ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:11

Ove godine presađeni organi samo četiri donora

Svest naših ljudi i dalje je najveća prepreka, uprkos nedavnom usvajanju novog Zakona o transplantaciji organa, pa se Srbija za sada nije mnogo pomerila u ovoj oblasti medicine
Autor: Danijela Davidov-Kesarčetvrtak, 21.03.2019. u 23:00
Много је оних који чекају трансплантацију срца (Фото EPA-EFE/Marton Monus)

Iako se očekivalo da novi Zakon o transplantaciji, koji se usvojen pre osam meseci, obezbedi veći broj donora i presađenih organa, za sada Srbija nije mnogo napredovala u odnosu na vreme pre usvajanja savremenih propisa iz ove oblasti medicine. Od početka godine ostaje zabeleženo da je bilo samo četiri donora, preminulih osoba čije su porodice dozvolile da se njihovi organi iskoriste za presađivanje teško obolelim građanima.

Stručnjaci na ovu temu nerado govore, ali smatraju da je glavni razlog zbog kojeg u našoj zemlji nije došlo do većeg broja transplantacija nedovoljna koordinacija između bolnica gde se obavljaju ove operacije, sujeta lekara, slaba dijagnostika moždane smrti, bolja finansijska stimulacija medicinara koji su uključeni u proces transplantacije iako već dobijaju određen dodatak, ali i to što građani i dalje imaju veliki broj predrasuda vezanih za presađivanje organa.

U Ministarstvu zdravlja naglašavaju da su već pokrenuli analizu kako bi videli gde „škripi” i da će uskoro preduzeti konkretnije korake kako bi se povećao broj transplantacija, a Srbija približila ravnopravnom članstvu u organizaciji „Evrotransplant”, koja pruža usluge centrima za transplantaciju, laboratorijama i donorskim bolnicama u osam zemalja, sa više od 135 miliona ljudi.

– Očekujemo da će efekti primene novog zakona, po kome su svi građani donori, osim u slučaju da se u toku života nisu izjasnili izričito protiv toga, biti vidljivi za jednu do dve godine. Do sada je oko 300 ljudi u Upravi za biomedicinu potpisalo izjavu da ne želi da bude donor – ističu u Ministarstvu zdravlja.

Da li je možda ključni problem u nerazumevanju zakona? Mladen Todić, predsednik Udruženja „Zajedno za novi život”, ističe da je zapravo Zakon o presađivanju organa izazvao burne reakcije u javnosti samo zbog nedovoljne informisanosti, jer, ipak, poslednju reč u slučaju da osoba doživi moždanu smrt, kada može da bude donor, ima porodica.

– Samo je postupak dobijanja saglasnosti pojednostavljen. Ipak, smatram da je došlo do pozitivnih pomaka u razbijanju strahova i predrasuda koji prate temu transplantacije i doniranja organa. Ljudi moraju da znaju da je zakonom regulisano ko može da učestvuje u procesu transplantacije, šta su donor bolnice, da shvate da u ovom procesu učestvuje veliki broj ljudi i da su šanse za bilo koju vrstu malverzacije apsolutno nemoguće. I dalje smo na niskom nivou što se broja donora tiče, a zakon treba da omogući da ih bude više, baš zahvaljujući donor bolnicama i edukaciji kadrova u njima. Zbog raznih kontroverzi koje je izazvao svojim donošenjem, pozitivne rezultate koje zakon usvojen pre nekoliko meseci treba da donese u ovom polju medicine tek treba da očekujemo u ovoj godini, jer on podrazumeva i poseban rad na edukaciji stanovništva, odnosno podizanju svesti na ovu temu – istakao je Todić.

(Foto D. Jevremović)

U Srbiji na transplantaciju i dalje čeka veliki broj građana. Za 600–700 pacijenata potrebna je transplantacija bubrega, za više od sto bolesnika presađivanje jetre, a za oko 50 srce. Oni koji imaju negativan stav o ovoj oblasti medicine kažu da ne žele da razmišljaju o tome da ne bi izazvali nesreću, da se plaše da će im u slučaju bolesti neko namerno isključiti aparate za disanje, smatraju da će njihove organe dobiti oni koji su bogati i „imaju vezu”, a ne oni kojima su najpotrebniji u tom trenutku. Lekari, s druge strane, tvrde da je tako nešto nemoguće, jer u procesu transplantacije učestvuje oko 200 ljudi, i da je potrebno da se usaglasi dosta parametara u laboratoriji oko organa davaoca i primaoca da bi se organ transplantirao. Svest ljudi i dalje je najveća prepreka.

Ana Stamenković, novinarka RTS-a koja duže od 11 godina iz nedelje u nedelju informiše ljude o temama iz oblasti transplantacije organa, smatra da zakon ne može nikoga da natera da se promeni.

– Moramo da utičemo na promenu naše svesti, da shvatimo da je darivanje organa važno, neophodno i korisno, kao i da je ovde reč o najuzvišenijem činu – da se pomogne bolesnoj osobi da živi – ističe Stamenkovićeva.

Da bi se program transplantacije bolje razvio i da bi Srbija stala rame uz rame sa zemljama u kojima ove operacije nisu retkost, neophodno je, po njenim rečima, da i građani, mediji, zdravstveni sistem, država budu na istom putu, jer od svake karike u ovom lancu zavisi razvoj programa presađivanja organa.

– Ako kažemo da samo jedno „da” može da znači spas i produžetak za mnogo života, i ukoliko je naš odgovor „da” na pitanje da li bismo prihvatili organ kao lek kada bi nam zatrebao, zašto onda ne bismo odgovorili sa „da” i na pitanje da li biste darivali organe osobe čiji se život nepovratno ugasio? – pita se Stamenkovićeva.

Da su pomaci mali uprkos donošenju novog zakona smatra i prim. dr Ljubinko Todorović, iz Saveza organizacija bubrežnih invalida Srbije. On ističe da je problem što građani i dalje imaju negativan stav o ovoj temi i da je mentalitet ljudi najteže promeniti.

– Problem je i što je transplantacija organa sa živih donora zapostavljena. U SAD se beleži 25 živih donora na 100.000 stanovnika, a kod nas dva. Tako godišnje 1.100 supružnika daruje bubreg mužu ili ženi, a kod nas se to dogodi jednom u deset godina. U Srbiji se povremeno dogodi da majka ili otac, baba ili deta, brat ili sestra daruju bubreg najbližima. Uz to, možda treba slediti primer Hrvatske, koja je lider među kadaveričnim transplantacijama, gde su lekari koji rade u ovoj oblasti medicine posebno novčano stimulisani – dodaje dr Todorović.

U Srbiji su 2018. godine organi 23 donora spasili 64 života. Uspešno su obavljene transplantacije 38 bubrega, 16 jetri i deset srca u pet zdravstvenih centara. Najmlađi pacijent koji je dobio priliku za novi život je sedamnestogodišnji mladić


Komentari14
27030
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Violeta Karic
Ja bih dala bubreg nekom detetu koje je kontabilno samnom imam 39godina i cetvoro dece i zdrava sam... Al neznam kako da dodjem do podatka kome je potrebno mislim prvo na decu krvna grupa sam A+,,,, takodje vazi i za kostanu srz.. Volela bih lad bi neko mogao da me upiti kako da pomohnem nekome ko ceka umesto da svoje detinjstvo provodi kao sto sam ja.. Violeta
Zvonko Petrović
Većina medija prenela je ovu vest: "У Србији су 2018. године органи 23 донора спасили 64 живота. Успешно су обављене трансплантације 38 бубрега, 16 јетри и десет срца у пет здравствених центара" Na žalost ta vest nije realna, jer uspešno završen operativni postupak apsolutno ne znači da je nekom zaista život produžen, spasen. Uspešne su one transplantacije koje daju rezultat preživljavanja, a kod nas se dešavalo da u prvoj godini nakon transplantacije, čak i nakon transplantacije bubrega, umre preko 50% "uspešno transplantiranih", ali o tome se uporno ćutalo i ćuti!!! Kako onda očekivati poverenje građana? Kako očekivati širenje programa kada je u Zakonu izostavljeno formiranje liste onih koji se izjasne protiv davanja organa u slučaju moždane smrti. Ne može se očekivati poverenje kada ništa ne funkcioniše kako treba.
Zvonko Petrović
Udruženje RENALIS je učestvovalo u osmišljavanju i realizaciji programa "PRODUŽI ŽIVOT". Na žalost oni koji formulišu predloge zakona i oni koji kroz program RTS i razne tribine pokušavaju da popularišu donorstvo, uporno prave iste greške i svojim stavom, iritiraju javnost, umesto da utiču na povećanje broja donora. Iako naš logo i dalje možete videti na promo materijalu "Produži život", uglavnom nismo poželjni u akcijama, jer uporno ukazujemo na teške greške administracije Ministarstva zdravlja, nesposobne da napravi odgovarajući zakon, na izbegavanje opcije da se prilikom dobijanja lične karte, vozačke dozvole i pasoša daje izjava o stavu prema donorstvu, na činjenicu da se kriju informacije uspešnosti, preživljavanju nakon transplantacija, govori se uporno samo o broju urađenih... Sramotno je da Uprava za biomedicinu nema podatke o uspešnosti i preživljavanju. Sramotno je da pacijenti plaćaju neke od lekova u posttranspl. periodu. Ne valja gospodo!!!
Боба
Питање донирања поготово са "подразумеваном сагласношћу" која личи на орвеловску отимачину је јако контроверзно. Није ни чудо да је народ скептичан. Скептични су и на западу где се зна да је "донорска индустрија" посао у коме се врте десетине милијарди долара. Са медицинске тачке гледишта контроверзно је и узимање органа од још увек живих људи који се тако убијају (не говоримо о донацији бубрега) - за необавештене не узимају се органи са лешева. Нема доказа да том приликом не долази до стравичних патњи, сведочанства која сам читао говоре супротно. Многе ствари које нам представљају као "научно доказане" и "хумане" често нису ни једно ни друго. Било би боље када би се о овоме јавно дискутовало и са струком и са свима а не слепо копирала пракса са запада и проблеми гурали под тепих што је код нас постала навика.
dejan boban
Kad bi gradjani imali bar malo poverenja u institucije, tačnije kada bi institucije postojale uopšte, ta slika bi bila bolja...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja