška”, Ruskinja izbegla od Oktobarske revolucije, pa je rano naučila ruski i francuski. Posle gimnazije u Bečeju završila je engleski jezik i književnost, a potom i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Još kao studentkinja, u 23. godini objavila je roman „Izlet u nebo” (1958). Rukopis je dobio nagradu sarajevske izdavačke kuće „Nova prosvjeta”, izazvao veliku pažnju i ubrzo ideološke napade zbog kritičkog odnosa prema socijalističkom režimu. U kratkom vremenskom periodu, tokom jedne decenije, napisala je i „Glasam za ljubav” (1963, prvi omladinski roman u srpskoj književnosti), „Ne budi zaspale pse” (1964) i „Divlje seme” (1967).

Šezdesetih godina bila je mlad pisac u fokusu, onaj koji izaziva kontroverzne stavove i, u isto vreme, jedan od najprevođenijih (romani su prevedeni na oko trideset jezika, objavljivani na raznim kontinentima, ušli u lektiru za studente komparativne književnosti na američkim univerzitetima). Po romanima su snimljeni filmovi „Čudna devojka” (1962) i „Glasam za ljubav” (1965), od kojih prvi spada u jedan od kultnih filmova crnog talasa jugoslovenske kinematografije. Peti roman „Preživeti do sutra” (nastao 1961) odlučila je da ne objavi, sve do pred kraj života (Plavo kolo Srpske književne zadruge 2017). Prošle godine Srpska književna zadruga i Prometej objavili su ediciju „Sabrani romani Grozdane Olujić” kojom se predstavlja njen celokupni romaneskni opus.

Sa druge strane, ideološke kritike imale su dalekosežne posledice, pa su mesto i značaj spisateljice uglavnom određivani na fonu negativne recepcije u socijalističkoj epohi: u svim važnijim književnoistorijskim pregledima druge polovine 20. veka delo Grozdane Olujić vrednovano je kao „dosta prevođeno”, ali „bez osobite dubine”. Danas je vidljivo da njen književni opus ima svoju znatnu dubinu i slojevitost i da je reč o autorki koja je bila provokativna i beskompromisna u predstavljanju skrivenih strana ljudske prirode i društva. Modernost romana ogleda se ne samo u pripovednoj strukturi, već i u usredsređenosti na aktuelnu stvarnost zemlje koja se tada oporavljala od posledica rata. Pozicija mladog čoveka (a junaci njene proze najčešće su srednjoškolci, studenti, činovnici, umetnici) u svim vremenima je slična, izjavila je spisateljica u jednom intervjuu: oni se ne mire sa postojećim i u svom traganju za srećom često prekoračuju moralne, društvene, erotske norme. Činjenica je, međutim, da je takva slika stvarnosti (bilo da je radnja smeštena u fikcionalnu vojvođansku varošicu Karanovo, Beograd ili Njujork) bila u oštroj suprotnosti sa komunističkom ideologijom i potrebom da se mladi ljudi oblikuju kao promotori socijalističkih vrednosti i izgraditelji budućeg društva. Jedan novinski tekst iz tog doba navodi da su njeni likovi prvi hipici u srpskoj književnosti, pa se može reći da je naslutila (ili anticipirala) šezdesetosmaške proteste u Jugoslaviji.

Karijeru je počela kao novinarka u „Mladosti” i „Mladoj kulturi” krajem pedesetih godina prošlog veka. Poznavala je Desanku Maksimović, Andrića, Vaska Popu, Branka Ćopića i mnoge druge. Iz njenih razgovora sa književnicima nastala je knjiga „Pisci o sebi” (1959). Mnogo godina kasnije iz tekstova objavljenih u ovim listovima nastala je zbirka književnih portreta o odrastanju velikih pisaca i umetnika „Bili su deca kao i ti” (2017). Volela je slikarstvo i družila se sa umetnicima – Desa Kerečki, koja je ilustrovala mnoge njene knjige, bila joj je bliska prijateljica, kao što su bili i Milić od Mačve, Olja Ivanjicki, Šejka i drugi.

U Sjedinjenim Američkim Državama boravila je kao stipendista International Writting programa u Ajovi (1969/70), a kao korisnik Fulbrajtove stipendije držala je predavanja studentima na Univerzitetu u Kaliforniji i na Kolumbija univerzitetu u Njujorku (1982–1984). Neki njeni tekstovi su dramatizovani i izvođeni u SAD u tom periodu. U ovom periodu autorka je više puta boravila u Indiji i sprijateljila se sa poznatom indijskom književnicom Amritom Pritam čiju je knjigu prevela na srpski jezik. Opčinjena kulturom Dalekog istoka godinama je radila na „Antologiji savremene indijske poezije” (1980), za koju je trebalo da dobije nagradu za prevodilački rad „Miloš Đurić”, ali te godine nije dodeljena. Osim toga, prevela je i dela Arnolda Veskera, Sola Beloua, Viljema Kenedija, Jukima Mišime.

Osim romaneskne proze, Grozdana Olujić pisala je i pripovednu prozu i radio drame koje su izvođene na Radio Beogradu. Osim priča u periodici, objavila je zbirku „Afrička ljubičica” (1985) iz koje su mnoge priče uvrštene u antologije širom sveta. Jedna od tih priča nagrađena je na konkursu za najbolju kratku priču u Arnsbergu (Nemačka).

Grozdana Olujić bavila se tumačenjem književnosti, pa njena esejistika obuhvata problem vremena u književnom delu, tekstove o Kafki, Tomasu Vulfu, Marselu Prustu, studiju o Virdžiniji Vulf i o savremenoj indijskoj poeziji; u oblasti proučavanja književnosti za decu poznati su njeni eseji o poetici bajke i prirodi fantastike u književnosti za decu.

Mladim čitaocima poznata je kao pisac bajki iz osnovnoškolske lektire. Bajkama se posvetila u svojim zrelim godinama i u ovom žanru postigla veliki uspeh u zemlji i inostranstvu, o čemu svedoče zbirke „Sedefna ruža i druge bajke” (1979), „Nebeska reka i druge bajke” (1984), „Kamen koji je leteo” (2002), „Snežni cvet” (2004), Jastuk koji je pamtio snove” (2007) i roman bajka „Zvezdane lutalice” (1987). Smatra se najznačajnijim autorom bajke u savremenoj književnosti – zbirke su prevedene na više od trideset jezika širom sveta, a bajku „Varalica i smrt” Svetska akademija za umetnost i kulturu (SAD) proglasila je najboljom bajkom sveta (1994). Godine 2001. za Srpsku književnu zadrugu sačinila je „Antologiju ljubavnih bajki sveta”.

Dobila je i nagrade Politikinog zabavnika, Mladog pokoljenja, Zmajevih dečjih igara, Zlatni leptir, Stara maslina. Godine 2004. dobila je Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije. Dobitnica je NIN-ove nagrade za roman „Glasovi u vetru”. Važno je reći da je za svoje zasluge u književnosti dobila viteški orden Danneborg (1977), da je bila počasni član Univerziteta u Ajovi, od 1970. i počasni građanin grada Osla.

Poslednja pojavljivanja u javnosti imala je prilikom dodele NIN-ove nagrade pre deset godina. Živela je povučeno, u svom stanu, ali volela je da čita nove knjige koje su se pojavile i da o njima razgovara. Kada sam je poslednji put videla rekla je da mnogo sanja.

Sahrana Grozdane Olujić 21. marta u Aleji zaslužnih građana

Sahrana književnice i prevodioca Grozdane Olujić biće održana u četvrtak, 21. marta, u 11.30 u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, saopštilo je sinoć Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”.

Istog dana u 10 sati biće održana komemoracija u Udruženju književnika Srbije, navodi se u saopštenju. U udruženju „Adligat” nalaze se biblioteka i deo lične arhive Grozdane Olujić.

Povodom njene smrti, Udruženje će u Muzeju srpske književnosti, koji je pod njegovim okriljem otvoren, prikazati posebnu izložbu retkih potpisanih prvih i stranih izdanja njenih dela, kao i deo knjiga sa posvetama drugih velikana ovoj književnici, prenosi Tanjug.


Komentari3
9583d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr.Bozic -Wongar
Gordana Olijic je pisala za Omladinu 1955, neposredno po mom dolasku u Beograd. Priredila je za stampanje 2 moje reportaze koje su govorile o polozaju devojaka i momaka na selu, kao i dnevniku sa odlaninske akcije pruge Doboj - Banja Luka. Cinila je to sa izuzetnom vestionom i darom. Moje pisanje je tada bilo prilicno gramaticki nesredjeno, sobzirom da sam imao samo osnovnu skolu zavrsenu tokom rata. Urednik Omladine bio je Mladen Oljaca,koji je cenio pisanje Gordane Olujic kao i njenu sposobnost da pomogne drugima. Oljaca je kao urednik u to vreme cesto dolazio u nesporazum sa mladim pesnicima cije bi pisanje prelazilo liniju dozvojenog. Jednom je u redakciji ,povisenim glasom rekao jednom pesniku :" Necu da zbog tvog pisanja idem u zatvor", bila je to lekcija realnosti za mlade pisce . Nju je ocito znala i Gordana Olujic. Pocivaj u miru,Gordana.
Зорица Аврамовић
Почивај у миру, седефна ружо...Твоја дела ће, уместо тебе, причати потомству...
Sinisa Stojcic
Priznatija u svetu nego kod nas. Tako to biva u ideolosko zatucanoj palanci

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja