ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:16

Ponovo na sudu zbog „crkvene zemlje”

Nakon pet godina sudski postupak je vraćen na početak – država zamera gradu što je trima crkvama ustupila 700 hektara oranica bez nadoknade
Autor: Aleksandra Isakovutorak, 19.03.2019. u 19:00
Њиве покрај Суботице (Фото А. Исаков)

Subotica – Pred Višim sudom u Subotici ponovo je, nakon pet godina od početka suđenja, ispočetka počelo suđenje za „crkvenu zemlju”. Na sukobljenim stranama su, kao i prethodnih godina, Ministarstvo poljoprivrede, u vidu Republičkog javnog pravobranilaštva, i tuženi grad Subotica, zbog odluke donete još 2007. godine, a kojom se trima hrišćanskim crkvama daje na korišćenje 700 hektara oranica, bez nadoknade, a do okončanja postupka restitucije.

U sudskom sporu između dva nivoa državne vlasti stoga se pojavljuju i crkve kao umešači, a sve tri crkve, Srpsku pravoslavnu crkvu, Rimokatoličku crkvu i Evangeličku hrišćansku crkvu, zastupa advokat Bojan Uzelac.

Suđenje je krenulo iznova, jer su u prethodnom postupku iskorišćeni svi pravni lekovi i slučaj je vraćen na početak. Na ponovljenom pripremnom ročištu, kako „Politika” nezvanično saznaje, obe sukobljene strane, kao i umešač, ostali su pri svojim polazištima. Ministarstvo poljoprivrede, koji zastupa republički javni pravobranilac, smatra da je odluka ništavna i da je treba ukinuti, a zemljište koje je crkvama dato na korišćenje vratiti državi, odnosno gradu, kako bi se izdavalo u zakup. Grad smatra da je odluka na mestu i da je na snazi do okončanja procesa restitucije.

Odluku koju je Skupština opštine Subotica donela 2007. godine od početka su pratila različita gledišta. Jedni su smatrali da se na taj način davanjem u zakup nešto više od 300 hektara rimokatoličkoj i pravoslavnoj i oko 70 hektara evangeličkoj crkvi stavlja u povlašćen položaj u odnosu na druge učesnike restitucije. S druge strane, ima mišljenja da je na taj način „spasen” proces licitacije zemljišta, jer su crkve mogle da „ruše” licitaciju državnog zemljišta kada god se pojave parcele koje one potražuju u restituciji. Na dnevnom redu skupštine, u proteklih sedam godina, u dva navrata se našlo i pitanje ove odluke, ali nikada ni u jednom političkom odnosu snaga većina nije glasala za njeno povlačenje. Udruženje poljoprivrednika je tvrdilo da su glasačkom rukom odbornika upravljala volja veleposednika, odnosno vlasnika velikih poljoprivrednih parcela za koje se sumnjalo da su im crkve ustupile zemlju na obrađivanje.

Kada nije bilo političke volje, Republičko javno pravobranilaštvo odlučilo je da pokrene pravosudni mehanizam, te je od Ustavnog suda tražilo da ukine odluku grada. Ustavni sud je takav zahtev odbacio. Nakon toga, pravobranilaštvo 2014. godine pokreće postupak pred Osnovnim sudom u Subotici, koje staje na stranu grada. Pravobranilaštvo se žali i pred Višim sudom dobija spor, ali se sada žali grad i slučaj se razmatra u Apelacionom sudu u Novom Sadu, koji preinačuje presudu u korist grada. Takvom odlukom je nezadovoljno pravobranilaštvo i slučaj dospeva pred Vrhovni kasacioni sud, koji ukida odluku Apelacionog suda u Novom Sadu. Apelacioni sud zbog toga nalaže ponovno suđenje pred Višim sudom u Subotici, i sada je taj postupak ponovo na početku.

U ovom postupku tvrdnja da je grad dobio postupak ima svoje dve strane. Naime, kada su donete presude u korist grada, to je značilo da rešenje o ustupanju zemljišta crkvama ostaje na snazi, ali to istovremeno znači i da, time što su bez naknade oranice date crkvama, grad u ovom konkretnom slučaju gubi 140.000 evra od zakupa godišnje.

Takođe, ovde su suprotstavljeni stavovi dva nivoa vlasti, uz prisustvo crkve kao umešača, te su tako duže od pet godina u sporu predstavnici svetovne i duhovne vlasti. Pri tome, u poslednje vreme pojavljuju se i naslednici kojima su kroz proces restitucije vraćeni upravo delovi onih parcela koji su ustupljeni crkvi.

Ovom dugotrajnom procesu treba dodati da su postojala još tri paralelna sudska postupka, od kojih je samo jedan okončan, a u kojima je svaka od crkava pojedinačno tražila da se zemlja koju koriste izuzme sa spiska državne zemlje koja se izdaje u zakup. Do sada je samo pozitivno odgovoreno na zahtev Srpske pravoslavne crkve.


Komentari1
09f13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Матејић
Срби касне 500 година! А демократија их води у незнање и вођење било ким.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja