„Ovo nema veze sa pravom, ovo je njihova pravda”, bile su prve reči Radovana Karadžića nakon što je čuo odluku žalbenog veća da mu se prvostepena presuda od 40 godina povećava na doživotni zatvor. Time je preinačena presuda Haškog tribunala iz marta 2016. godine.

Nekadašnji predsednik Republike Srpske presudom Rezidualnog sudskog mehanizma osuđen je na najstrožu kaznu, pošto je oglašen krivim za genocid, zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Bosni i Hercegovini. Karadžić je izricanje presude saslušao mirno, sedeći na mestu predviđenom za okrivljene i ne pokazujući nikakve emocije.

Obrazlažući izrečenu kaznu, predsedavajući sudija Van Jonsen iz Danske kazao je da je žalbeno veće zaključilo da Karadžić nije odgovoran za genocid u šest opština u BiH jer nije dokazano da je postojala namera da se to dogodi, ali da je kriv za genocid u Srebrenici, za opsadu Sarajeva i sve što je usledilo nakon nje, ali i za uzimanje pripadnika UN za taoce. Jonsen je naveo da je žalbeno veće smatralo da prilikom donošenja prvostepene presude kazna koja je izrečena nekadašnjem predsedniku Republike Srpske nije dobro odmerena.

– Žalbeno veće saglasno je sa tužilaštvom da je kazna neadekvatna s obzirom na težinu krivičnih dela koja je Karadžić izvršio, kao i da je nerazumna i nepravična – rekao je sudija Jonsen.

Članovi veća su se prilikom odmeravanja kazne pozvali na presude kojima su trojici osuđenih za genocid u Srebrenici izrečene doživotne robije, a potom naveli da je Srebrenica samo manji deo optužbi za zločine za koje je Karadžić oglašen krivim.

Žalbeno veće, kako je rečeno u Hagu, smatra da su članovi pretresnog veća, koji su izrekli prvostepenu presudu, pravilno zaključili da nije bilo genocida na teritoriji opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ, ali da u ovim opštinama od 1992. do 1995. godine jesu počinjeni drugi ratni zločini, koji su bili koordinirani iz vrha Republike Srpske.

Osim jednog delimično usvojenog zahteva Karadžića, svi ostali navodi iz žalbe su odbijeni, pored ostalog i onaj kojim je osporavao pravičnost suđenja. Prema stavu žalbenog veća, odbrana nekadašnjeg predsednika Republike Srpske nije uspela da dokaže da nije kriv za masakr u Sarajevu, na Markalama, kao ni za terorisanje stanovnika ovog grada dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem tokom višegodišnje opsade glavnog grada BiH. Predsedavajući sudija kazao je i da je veće utvrdilo da je Karadžić znao za ubistva u julu 1995. godine, posle pada Srebrenice.

– Žalbeno veće nije našlo greške u rezonovanju prvostepenih sudija u vezi sa progonom Bošnjaka sa područja Srebrenice koji se odnosi na prisilno preseljenje žena, dece i staraca, a kasnije ubistva muškaraca i dečaka. Okrivljeni nije dokazao da nije imao nameru da počini genocid, kao i da nije, kao vođa bosanskih Srba, kažnjavao one koji su činili zločine – kazao je sudije Van Jonsen.

Prema njegovim rečima, odbrana nije uspela da dokaže ni da je veće donelo pogrešne zaključke u presudi u kojoj je osuđen za zločine u 20 bosanskih mesta. Govoreći o uzimanju pripadnika UN za taoce tokom 1995. godine, članovi žalbenog veća, kako je navedeno tokom obrazlaganja presude, smatraju da Karadžić nije uspeo da dokaže da su pripadnici UN zakonito privedeni.

Nakon izricanja presude, koje je trajalo oko sat vremena, u sudnici Rezidualnog mehanizma čuo se aplauz, ali je bilo i zvižduka.

Presuda pravosnažna, ali ne i konačna

Drugostepena presuda koja je izrečena Radovanu Karadžiću jeste pravosnažna, ali ne i konačna, rekao je Goran Petronijević, jedan od pravnih zastupnika nekadašnjeg predsednika Republike Srpske.

– I dalje imamo pravo na vanredni pravni lek – reviziju. Posetićemo Karadžića danas i razmotriti mogućnost da od svih ovih dokaza koje je tužilaštvo sakrilo od nas u toku prvostepenog postupka sačinimo novo činjenično stanje, koje će nam biti dovoljan razlog za podnošenje zahteva za reviziju – kazao je Petronijević.

On je dodao da će u tom delu pravne borbe biti učinjen još jedan napor da se dođe do istine.

Komentarišući presudu kojom je Karadžiću kazna od 40 godina zatvora povećana na doživotni zatvor, Petronijević je naveo da je ona čisto politička, a najmanje je pravna. On je rekao da je presuda doneta pod ozbiljnim pritiskom.

Karadžićev zastupnik smatra i da je američki sudija Teodor Meron doneo presudu, uprkos tome što ga je u novembru prošle godine u apelacionom veću zamenio portugalski sudija Ivo Rosa.

– Rosa je prihvatio da za tri meseca uđe u predmet i savlada nekoliko stotina hiljada stranica dokaza, iako iskusnom sudiji za tako nešto treba najmanje godinu dana. U ovom veću nije bio Rosa, nego Meron. Sudija Harkof je u svom pismu objasnio šta se i na koji način događalo – dodao je Petronijević.

On je ocenio i da presuda sadrži mnogo nelogičnosti, pravnog neznanja i činjeničnih neistina, zbog čega neće doprineti pomirenju, već će samo uticati na produbljivanje razlika među narodima u BiH.

Sporadični incidenti

Izricanje presude Radovanu Karadžiću obeležili su i manji incidenti. Naime, policija je zatražila da se ukloni transparent na kojem je pisalo „Radovan Karadžić – genocid i Adolf Hitler – Holokaust”, s obrazloženjem da isticanje Hitlerovog imena nije primereno.

Još jedan incident desio se ispred zgrade suda, kada je nepoznati muškarac došao sa zastavom Srbije i transparentom na kojem je pisalo: „Mehanizam je politički sud”, a nakon negodovanja okupljenih, on je mesto napustio uz poruku da će se vratiti.