utorak, 23.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:44

Sudovi protiv osiguranja stambenih kredita kod Nacionalne korporacije

Donete i pravosnažne presude, a banke se brane da u slučaju plaćanja tog troška dužnik dobija nižu kamatu i da osiguranje nije plaćeno banci već korporaciji
Autor: Jovana Rabrenovićsreda, 20.03.2019. u 21:00
Када је стамбени кредит осигуран НКОСК сноси 75 одсто губитка банке по основу ненаплаћеног кредита (Фото Р. Крстинић)

Mira D. ovih dana uzima kredit za stan i kao jedan od mnogih troškova plaća premiju osiguranja Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Zašto na to pristaje kada u medijima vidi da sudovi donose pravosnažne presude da klijenti nisu morali da plate taj trošak.

– Zato što je to uslov bez koga mi banka ne bi odobrila kredit. Proveravala sam i ima banaka koje ne traže da se plati to osiguranje, ali je njihova kamata viša. Meni banka trenutno odobrava zajam na 28 godina po kamati od 2,3 odsto. Izračunala sam da mi je svejedno da sada platim tih 1,75 odsto provizije što je 665 evra ili da taj trošak plaćam svakog meseca do kraja otplate. Dugo sam klijent banke, odgovara mi ponuda, kao i  drugi njeni uslovi – kaže Mira D.

Udruženje „Efektiva” je ovih dana saopštilo da je Viši sud u Beogradu potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda da banka nije imala pravo da naplati premiju osiguranja NKOSK-u od 3,2 odsto i naknadu za obradu kredita od dva odsto. Na sajtu ovog udruženja objavljena je presuda i u obrazloženju suda piše da su te odredbe ugovora ništave, ne proizvode pravno dejstvo i da je banka dužna da obešteti klijenta. Radi se o stambenom kreditu indeksiranom u švajcarcima, u iznosu od 51.600 švajcaraca, koji je odobren kod Hipo banke.

Sud dalje obrazlaže da je u ovom ugovoru o pristupu klijent u neravnopravnom odnosu prema banci koja je finansijski i stručno dominantna, da dužnik nije mogao da utiče na sadržaj ugovora, kao i da banka nije dokazala na šta se odnose pomenuti troškovi, niti da je imala dodatne troškove koji prevazilaze njenu delatnost. Citiraju Zakon o obligacionim odnosima prema kome banka sve kreditne usluge treba da naplati kroz kamatu.

„Efektiva” na svom sajtu poziva građane da tuže banke.

Da li će pomenuta sudska presuda i, eventualno iste ili slične ukoliko ih bude, oboriti sistem osiguranja stambenih kredita koji postoji kod Nacionalne korporacije pokazaće vreme. U Srbiji ima oko 90.000 stambenih kredita osiguranih kod NKOSK, indeksiranih najviše u evrima, ali i u švajcarcima. U „Efektivi” kažu da, ako se uzme da je prosek plaćene premije oko 1.500 evra po kreditu, dolazi do cifre da je oko 135 miliona evra nezakonito naplaćenog novca od građana Srbije.

Da li se radi o tolikom bezakonju kod nas i šta je uloga korporacije.

NKOSK jeste osiguranje, ali se radi o državnoj instituciji. Osnovana je 2004. godine, a koncept je  baziran na kanadskom modelu. Sistem se sastoji u tome da, kada je stambeni kredit osiguran kod njih, NKOSK preuzima deo rizika nenaplativosti tog kredita. To u praksi znači da 75 odsto neto gubitka banke po osnovu nenaplaćenog kredita snosi korporacija. Preuzimanjem dela rizika, Nacionalna korporacija snižava ukupan rizik banke, što utiče na smanjenje kamatne stope koju banka naplaćuje klijentu, navode oni.

Upravo to da klijent dobija nižu kamatu ako je kredit osiguran glavni je argument banaka. Drugi argument je da osiguranje nije plaćeno banci, već korporaciji i da je banka tu bila samo „protočni bojler”. „Politika” je juče tražila komentar od Udruženja banaka, a rečeno nam je da će ga narednih dana saopštiti.

Znači u ovom sistemu osigurano je potraživanje banke, a ne klijent koji je platio osiguranje i njegova prava. Zato je i logično što k postavlja pitanje „šta ja dobijam za to što sam platio osiguranje”. Odgovor je da dobija nižu kamatu, a ako ne može da isplati stambeni zajam osiguranje štiti banku da povrati maksimalan deo odobrenog zajma. Ne može se zanemariti ni argument dužnika da je banka višestruko zaštićena, a oni ne. Jer, stambeni zajam nigde u svetu, pa ni u Srbiji ne postoji bez hipoteke. Drugim rečima, banka ostaje vlasnik do poslednje rate i tek kada je ona otplaćena skida hipoteku. Ukoliko neko ne plaća zajam banka aktivira hipoteku i prodaje nekretninu. Sistem po kome NKOSK funkcioniše dodatna je garancija banci da neće izgubiti novac.

Ovaj sistem nema nikakve sličnosti s onim kada dužnik izabere da plaća i životno osiguranje. U tom slučaju kada nastupi osigurani slučaj porodica zadržava nekretninu iako ona nije otplaćena u celosti. Takav kredit je značajno skuplji zbog osiguranja i i kod nas se dužnici vrlo retko odlučuju da ga plate. I u ovom slučaju banci štetu nadoknađuje osiguravajuća kuća.

NKOSK: bez komentara

NKOSK neće komentarisati odluku Višeg suda u Beogradu, budući da još uvek ne postoji jasan i jedinstven stav sudske prakse povodom ovog pitanja. U vezi sa naplatom troškova koji su neophodni za odobrenje stambenih kredita, podsećamo da banke u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i po stavu Vrhovnog kasacionog suda imaju pravo na naplatu troškova, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, rečeno je za „Politiku”.

NBS: nismo nadležni

NBS pažljivo prati i analizira odluke sudova i u skladu sa svojom zakonskom obavezom očuvanja finansijske stabilnosti, oprezno i pravovremeno će, ako oceni da je to neophodno, preduzimati odgovarajuće mere koje su joj na raspolaganju u okviru svoje nadležnosti, kažu u NBS na molbu da prokomentarišu presudu.

– Imajući u vidu da NBS, u skladu sa zakonom o propisanim nadležnostima, neposredno i posredno kontroliše bonitet i zakonitost poslovanja banaka, sa aspekta rizika koji mogu dovesti do ugrožavanja njihovog finansijskog položaja, u skladu sa Zakonom o bankama i drugim relevantnim propisima, ističemo da nije praksa NBS, kao samostalne i nezavisne institucije, da komentariše sudske odluke, s obzirom na to da je po Ustavu sudska vlast nezavisna, da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole. Takođe, NBS, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, nije nadležna da učestvuje u rešavanju spornih ugovornih odnosa u sudskom postupku između korisnika finansijskih usluga i banke.

Smatramo da trenutno nije moguće zauzeti generalan stav o ništavosti navedenih ugovornih odredbi, već je potrebno sagledati i analizirati svaki konkretan slučaj, imajući u vidu da se ugovori banaka međusobno razlikuju, kao i činjenicu da sudska praksa nije izvor prava u Srbiji.

Dodaju da je u interesu ugovornih strana da sporne odnose rešavaju mirnim putem, jer se na taj način izbegavaju sudski troškovi koji nastaju u slučaju podizanja tužbe i pokretanja sudskog postupka, a korisnici finansijskih usluga mnogo brže dolaze do prihvatljivog rešenja.


Komentari5
2a9ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Mitrović
Tu je problem u sledećem i zbog ovoga sve presude treba da budu u korist dužnika. Nacionalna korporacija i Banka su sele i dogovorile se koliko dužnik treba da plati kako bi se banka osigurala. Dužnik ima nešto nižu kamatu ali to je zato što je banka sigurnija u svoj plasman ali dužnik NIJE OSIGURAN a platio je osiguranje. Dužniku nije ostavljena mogućnost gde će da se osigura već stavljen pred svršen čin da MORA da se osigura kod Nacionalne korporacije. To liči na sastanak u kafani na kome su se Pera i Mika dogovorili koliko će Đole da plati a da Đole o tome nema pojma.
Violeta
Ne znam da li je vezano za price o nasem osiguranju ali pogledajte ovu pricu. Moja sestra zivela u Engleskoj kupili ona i muz kucu i naravno placali osiguranje. Muz nazalost iznenada premine u 51. god i ceo kredit isplati osiguranje a sestra ni dinar vise nije davala.UCIMO OD NAPREDNIJIH OD NAS!
Alisa
Zakljucak je da se potpise taj ugovor a zatim tuzi banka i refundiraju pare.
Иван Грозни
У тексту су се поткрале две грешке, највероватније ненамерне. Прво, не може се говорити о цифри од 135 милиона, већ о износу. Наши новинари често мешају значење цифре и броја. Даље, банка није власник непокретности која је оптерећена хипотеком. Банка је хипотекарни поверилац, а власник је дужник који је нпр. купио стан путем стамбеног кредита и заложио га као средство обезбеђења.
Zveki
Sudovi pocinju podizati pognutu glavu ove pravne drzave, sto vraca poverenje gradjana u sudove koji i treba da predstavljaju bastione pravde. Sta cine tuzilastva ? Ocigledno i dalje tuzilastvo reaguje na mig politickih mocnika za koje ce se uskoro pokazati da su nemocni, korumpirani , losi ljudi na celnim mestima u drzavi. Ko je kupovao stanove koje su banke oduzele od gradjana ( kojima su rate poraske po 200% pa ih nisi bili u stanju placati ). Nazalost najbrzi kupci ( koji su zataskali pljacke banaka kod nas ) su vajni drzavni sluzbenici na celu sa postenim tuziocima koji su svojim rodjacima i saradncima u kriminalu u katastrima omogucili kupovinu tih istih stanova za 30% vrednosti( koje su za banke od prevarenih klijenata - korisnika kredita u izvrsnim postupcima oduzimali izvrsioci). Politicari u simbiozi sa tajkunima u ovoj drzavi ne bi postali vlasnici tudje imovine da je tizilastvo radilo svoj posao.Drskost je sto tuzilastvo godinama odbacuje krivicne prijave protiv tajkuna.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja