četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:55
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Čarobna kutija na dnu Panonskog mora

Nakovo - goruća zvezda duše moje, provincijski teatar apsurda pod beskrajnim nebeskim svodom, raskućeno pozorište u kome redovni glumci u bašti Lakinog kafića, pored starog nemačkog zdanja, najlepše škole u Vojvodini, na izanđaloj pozornici učmalog života godinama igraju istu otužnu predstavu. Uz flašu mlakog piva (da ne pre'lade grlo), čekaju svog Godoa, ne znajući ni ko je, ni šta je, niti kada i odakle taj Godo dolazi.
Autor: Stevan Stuparpetak, 22.03.2019. u 11:14
Фото Пиксабеј

Gde je sve počelo? Da li je Vojvodina ili Bosna to razbuktalo, žilavo drvo iz koga smo oduvani i razvejani poput zlatnog lišća po najudaljenijim tačkama planete gde nošeni najjačim vetrovima gladnih snova ostajemo zauvek zalepljeni?

Odnekud je morala krenuti ta skitačka glad. Ta nomadska čežnja za zelenijim pašnjacima naših života. Odakle i kada je to gladno stado krenulo i hoće li se ikad i igde zaustaviti? Hoće li snovi jednom zaigrati „majstoricu”?  Hoće li se igrači i publika probuditi u nekoj javi i da li će posle tog dugog putovanja probuđeni ponovo žudeti za snom nad snovima?

Ta polazna tačka, goruća zvezda duše moje, moj lični Imaginarijum, za mene je - Nakovo. Provincijski teatar apsurda pod beskrajnim nebeskim svodom. Raskućeno pozorište u kome redovni glumci, u bašti Lakinog kafića, pored starog nemačkog zdanja, najlepše osnovne škole u Vojvodini, na izanđaloj pozornici učmalog života godinama igraju uvek istu otužnu predstavu. Uz flašu mlakog piva (da ne pre'lade grlo), čekaju svog Godoa, ne znajući ni ko je, ni šta je, niti kada i odakle taj Godo dolazi.

Ulaz u Nakovo iz Rumunije (Foto Vikipedija)

Naš Nakondo, cirkuska šatra četvrtastog oblika. „Caja magica”. Čarobna kutija na dnu Panonskog mora u kojoj je Markes, prerušen u meksičkog desperadosa iz italijanskih špageti vesterna, posmatrajući lokalne fakire pred seoskim prodavnicama kako levitiraju nad praznim staklenim flašama Zrenjaninskog piva, dobio ideju za svoj roman „Sto godina samoće”.

Stadion seoskog fudbalskog kluba „Polet”, naš „Kamp nou”, travnati teren, smešten samo tri metra niže od mesnog groblja. Teatar snova na kome su precizno upućene lopte, finte ili driblinzi, volšebno se preko noći pretvarali u javu. Mesto koje su pohodili nepoznati ljudi u limuzinama, odvodeći nedozrelu  nakovačku mladost, talentovane dečake u velike prvoligaške i  drugoligaške klubove ondašnje velike zemlje.

Postojala je jedna navijačka pesma, malo, šarmantno remek-delo nakovačkog kolektivnog narodnog genija. Pesma bola i ponosa koja se sa „brega” pevala samo u poslednjim momentima izgubljenih utakmica a čija poslednja strofa glasi:

„Drug je Tito rek'o na granici, Nakovčani najbolji vojnici!”

Foto Piksabej

Da li je „veselih” devedesetih ime „druga Tite” iz tužbalice postepeno zamenjeno imenom druga Slobe, nije mi poznato, pošto sam u to vreme iz sela opravdano bio odsutan.

Ali, pouzdano znam da su u očima i u svesti starijeg nakovčkog naraštaja obojica i danas živi. Kao dva neprikosnovena jahača srpske apokalipse, na vrancu i alatu, rame uz rame, uz druga drug, jašu oni i dalje ispred svojih brigada, u nove radne i vojne, imaginarne pobede. 

U selu je živeo i dočekao sramotnu smrt Kamenko Z, kinooperater nakovački, danas, nepostojećeg bioskopa. Neprevaziđeni usmeni pripovedač minhauzenovske provenijencije, čovek koji je zaslužan što smo krajem sedamdesetih godina među  prvima u SFRJ gledali američke hitove sa beogradskog FEST-a. 

Kojim kanalima i kako su filmovi direktno iz Beograda stizali do nas u Nakovo, nikom nije bilo jasno, niti je ko o tom brinuo. Za to nesebično delo dobročinstva prema nama gladnima svega dolazećeg sa Zapada, gospodin Kamenko zaslužiće sedam dugih godina plandovanja, među lejama pasulja i redovima mladog kupusa u ustanovi zatvorenog tipa, ljupkog nadimka - „Padinjak”.

Foto Piksabej

Neke od njegovih legendarnih usmenih pripovedačkih tvorevina slušao sam je kada sam imao 14 ili 15 godina:

„Posle višednevne, ogorčene borbe protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja, u aprilskom ratu, četr'estprve, zarobe nas Švabe i pošalju u radni logor, kraj Berlina. Kad, ne lezi vraže, nismo se tamo ljudski ni smestili, u logor stiže dugi, crni mercedes zatamnjenih prozora. Iz automobila izleću dvojica ađutanata sa generalskim činovima i žustro otvaraju vrata kola. Nedugo zatim sa belim rukavicama u jednoj ruci, podignute kragne vojničkog šinjela i nakostrešenih brčića, iz limuzine izlazi on:

- Gde je her Kamen? Dovedite mi ga odmah, samo nas on može spasiti,  urla na od straha obnevidelog komandanta zatvora. 

Daaaa, verovali vi meni ili ne, drugovi moji, bio je to lično od besa zapenušani her Hićo..."

Spasiće nesrećni Kamen i nesrećnog Hiću i „Treći Rajh” do kraja priče, makar nakratko! Ali se iz zarobljeništva, u slobodu, do kraja rata - vrnuti neće. Jer, neki filmovi, dopričani i izmaštani, dobiju tačku i pre onog čuvenog „The End". Pukne traka ili se pak nastavlja, ali rola ili bude pogrešna, ili se loše namontira.

Iza kulisa zaslepljujućih reflektora, u scenografijama koje su sve samo ne idilično polazište gladnog stada na pašnjacima i u džunglama, dalekih tuđih gradova, koje naposletku zavolimo. Kao i život u njima.  

Ali, nikad kao selo i ulicu i kuću i stolisno rodno stablo.

Taj prastari čvornati orah, pod koji ćemo se jednom, u snu il' na javi, poput davno oduvanog lista, vratiti i zaspati. Do kraja vremena. 

 

Stevan Stupar, Čikago  - (tekst poboljšala S. Rica) 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 


Komentari11
6de18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дејан
Учините нешто и за своју земљу... а не бежанија због комоције и ђинђува! Ружно је и кукавички!!!
Electra
Ova rubrika pocinje da lici na privatni kutak gde par ljudi objavljuje svoje price... Cist smor, Zar je moguce da ama bas niko ne pise nista sto ne bi ukljucilo nostalgiju, melanholiju i ostala cuda na "iju"?
Boris
U pravu ste Electra, ljudi izgleda ne razlikuju dobro pisanje od ispraznih fraza i jeftine patetike.
Preporučujem 10
Rados Eve
E pa, ako ti je toliki smor, ti preskoci. Nemoj nas da smaras onda. Hvala
Preporučujem 39
Sister
Stevo ovo je od Jasne...Ха, ха, ха... Какво добро поређење са Маркесовим Макондом... А што се тиче Годоа , чекаће се док год је Накова ... Можда га неко и дочека.
S. Knezevic
Red humora, red nostalgije. Divna prica o zavicaju.
slobo
divna i savim drugacija od velike vecine drugih.
Preporučujem 31
mrkela
Bravo Stevo, bravo Snežo!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja