petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:49
POGLEDI

Povlačenje iz Lisabonskog sporazuma – zločin protiv mira

Autor: Nenad Kecmanovićsreda, 27.03.2019. u 18:00

Kako bi izgledala kasnija istorija BiH da Alija Izetbegović u martu 1992. nije povukao potpis sa Kutiljerovog plana koji su bili parafirali i Karadžić i Boban, a obuhvatio je i federalne ustavne principe i teritorijalno-etničku podelu BiH? To nije pitanje „šta bi bilo da je bilo”, kako ortodoksna nauka o istoriji diskvalifikuje dela iz tzv. alternativne istorije. Reč je o tome da u kriznim situacijama neke zemlje i narodi mogu da se nađu pred ultimativnim izborom na raskrsnici između više puteva, te politički akteri moraju brzo da povuku poteze sa dugoročnim posledicama. Procene političke uloge A. I. sa srpskog, hrvatskog ili bošnjačkog nacionalnog stanovišta su jedno, a drugo je šta je to značilo za BiH kao celinu. Što je najvažnije, da Izetbegović nije odustao od sporazuma, ne bi izbio građanski rat i izbegla bi se ogromna ljudska stradanja i materijalna razaranja od kojih se zemlja ni posle 25 godina nije oporavila.

Drugo, da je Kutiljerov plan bio zaista prihvatljiv za sve tri strane, pa i za muslimansku, potvrđuje činjenica da je Izetbegović posle tri i po godine ratovanja gotovo isti dokument (ponovo) potpisao u Dejtonu. Treće, plan je, kao i svi kasniji mirovni planovi, podrazumevao tri teritorijalno-etničke jedinice. Bošnjačkoj bi pripalo 44 odsto teritorije. Srpskoj takođe 44 odsto. I Hrvatima 12 odsto teritorije BiH. Dakle, Muslimani bi dobili više nego u Dejtonu. Srbi i Hrvati – manje. Četvrto, Kutiljerov plan bio je ipak bolji i za Hrvate, jer je unutrašnjom podelom i za njih bila predviđena teritorijalno-etnička autonomija, za koju se i danas grčevito politički bore kao za treći entitet ili obnovu Herceg-Bosne. Peto, Lisabonskim sporazumom izbegao bi se i bratoubilački rat između Alijine Armije BiH i Babine Vojske APZB u Cazinskoj krajini, gde su Muslimani ginuli na obe strane fronta. Šesto, BiH ne bi bila međunarodni protektorat u kojem, privremeno pritajeni, visoki predstavnik i dalje iza leđa drži batinu diktatorskih bonskih ovlašćenja, nego suverena zemlja. Najzad, građanski rat je neizbežno posejao međunacionalnu mržnju, koja je teško otklonjiva na dugi rok.

Potpisom Lisabonskog sporazuma Srbi su se odrekli svoje prve opcije za ostanak BiH sa Srbijom u skraćenoj Jugoslaviji i prešli preko uvrede i poniženja antiustavnog skupštinskog nadglasavanja srpskih poslanika. Upitan posle Dejtona zašto je najpre hteo, pa nije hteo, a onda opet hteo isto rešenje, odgovorio je da je kupovao vreme da bi za rat pripremio paravojne zelene beretke. Većina analitičara smatra da je presudan bio razgovor sa ambasadorom Cimermanom, koji je 28. marta 1992, u intervalu između potpisivanja 18. marta i odustajanja nekoliko dana kasnije, doleteo iz Beograda u Sarajevo. Sugerisao mu je unitarnu multikulturnu građansku državu, što je praktično značilo da će Bošnjaci kao većina dominirati celom BiH, umesto na samo 44 odsto teritorije. Izetbegović je nakon toga odbacio Kutiljerov plan, a pošto je, uprkos suprotstavljanju Srba, već bio izveo građanski referendum spornog rezultata, aranžman je mogao da bude verifikovan prijemom BiH u UN.

Kutiljerov komentar glasio je: „Dejtonski sporazum je gotovo identičan Lisabonskom. Borba Alije Izetbegovića i njegovih zapadnih mentora za unitarnu bosansku državu uvela je zemlju u krvavi rat koji je mogao da bude sprečen da je prihvaćen moj plan mirne podele teritorije na tri dela!” Odustajanjem od Lisabonskog sporazuma Izetbegović i njegovi „zapadni mentori” povukli su okidač za građanski rat sa milion pobijenih, ranjenih, silovanih, prognanih iz sva tri naroda. Ne bi bilo ni sedam negativnih političkih implikacija koje smo naveli, a postoji i osma. Kada je posle rata ipak realizovan Lisabonski sporazum, samo pod dejtonskim imenom, ratom je već bio uništen kapital uzajamnog poverenja predstavnika tri naroda. Postojao je 1990–1991, kada su SDS, SDA i HDZ u neformalnoj koaliciji pobedili na izborima, te ravnopravno podelili vlast. Muslimanski lider je tada pretendovao samo na „onoliko Bosne koliko njegov narod može prosperitetno kontrolisati”. Zbunjuje što Kutiljero, kao Portugalac, ispred EZ govori o malignom mešanju „zapadnih” mentora, ali Karington, Oven, Stoltenberg, pa čak i Vens, naknadno su „otkrili” da su to SAD.

Na naše uvodno pitanje kako bi izgledala savremena BiH da se Alija posle lisabonskog parafa nije predomislio, odgovor bi, naravno, bio: neuporedivo bolje. To ne znači da bi Bosna bila zapadnobalkanska oaza mira, stabilnosti, tolerancije, prosperiteta. Jer, intervencionizam supersile se nastavio, a na rušenju Dejtona i na bošnjačkoj strani pridružio mu se turski neoosmanizam i islamski svet. Hrvati uz Vatikan imaju maticu koja je ojačana članstvom u EU i NATO-u. A i Srbi su u Putinovoj Rusiji napokon stekli zaštitnika i imaju podršku Kine. Ipak, Lisabonski sporazum ostao je propuštena šansa za mir, a odustajanje od njega – „zločin protiv mira”.

Profesor emeritus

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari22
19eb7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

suljaga
''Tužilac Alan Tiger je podsjetio da je istog dana, 18. marta 1992. kad je načelno prihvaćen sporazum o principima na kojima će se zasnivati zajednička država, u Skupštini na Palama otvorena rasprava o sprovođenju etničke podjele na osnovu Kutiljerovog plana. Na toj sjednici je istaknuto da Srbi moraju dobiti sve teritorije Bosne i Hercegovine gdje su bili u većini prije Drugog svjetskog rata i da te teritorije moraju postati dio "jedinstvenog srpskog carstva".
Predrag Blagojevic,Pale,Romanija
``A Vi biste rat proveli u Sarajevu da Vas 4 godine topovima gadjaju sa Trebevica i Pala?``...hmm.Gadjali smo. I ja sam.I minobacacima,haubicama,bestrzajnim topovima,maljutkama,tromblonima,brdskim topovima,pamovima,patovima,pragama.Rat je bio.Tukli smo i iz Vogosce,Ozrenske,Milinkladske,Grlice,Ilijasa,Ilidze,Hadzica,Grbavice,Vraca,Hrese...samo sa Pala ne.Pominjemo heroje sa Kosara.Ilijas-Nabozic,pa tu je bilo bar pet Kosara.Onda avgusta 1995. NATO avijacija,sa Igmana ARTILJERIJOM Francuzi i Englezi-snage za brzu intervenciju i tzv armija bih kao pesadija.Pet na jednog.Otprilike.Cijeli rat ,pomjerili su nam linije samo na Mijatovica Kosi i Zuci.A mi smo uzeli Otes.To je Sparta.S ponosom ! ,
Predrag Blagojevic,Pale,Romanija
... „Дејтонски споразум је готово идентичан Лисабонском...Netacno,mi smo ratom dobili drzavu.U izvornom dejtonskom sporazumu imamo pravo na armiju,VRS.Da ne sirim dalje.Kutiljero je nudio kantone koji bi bili razdvojeni. Ma koliko poricali,Dejtonski sporazum je bolji i od plana Kontakt grupe iz 1994.Kao sto je rezoolucija 1244 bolja od sporazuma iz Rambujea.Ali,defetistima objasnjavati,a kamoli polemisati sa istim,zaludan je posao.
blago nama, ovakvima, kakvi smo (nikakvi)
Profesore dr Kecmanovicu, volio bih procitati Vasu kolumnu o predlozenoj konfederaciji izmedju bivsih republika Jugoslavije, koju Milosevic nije prihvatio pod izgovorom da bi "konfederacija na kraju krajeva zavrsila otcijepljenjem". Kakve budale! Da je konfederacija bila prihvacena, ne samo da bi se izbjegao bratoubilacki rat na nasim prostorima, nego bi tu nasu konfederaciju EU doslovno i na koljenima molila da u nju sto prije udje. Ovako se zavrsi s onim najpodlijim i najperfidnijim "Divide et impera" ("Zavadi, pa vladaj") ! Pozavadise nas Amerika i EU, rascjepkase nas "k'o lubenicu" i sad smo postali njihovi "feudi" i super-jeftina radna snaga. Blago nama, ovakvima, kakvi smo - to jest, nikakvima!
Петар
Немогуће је прихватити набрајања и претпоставке, које наводи пензионисани професор, шта би све "донео" овај Кутиљеров план. Уместо научноистраживачких анализа г. Кецмановић нуди политичка очекивања и претпоставке. Чини ми се да је рат провео у Београду.
Vi biste rat proveli u Sarajevu?
@Petar: A Vi biste rat proveli u Sarajevu da Vas 4 godine topovima gadjaju sa Trebevica i Pala?
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja