utorak, 23.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:44

Bez zavičaja čovek ne živi pravi život

Veliki broj skulptura Svetomira Arsića Basare, izloženih u SANU, inspirisan je NATO bombardovanjem naše zemlje i kosovskometohijskim istorijskim motivima
Autor: Milica Dimitrijevićutorak, 19.03.2019. u 20:00
(Фото Документација САНУ, Угљеша Дапчевић)

„Drvo u genu. S drvetom se rađa, živi – raste, bori i druguje. Osluškuje ga i čuje... Od njega se odvaja i s njim poistovećuje... S njim razgovara, postavlja pitanja, dobija odgovore... Razmenjuje svoju energiju s energijom drveta – svoju misao s njegovom biti”, napisala je Olga Jevrić svojevremeno, pokušavajući da čitaocu dočara koji su to markantni kvaliteti, pre svega stvaralački, od kojih je sačinjena ličnost njenog kolege vajara i dragog prijatelja Svetomira Arsića Basare. On za nju, takođe, ima samo reči hvale i o njoj nam je govorio s posebnim pijetetom dok smo razmenjivali utiske uoči nedavnog otvaranja njegove izložbe u Galeriji SANU, koja povodom obeležavanja njegovog devedesetog rođendana traje do 19. maja.

„Olga i ja divno smo se družili, retko čovek ima priliku da sretne osobu sa kojom može otvoreno, bez ikakve unakrsne sujete, umetnički da sazreva i ljudski da napreduje”, rekao nam je na samom kraju intervjua u kojem je, u kratkim crtama, precizno, jasno, otvoreno i s emocijom sublimirao poslednje dve decenije karijere, upravo deo bogatog opusa koji je i predstavljen na postavci. A pitanje kojim smo započeli razgovor bilo je šta je to što ova dela, njih pedesetak, koliko ih je izloženo, razlikuje u odnosu na ona koja su mogla biti viđena na njegovoj pristupnoj izložbi, održanoj pre dvadesetak godina.

Svetomir Arsić Basara (Foto: Dokumentacija SANU)

„Od tada do danas našu su zemlju pogodila ozbiljna previranja, Srbija je bombardovana, nažalost, to je prouzrokovalo duboke posledice, za mene lično vrlo ozbiljne. Umetnik ne može da ostane ni gluv ni nem pred takvim zbivanjima i mora da reaguje na svoj način. Ja sam to učinio onako kako sam mogao. To i jeste srž ovog ciklusa koji je pred publikom”, odgovara Basara, koji je rođen 1928. u šarplaninskom seocetu Sevce, gde je i odrastao, najveći deo života proveo je upravo na Kosmetu, posebno u Prištini, gde je bio predavač u učiteljskoj školi, ali i dekan Akademije umetnosti. 

„Moj život potpuno se promenio. Ostao sam bez zavičaja. Prognan sam sa svog ognjišta. To je nešto najgore što se, a da nije smrt, može desiti čoveku. Bez zavičaja čovek ne živi pravi život. Stvaram od tada pod tim utiskom, transformisao sam veliki deo mog likovnog izraza. Promenio sam i način rada i sredstva izražavanja. Kamen sam ranije obrađivao s vremena na vreme, ali su najčešće to bili drvo i metal, da bih u skorije vreme prešao najviše na metal. On je bio, po meni, najadekvatniji za izražavanje onih sadržaja koji su me najviše i pogodili, on dopušta veću mogućnost dramatizacije”, dodaje naš sagovornik.

I imena brojnih skulptura, od kojih je većina velikih dimenzija, nepogrešivo su u vezi sa pomenutim. „Sveti ratnici: Nikita”, „Miloš Obilić”, „(Ne)milosrdni anđeo 5”, „Raspeće Majke Srbije”, „Apokalipsa”, „Egzodus urbani”...

„Ima li većeg cinizma od naziva ’milosrdni anđeo’”, a znate za šta je on korišćen, to normalan um ne može da smisli. Nisam mogao to da zaobiđem”, naglašava umetnik.

Neizbežno je, stoga, primetiti njegovu nespornu verbalno-vizuelnu angažovanost, što je umetnička kritika dobrano uočila i istakla, a što je dovela u vezu sa primatom etike nad estetikom, posebno ako se ima u vidu da je njegov raniji prosede prolazio kroz nekoliko etapa, koje uključuju ekspresivnost orijentisanu ka realizmu i asocijativnu apstrakciju, kada je bio u domenu čiste umetnosti, kako je to jednom i sam primetio.

Drvo je bilo i ostalo prisutno i to se odmah da primetiti u samom galerijskom prostoru, u tom slučaju više je reč o slobodnim formama kojima je, paralelno, nastavio da se bavi. Upitan zašto ga baš drvo prati kroz ceo život, Basara odgovara:

„Da budem iskren, a čovek bi to uvek trebalo da bude, vajari u Srbiji su siromašni. Drvo dobro poznajem jer sam i rođen u mestu gde se živelo od njegove obrade, ali nezaobilazno je reći da je reč i o materijalnom aspektu. Do drveta sam mogao lakše da dođem. Idealno bi bilo modelirati u glini, a liti u bronzi, jer drvo postavlja, ipak, određena ograničenja”.

Neizbežno je bilo pitati ga i gde čuva svoje radove, posebno one monumentalnije.

„To je poseban problem. Imao sam na Brezovici porodičnu kuću i atelje, verovao sam da ću njoj odživeti ceo svoj život. Ali, kako se to nije desilo, moje skulpture doživele su sudbinu svoga naroda. Izbegle su zajedno sa mnom, jedan deo dobro je zbrinut, sada je u Žagubici, u jednoj lepoj, maloj galeriji, koja je deo tamošnjeg Doma kulture, gde se nalaze na stalnoj postavci”, kaže autor.


Komentari2
7f2a5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nowhere Man
Sta je 'zavicaj' Sta je 'pravi' Sta je 'zivot'
Joca Dopisnik Belosvetski
To sve zavisi sta covek radi u zivotu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja