ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:13
POLITIKIN VREMEPLOV

Kalmici, naši prvi migranti

U Srbiju su pristigli posle Oktobarske revolucije iz Rusije, istakli se kao vredni radnici, podigli prvi budistički hram u Evropi i 1944. pred boljševicima pobegli u svet
Autor: O. P.utorak, 19.03.2019. u 20:00
Били су вредни радници и врло одани својој вери (Фотографије из „Политикине” фотодокументација )

Kalmici, zapadnomongolski narod koji je u Srbiju pristizao posle Oktobarske revolucije iz Rusije, od 1920. do 1923. godine, bili su naši prvi migranti. Dom u Srbiji, najvećim delom u Beogradu, posle istorijskih burnih događaja našla je kolonija oko 400 Kalmika. Brzo su zadobili simpatije domaćina, a poštovanje su stekli kada su se pokazali na poslu: bili su vredni radnici, i to na najtežim poslovima u ciglanama i na gradilištima (učestvovali su u izgradnji Palate „Albanija”, i to na kopanju temelja). Posebno su bili vešti sa konjima, pa su neki od njih postali džokeji, kočijaši, kasnije i vozači. Žene su se najčešće bavile šivenjem i postajale su krojačice.

Pošteni ljudi, uskih očiju

U aprilu 1929. formira se beogradska kolonija Kalmika, izvestile su novine, a za predsednika zajednice izabran je bivši pukovnik ruske vojske Abuša Aleksejev.

Narod ih je prozvao Kinezima, a privlačili su pažnju i tadašnjih novinara. U „Politikinoj” arhivi nalazi se mnogo fotografija koje svedoče o njihovom svakodnevnom životu, podizanju dece, svetkovinama, proslavama, o vrednim i lepim ženama... Najviše ih je živelo u Malom Mokrom Lugu, a naš izveštač je zabeležio da su se Malomokrolužani lepo sprijateljili sa ovim mirnim, poštenim ljudima, žute kože, uskih očiju i istaknutih jabučica.

„Politika” je u to vreme sa posebnom pažnjom pratila izgradnju hrama; detaljno su novinari opisivali njegovo opremanje i izgled, svečano otvaranje i osveštenje, goste...

Unutrašnjost budističkog hrama koji se nalazio do 1944. godine u današnjem Učiteljskom naselju u Beogradu

Otvaranje „Beogradske pagode”, obavljeno je 12. decembra 1929. Bio je to prvi budistički hram u celoj Evropi. Plac, ali i crep i cigle za izgradnju hrama, poklonio je Miloš Jaćimović, industrijalac i vlasnik ciglana u kojima su Kalmici vredno radili. Hram je izgrađen u današnjem Učiteljskom naselju, tadašnjoj periferiji koja se zvala Pašino brdo.

Po veroispovesti Kalmici su budisti koji za vrhovnog verskog poglavara priznaju tibetanskog dalaj-lamu. Na otvaranje su stigli i predstavnici kolonije Kalmika iz Čehoslovačke i Francuske, kao i predstavnici ruskih organizacija u Beogradu, među njima su bili i atamani donskih i terskih kozaka, jer su Kalmici najčešće služili u konjičkim jedinicama.

Posebna pažnja posvećena je 25. martu 1934, kada je u hram stigao veliki bronzani kip Bude i njegovom osveštenju. Zanimljivo je kako su tadašnji novinari objašnjavali budističke običaje koji su im bili nepoznati i čudni, opisujući ih čitaocima do najsitnijih detalja. Tada se već i sam hram naziva horulom, a ne pagodom, a mnogi detalji iz poklonjenja Budi su stručnije opisani, pa govore o velikom oćiru, znaku mudrosti, na vrhu hrama i hoiho zvoncima. Tri nedelje pre osveštenja, Kalmici su dobili paket iz Japana u kojem je bio veliki kip Bude, karamg, gong, bubanj, kidže i kadionice, posredstvom poslanika Japanskog carstva na Balkanu. „Ali, paket sa svetim kipom Bude je zadržan na carinarnici: carinici su zahtevali da se plati za ulaz Bude, koji ih je ravnodušno gledao i kome je to nirvanski bilo sasvim svejedno, ali su se siroti Kalmici mesto njega uzbudili. Odakle su oni mogli da plate tako velike novce?”, zapisao je duhovito „Politikin” izveštač.

Ministarstvo pravde oslobodilo je Kalmike plaćanja carine i sve se dobro završilo. Na slici uz tekst prikazana su dva gelonga i bakša, obučeni u plave i žute odežde, koji su zazvonili u gong i pozvali vernike u hram.

„Čitali su iz uskih tibetanskih tablica svete molitve dubokim i nerazgovetnim glasom. Na kraju službe, u dubokoj pobožnosti, jedan za drugim vernici su prilazili kipu Bude, metanisali pred njim i prostirali se po zemlji. Onda su prilazili gelongu, koji im je iz jednog belog ibrika sa perima iz paunovog repa sipao na dlan svetu vodu, žutu od šafrana. Polovinu svete vode vernici su pili, a drugom su kvasili kose.”

Mnogi su u Beogradu dobili potomstvo

Hram trajao samo deceniju

Ovaj hram Kalmici nisu dugo koristili: samo desetak godina kasnije napustili su Srbiju. Iz istih razloga zbog kojih su otišli iz Rusije, krenuli su dalje, onog časa kada se boljševička Crvena armija približavala Beogradu. Krajem septembra 1944, spakovali su svoje svetinje iz hrama i otisnuli se ka zapadnoj Evropi i Americi, baš kao današnji migranti.

Budistički hram više nikome nije trebao, pa je nova vlast 1950. prvo srušila kupolu, a prizemlje je pretvoreno u dom kulture. Prostorije je kasnije koristio Socijalistički savez radnog naroda, da bi na posletku zgradu preuzela jedna radna organizacija koja je hram porušila i na temeljima podigla zgradu gde je smešten servis za hlađenje.


Komentari1
2f6c9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alisa
Hvala za lep tekst.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja