sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:00

No­vi Sad uki­da „pa­pir­ne” op­šti­ne

Za­kon o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi na­la­gao je da grad ima naj­ma­nje dve grad­ske op­šti­ne, a sa­da je to mo­guć­nost, ne i oba­ve­za
Autor: Snežana Kovačevićsubota, 23.03.2019. u 10:14
(Фото С. Ко­ва­че­вић)

No­vi Sad – Grad No­vi Sad uki­da svo­je „pa­pir­ne” grad­ske op­šti­ne No­vi Sad i Pe­tro­va­ra­din. Od ka­da je po­de­la uve­de­na 2002. go­di­ne, one ni­kad ni­su za­ži­ve­le, a no­vim sta­tu­tom gra­da, ko­ji je sa­da pred­lo­žen, bri­šu se i iz tog ak­ta.

„Osta­je or­ga­ni­za­ci­ja ka­kva je i da­nas, jer su te op­šti­ne po­sto­ja­le sa­mo na pa­pi­ru. Ne že­li­mo dva bu­dže­ta za pla­te. Te op­šti­ne tre­ba da ima­ju svo­je or­ga­ne, sa­vet, se­kre­ta­ra, na­čel­ni­ka upra­ve, za­po­sle­ne. Ova­ko je eko­no­mič­ni­je i efi­ka­sni­je”, ka­že za naš list član grad­skog ve­ća za upra­vu i pro­pi­se Mi­lan Đu­rić.

Ra­ni­je je za­kon o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, uka­zu­je on, na­la­gao da grad ima naj­ma­nje dve grad­ske op­šti­ne, a sa­da je to mo­guć­nost, ne i oba­ve­za. Isto ka­že i za­kon o te­ri­to­ri­jal­noj or­ga­ni­za­ci­ji re­pu­bli­ke.

No­vi Sad je osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka imao čak se­dam op­šti­na. To je bi­la grad­ska za­jed­ni­ca No­vog Sa­da i u njoj su bi­li i Srem­ski Kar­lov­ci. Pre­sta­la je da po­sto­ji 1989. go­di­ne, ka­da su Kar­lov­ci iz­dvo­je­ni, dok je osta­lih šest op­šti­na spo­je­no u op­šti­nu No­vi Sad.

De­ce­ni­ju ka­sni­je (1998), No­vom Sa­du je vra­ćen sta­tus gra­da, ali ni­je for­mi­rao grad­ske op­šti­ne, pa se po­sle raz­ma­tra­nja ra­znih pred­lo­ga sta­tu­tom gra­da (2002) obra­zu­ju dve – No­vi Sad i Pe­tro­va­ra­din. Ta­da svo­je op­šti­ne osni­va­ju i Niš i Kra­gu­je­vac, ali ih Kra­gu­je­vac ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je uki­da, na­kon što su pro­pi­si „ola­ba­vi­li”.

U te­o­ri­ji se uka­zu­je da se osni­va­njem op­šti­na grad de­cen­tra­li­zu­je. Na­se­lja na te­ri­to­ri­ji gra­da ima­ju raz­li­či­te po­tre­be i sta­nov­ni­štvo oče­ku­je da pro­ble­mi bu­du re­še­ni i da kva­li­tet ži­vo­ta bu­de po­bolj­šan.

Prak­sa je po­ka­za­la da u No­vom Sa­du go­di­na­ma ni­je pri­hva­ćen ovaj kon­cept, ko­ji pod­ra­zu­me­va i svo­je­vr­sno raz­vla­šći­va­nje grad­ske vla­sti.

Đu­rić na pi­ta­nje o de­cen­tra­li­za­ci­ji gra­da pod­se­ća da po­sto­je me­sne za­jed­ni­ce i da gra­đa­ni pre­ko njih mo­gu da iz­no­se zah­te­ve grad­skoj upra­vi.

Po sta­tu­tu iz 2008. go­di­ne, ko­ji va­ži, grad­sku op­šti­nu No­vi Sad či­ni 11 na­se­lje­nih me­sta sa bač­ke stra­ne (No­vi Sad, Ve­ter­nik, Fu­tog, Be­geč, Ki­sač, Ru­men­ka, Ste­pa­no­vi­će­vo, Kać, Če­nej, Bu­di­sa­va, Ko­vilj), a grad­sku op­šti­nu Pe­tro­va­ra­din – pet sa srem­ske stra­ne Du­na­va (Pe­tro­va­ra­din, Srem­ska Ka­me­ni­ca, Bu­ko­vac, Le­din­ci i Sta­ri Le­din­ci). Ne­ka­da su te dve op­šti­ne ima­le svo­je sa­ve­te, ume­sto skup­šti­na, ali bez sta­tu­ta i bez iz­vr­šnih or­ga­na.

No­vi Sad se po­sled­njih go­di­na ur­ba­ni­stič­ki pro­ši­rio i pre­ma po­da­ci­ma JKP „In­for­ma­ti­ka” ima 405.230 sta­nov­ni­ka, od če­ga 285.662 ži­vi u na­se­lju No­vi Sad. Me­đu­tim, no­vac iz bu­dže­ta ni­je ula­gan svu­da spram po­tre­ba. Na srem­skoj stra­ni, Boc­ke u Srem­skoj Ka­me­ni­ci i da­nas ne­ma­ju pit­ku vo­du, ali gra­do­na­čel­nik Mi­loš Vu­če­vić obe­ća­va da će se to­me po­sve­ti­ti ovog ju­na, pri­li­kom re­ba­lan­sa bu­dže­ta.

„Na srem­skoj stra­ni je ve­li­ki pro­blem i sa­hra­nji­va­nje. Na ka­me­nič­kom gro­blju ne­ma vi­še me­sta”, ka­že za naš list od­bor­nik Đu­rađ Jak­šić (SRS), ali do­da­je da pro­ble­ma ima i na bač­koj stra­ni gra­da: „Sra­mo­ta je da na Saj­lo­vu, na ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od No­vog Sa­da ne­ma­ju as­falt.”

„Ključ­na stvar je vlast ko­ja zna šta su pro­ble­mi gra­đa­na i ka­ko da ih re­ša­va. Ne mo­ra da zna­či da bi de­cen­tra­li­za­ci­ja do­pri­ne­la kva­li­tet­ni­jem ži­vo­tu gra­đa­na”, sma­tra Jak­šić.

Ni od­bor­nik Alek­san­dar Bu­jić (DJB) ne ve­ru­je da bi se za­dr­ža­va­njem grad­skih op­šti­na do­šlo do na­pret­ka, ali ka­že za naš list da će naj­pre tra­ži­ti da vi­di da li je pred­log sta­tu­ta usa­gla­šen sa za­ko­nom.

 „Da se uki­da­ju grad­ske op­šti­ne, a da se ne pred­vi­đa ni mo­guć­nost nji­ho­vog osni­va­nja”, uka­zao je u jav­noj ras­pra­vi o na­cr­tu sta­tu­ta gra­đa­nin Ne­boj­ša Mi­len­ko­vić. Pri­med­ba je od­ba­če­na kao neo­sno­va­na, a obra­zlo­že­no je da grad po za­ko­nu o te­ri­to­ri­jal­noj or­ga­ni­za­ci­ji mo­že bi­ti po­de­ljen na grad­ske op­šti­ne, što se ure­đu­je sta­tu­tom, a to zna­či da se sta­tu­tom kao mo­guć­nost ne mo­že pred­vi­de­ti ova po­de­la.

U jav­noj ras­pra­vi je sti­gao i pred­log Gru­pe za kon­cep­tu­al­nu po­li­ti­ku da se ne uki­da­ju dve grad­ske op­šti­ne, ali to je od­bi­je­no.


Komentari3
19b9c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драга Мирсин Сибничанин
Важније је укинути Покрајину Војводину, јер је српском народу у Србији сасбвим довољна једна држава. Шта ће нама Србима у Војводини нешто што плаћамо ми грађани два-три пута (уместо да плаћамо државне потребе саамо једном. Покрајина Војводина служи једино даа имамо све по два-три, два-три лопова уместо једног. Један лопов у Србији Србима је сасвим довољан. Шта ће нам више државних лопова. од вишка државника народ може само да боли глава.
Шумадинац
И ондашња власт у Крагујевцу која је законом била приморана а никада стварно није оживела нове општинске администрације, и ова садашња имају маћехински однос према насељима која су у новим општинама. Насеље Аеродром је величине града средње величине у Србији, и по броју становника и по површини, а са припадајућим селима један респектабилан град. Урбанистички је најосмишљенији простор у Крагујевцу, међутим, у новом миленијуму бахати и архитектонски неписмени локални политичари (и градске архитекте) почели су озбиљно да нарушавају ту целину. Они су, истина, упропастили и градску администрацију, напримали су огроман број неспособних партијских, рођачких и пријатељских кадрова, и то све власти без изузетка. Истовремено, једну стварну и целисходну потребу грађана приказују као велики и непотребан трошак. Заправо, од савремено изграђеног насеља Аеродром настоје да направе селендру каквом су начинили центар града и да у томе лично профитирају од приватних инвеститора.
Rajko Realni
U prevodu znači:"Svaki odbornik će se boriti (ako treba i šakom i kapom) da se što pre udomi u N.Sad (uži deo) jer i vrapci i vrapčići znaju da naseljena mesta dobijaju tek ako jezgru preostane...pa vi idalje plačite (pasite) po Futogu,Veteniku,Kaću...možda nije tako ???"

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja