utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:37

Kina proziva SAD zbog stanja ljudskih prava

U odgovoru na veoma kritičan američki izveštaj, Peking poziva Vašington da prvo počisti u svom dvorištu
Autor: Jelena Kavajautorak, 19.03.2019. u 23:00
Пекинг одбацио критике САД поводом политике коју спроводи над Ујгурима, муслиманском мањином у аутономној покрајини Синђијанг (Фото ЕПА-ЕФЕ/HOW HWEE YOUNG)

Kina je neuobičajeno oštro odgovorila na godišnji izveštaj američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu, optužujući Vašington za ideološke predrasude i dvostruke standarde. Nakon ocene američkog državnog sekretara Majka Pompea da je stanje ljudskih prava najgore u Iranu, Južnom Sudanu, Nikaragvi i Kini, ali da Kina „zaslužuje posebnu kategoriju”, kinesko ministarstvo spoljnih poslova je ocenilo da je američki izveštaj pun neosnovanih optužbi.

Portparol ministarstva je rekao da Kina u potpunosti štiti ljudska prava i da je u tom pogledu mnogo napredovala, savetujući Vašingtonu da preispita sopstveni učinak i prvo počisti u svom dvorištu.

Kineska vlada je nazvala SAD „samoproglašenim braniteljem ljudskih prava” koji nema baš sjajne rezultate, pa je „očito da imaju dvostruke standarde”. Pominje se visoka stope ubistava vatrenim oružjem, rasna diskriminacija i manjak medijskih sloboda. Otprilike u isto vreme vladin list „Global tajms” objavio je uvodnik o tome kako bi kineski uspeh u kontroli oružja mogao da posluži kao lekcija za SAD i još neke zemlje poput Brazila.

Peking je takođe odbacio kritike politike koju sprovodi nad Ujgurima, muslimanskom manjinom u autonomnoj pokrajini Sinđijang. Grupe za ljudska prava kažu da vlada u prinudnim kampovima pokušava da izbriše verski i nacionalni identitet više od milion muslimana, dok Peking tvrdi da su to obrazovni centri koji imaju važnu ulogu u borbi protiv terorizma i separatizma.

Izveštaj Stejt departmenta je objavljen samo nekoliko sati pošto je najviši ujgurski zvaničnik u Sinđijangu najavio da će ovi centri možda biti ugašeni ako „ne budu više bili potrebni društvu”. Postojanje kampova izazvalo kritike iz sveta nakon to su bivši pritvorenici posvedočili da čuvari zlostavljaju i ubijaju učenike.

Šef sektora za ljudska prava i demokratiju u Stejt departmentu Majkl Kozak rekao je da tretman kakav se sprovodi nad muslimanskim manjinom u Sinđijangu nije viđen u svetu „od tridesetih godina”.

Iako je Kina na 176 mestu liste Reportera bez granica po medijskim slobodama, bolje rangirana jedino od Sirije, Turkmenistana, Eritreje i Severne Koreje, u izveštaju je ocenila da je sloboda medija u SAD „pod napadima kakvi se ne pamte”.

Navedeno je da američka vlada javno i žestoko optužuje medije i novinare za lažne vesti, kreirajući atmosferu straha i neprijateljstva. Iako kineski predsednik nema predstavnika za štampu i retko odgovara na pitanja novinara, oduzimanje akreditacija reporterima iz Bele kuće ocenjeno je kao kršenje prava na izveštavanje, navodi „Gardijan”. Britanski list takođe podseća da je prošle godine u Kini u zatvor poslato 48 novinara.

Ljudska prava su odavno izvor tenzija između najveće dve ekonomije sveta, posebno od 1989. kada je Vašington uveo sankcije Pekingu posle krvavog gušenja prodemokratskih protesta na Trgu Tjenanmen.

Američke vlade često moraju da balansiraju između borbe za američke vrednosti i spoljnopolitičkih interesa, ostavljajući ljudska prava po strani ako postoji neki viši cilj. U izveštaju je ovog puta to sasvim otvoreno rečeno: da je politika ove administracije da razgovara sa drugim vladama nezavisno od stanja ljudskih prava u „ako će to koristiti američkim interesima”.

Ove godine ublažen je termin za stanje ljudskih prava u Severnoj Koreji, s kojom Donald Tramp pokušava da postigne sporazum o denuklearizaciji. U slučaju Saudijske Arabije pominje se ubistvo novinara Džamala Hašogija, ali se ne dovodi u vezu sa prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom.


Komentari2
044f9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Majka troje dece
Da li to "borba za americke vrednosti" i "americke interese" treba da citamo borba za dzep i udoban zivot samo Amerikanaca, a ostali svet ko sljivi. Naravno da da. Pa oni imaju izreku: "God bless america and no place else." - "Boze blagoslovi Ameriku i ni jedno drugo mesto." Da li vam treba jos nesto?
Sreten Bozic -Wongar
Jedino pravo koje neko ima u Americi je da bude siromasan. Americka vrednost !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja