Istina o genocidnom projektu, zadovoljenje pravde, smiraj žrtvama ili još jedan dokaz da je Haški tribunal pristrasan, selektivan i da je osnovan sa ciljem da Srbe i njihove lidere proglasi isključivim krivcima za građanski rat u BiH? Isključivost na jednoj ili drugoj strani karakteriše prve reakcije, i u Srbiji i van nje, na odluku Žalbenog veća da dodatno poveća zatvorsku kaznu Radovanu Karadžiću. Bilo je i onih koji su smatrali da ni doživotni zatvor nije dovoljna kazna za jednog od lidera bosanskih Srba.

Portparolka EU Maja Kocijančič kaže da EU u potpunosti poštuje odluke Međunarodnog mehanizma za ratne zločine. Ona je pozvala lidere sa zapadnog Balkana da podrže odluke međunarodnih tribunala i da ne dovode u pitanje nepristrasnost procesa odlučivanja. Kako je rekla, konačna presuda Karadžiću pred Žalbenim većem Međunarodnog mehanizma za krivične sudove odnosi se na neke od najtragičnijih događaja u novijoj istoriji Evrope, koji uključuju „ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid”.

„EU u potpunosti poštuje odluke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog mehanizma. Ponavljamo potrebu za punom saradnjom sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, kao naslednikom Tribunala. EU očekuje da svi lideri u regionu podrže odluke međunarodnih tribunala i da se uzdrže od bilo kakvih izjava ili akcija koje dovode u sumnju nezavisnost ili nepristrasnost procesa odlučivanja”, poručila je Kocijančičeva i dodala da su poricanje ili revizionizam u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima.

„Međunarodno krivično pravosuđe ne samo da doprinosi okončanju nekažnjivosti, već i podstiče poverenje i pomirenja u BiH i regionu u celini. EU podržava i efektivno i efikasno domaće procesuiranje ratnih zločina, kako bi dopunila i pratila rad međunarodnih tribunala”, navela je Kocijančičeva.

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović kaže da presuda mora da posluži kao trajna opomena po pogubnost velikosrpske politike.

Hrvatska vlada pozdravila je presudu i smatra da je na osnovu dokaznog materijala i drugih presuda trebalo povezati i s političkim i vojnim vrhom tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, pod vođstvom Slobodana Miloševića. U saopštenju iz kabineta Andreja Plenkovića navodi se da Vlada Hrvatske ujedno smatra da je ovo, kako kažu, „još jedan razlog za suočavanje s prošlošću i odbacivanje velikosrpske politike i ideologije, čiji su osnovni ciljevi, kao i metode, u ovoj presudi označeni kao zločin protiv čovečnosti”.

Vlada je izrazila žaljenje što Karadžić nije, osim za Srebrenicu, osuđen i za genocid u drugim opštinama u BiH.

„Nadamo se da će potvrda lične odgovornosti Radovana Karadžića za neke od najstrašnijih zločina nakon Drugog svetskog rata, poput genocida u Srebrenici, kada je ubijeno više od 7.000 muškaraca i dečaka Bošnjaka, ili opsade Sarajeva, pružiti barem minimalnu zadovoljštinu žrtvama i njihovim porodicama”, navodi hrvatska vlada.

Bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs kaže da bi bio iznenađen kada bi Ratko Mladić imao uspeha sa svojom žalbom, nakon presude izrečene Radovanu Karadžiću.

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović je ocenila da je pravda prevladala i da je borba protiv poricanja ratnih zločina sada važnija nego ikada.

Poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov izjavila je da je krivica uvek individualna i da zločinci, uključujući i ratne zločince, uvek imaju ime i prezime, a da je jedno od tih imena Radovan Karadžić.

„Bilo bi dobro ako bi nas ova presuda podstakla da razgovaramo o tome šta se to u naše ime činilo, ko je to navodno u ime srpskog naroda ubijao civile, ali plašim se da to neće biti ishod ni ove presude”, rekla je ona.

Za lidera Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića presuda Karadžiću je snažna opomena za region i dokaz koliko je ratna politika pogubna. Kako je naveo, presuda je delimična, ali nedovoljna satisfakcija za porodice žrtava koje su stradale zbog Karadžićeve politike.

Pokret slobodnih građana pozdravio je presudu Tribunala, uz ocenu da adekvatno sankcionisanje odgovornih za ratne zločine znatno doprinosi pomirenju i da se osudama odgovornih pojedinaca skida teret krivice sa naroda i otvara prostor za normalan suživot na Balkanu.

Zapadni mediji: završeno jedno od najznačajnijih suđenja

Zapadne agencije i mediji prenose da je presudom Radovanu Karadžiću okončano jedno od „najznačajnijih suđenja” za zločine počinjene tokom sukoba na Balkanu, uz ocenu da će ova presuda imati „ogroman odjek” u zemljama bivše Jugoslavije. Američka agencija Asošijeted pres i britanski Rojters preneli su vest iz Haga pod oznakom „hitno”.

Bi-Bi-Si objašnjava da su sudije Žalbenog veća potvrdile Karadžićevu osudu za genocid u Srebrenici 1995. godine i presudile da je kazna od 40 godina bila suviše blaga, s obzirom na „obim i sistematsku osudu” zločina o kojima je reč.